"Sarajevo ljubavi moja 2009"

Evo malo fotografija sa druzenja ucesnika i simpatizera ORA sa podrucja SFRJ

U Sarajevu 2009.


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us

Susreti na Fruskoj groi 2009.


Uploaded with ImageShack.us

Susreti u Kikindi 2009.


Uploaded with ImageShack.us

Krajem ove godine pripremaju se susreti u Beogradu pod nazivom "Beograd, grad otvorenog srca 2010" gde ocekujemo goste iz celog sveta (obzirom da smo sada rasuti svuda po svetu)ocekujemo oko 150 bivsih akcijasa i podmladka.

Čuo sam da je u planu ORA u augustu. Planiram da učestvujem.
Usput, je li četvrta slika odozgo na skoku pravljenom za Olimpijske igre '84? Ako jeste, moj otac je bio na tu na radnim akcijama '81. i '82.

// Mirza

mirza (citat):Čuo sam da je u planu ORA u augustu. Planiram da učestvujem.
Usput, je li četvrta slika odozgo na skoku pravljenom za Olimpijske igre '84? Ako jeste, moj otac je bio na tu na radnim akcijama '81. i '82.

// Mirza

Trenutno traje akcija u Visokom sada je treca smena, ucestvuju volonteri iz celog sveta, radi se na iskopini piramida.ako si zainteresovan javi mi se mogu te povezati sa komandantom akcije.A mozes se prikljuciti i grupi iz Bora koja ce ucestvovati na ovoj akciji od 22 do 31. jula.(Moj mobilni telefon je 065/5151-507) inace sam predsednik udruzenja "AKCIJAS" iz Beograda. Naziv akcije je "MRAV" (Medjunarodna Radna Akcija Volontera)
Sto se slike tice jeste u pravu si to je skakaonica na Jahorini koja je radjena za zimsku olimpijadu u Sarajevu.

Rado bih, ali trenutno sada ne mogu...
Još uvijek mi traje junski ispitni rok (tj. julski), a čeka me mnogo posla i u septembarskom roku.
No, ako očistim sve na vrijeme, mogao bih doći u drugoj polovini septembra u Visoko.

mirza (citat):Rado bih, ali trenutno sada ne mogu...
Još uvijek mi traje junski ispitni rok (tj. julski), a čeka me mnogo posla i u septembarskom roku.
No, ako očistim sve na vrijeme, mogao bih doći u drugoj polovini septembra u Visoko.

Nije problem javi se pa se mozda i sretnemo tamo, ja licno planiram da uzmem ucesce bar na nekoliko dana na ovoj akciji, mada imam dosta posla oko organizacije ovih susreta u Beogradu, ali naci ce se malo vremena i za rad na trasi.
Pozdrav

SAMOUPRAVLJAC (citat):Zanimljivo. Da je srece da je vise ovakvih susreta po svim osnovama na nivou SFRJ.

Sto se ove price tice,(al se rimuje ) mislim na brigadire, bice ih sve vise obzirom da se sve vise siri, postoje vec neke vrste udruzenja u Sloveniji, priprema se formiranje udruzenja u Zagrebu. A postoji saradnja i izmedju brigadira i izvidjaca, tako da se polako siri, a spremni smo da se povezemo sa svim ljudima dobre volje i da pomognemo mladima da osete lepotu druzenja medju ljudima,bez obzira kako se oni zvali i odakle bili. Mi smo 12.06. obisli visoko i od nas 53-je bilo je desetak mladih koji su upoznali svoje vrsnjake iz Visokog, Breze, Zenice i Sarajeva i sad jedva cekaju neke nove susrete da se ponovo vide a svakodnevno su u kontaktu, obzirom da sada postoje sredstva komunikacije za razliku od vremena kada smo mi stvarali prijateljstva, kad nisu postojali ni mobilni, ni internet, ali snalazili smo se i mi.

Jugosloven (citat):

mirza (citat):Rado bih, ali trenutno sada ne mogu...
Još uvijek mi traje junski ispitni rok (tj. julski), a čeka me mnogo posla i u septembarskom roku.
No, ako očistim sve na vrijeme, mogao bih doći u drugoj polovini septembra u Visoko.

Nije problem javi se pa se mozda i sretnemo tamo, ja licno planiram da uzmem ucesce bar na nekoliko dana na ovoj akciji, mada imam dosta posla oko organizacije ovih susreta u Beogradu, ali naci ce se malo vremena i za rad na trasi.
Pozdrav

Važi.
Vidiću da povedem još bar 2 3 Semberca sa sobom na ORA-u.

Ovde mozete pratiti aktivnosti Udruzenja gradjana "AKCIJAS" iz Beograda
http://akcijas.serbianforum.info/index.htm

PODVIG: Kako je Hasan spasao Aca od maskra u Dobrovoljačkoj!
PLANETA, 10:30, 17.03.2013.Autor: EPK/Radio Slobodna Evropa,Foto: Screenshot (Youtube)30 komentara

Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
Prišao sam ja njemu pozadi, udario ga nogom otpozadi, i on je mene vidio. Samo sam mu kazao: 'Ne brini, samo šuti. Dok sam ja, ostaćeš živ', priča Hasan zvani Duša


SARAJEVO - Kad je 3. maja 1992. godine kolona JNA iz tadašnje komande na Bistriku izlazila iz Sarajeva i bila zaustavljena u Dobrovoljačkoj ulici, paralelno uz događaje koji će kasnije biti predmetom sudskih sporova odvijala se drugačija priča. Hasan Jusović, tada pripadnik Teritorijalne odbrane, spasao je iz kolone vojnika Aca Nenadića. Odveo ga je svojoj kući gde ga mesec dana čuvao, sve dok nije našao način da bezbedno napusti grad. I danas su u kontaktu. Priča o Aci i Hasanu koga zovu Duša, jedna je od onih koja govori o dobrim ljudima u lošim vremenima.

Dok se u jednom dijelu kolone JNA koja je kroz Dobrovoljačku ulicu u Sarajevu napuštala grad odvijala prava drama, u drugom je za vojnika JNA Acu Nenadića počinjala drugačija priča, koja će njemu i jednom pripadniku Teritorijalne odbrane BiH, Hasanu Jusoviću, zauvek da promeni život.

Jusović je kao civil u službi, mesec dana pre događaja koji će postati predmetom sudskih, pa i međudržavnih sporova, bio vozač generala JNA Vojislava Đurđevca. Tamo je i upoznao Acu koji je bio na odsluženju vojnog roka.

„Lepo smo se slagali, pili kafu zajedno, pili sok zajedno, ne znajući za rat. Normalno. On je bio pri kraju odsluženja vojnog roka kad je nas rat obojicu zatekao u komandi. Ja sam osećao potrebu da ipak moram preći u Armiju BiH, tad je to bila Teritorijalna odbrana. Ja sam se poverio tom vojniku i rekao mu: 'Aco, ja bih morao da pobegnem'. On je rezonov'o fino i rekao: 'Znam, Duša, ja moram da ostanem, ti mora da odeš. Čuvaj se, pozdravi svoju porodicu, želim ti sve najbolje.'. I on mene isprati nekim, jel', kanalom, kuda sam ja pobegao“, priča on.

4. aprila 1992. su se razišli, da bi se 3. maja sreli u posva drugačijim okolnostima.


„Kolona je presečena na Skenderiji, prišli iz kuća, raznoraznih, sa raznoraznim naoružanjem. Zarobili nas. Onda sam Hasa video u koloni kad su nas bili 'spakovali'. Prišao mi je polako i rekao: 'Ne boj se ništa dok sam ja tu.'.“

Jusović, videvši tada 19-godišnjeg momka među zarobljenicima nije imao dilemu.

„Kad sam ja njega ugledao da je on u koloni, sa njima, zarobljen, ja sam se iznenadio. Samo mi je proletelo kroz glavu kako da ja njemu pomognem, da mu uzvratim. Setio sam se da je i on meni pomogao kad sam ja bežao iz Armije. Gledao sam da mu pomognem, da bi on preživeo, da bi ostao živ, ne znajući šta se može desiti s njim. Prišao sam ja njemu pozadi, udario ga nogom otpozadi, i on je mene vidio. Samo sam mu kazao: 'Ne brini, samo šuti. Dok sam ja, ostaćeš živ'. Ja sam tu kolonu čitavu propratio hodajući ispred njega, iza njega, gledajući slučajno da ga ko ne izvede, da ne bude nešto sa njim. Tako sam s tom kolonom otišao do FIS-a, gde su oni bili smešteni“, priseća se Jusović. U Sportskom centru FIS zatražio je da Acu povede sa sobom, što su mu i dozvolili.

„Čim smo izašli iz FIS-a, pošto je on bio u uniformi, ne znam ni sam kako to, spontano, da sam ja pokucao na neka vrata od stana, neka gospođa je bila, i zamolio da mi da neku košulju i pantalone, da bih presvukao tog vojnika. Žena mi je to odmah dala, ja sam njega presvukao i mi smo pošli mojoj kući koja je na Sedreniku, udaljena negde oko dva i po kilometra. U jednom momentu ja njemu kažem, pošto su barikade bile po putu 'Odsad se ti zoveš Mirsad'. On je to prihvatio i došli smo mi u mene do kuće“, kaže Jusović.

U Jusovićevoj kući u sarajevskom naselju Sedrenik Aca je proveo mesec dana. Zajedno su jeli, pili, tik ispod prve linije odbrane. Dok ljudi okolo ginu nije bilo jednostavno vojnika JNA sačuvati živog i zdravog. I Aco je toga bio svestan.




„Fenomenalno. Doveo me u kuću i dao mi pištolj i dva okvira metaka i rekao: 'Ovo ti ne dajem radi tebe, nego radi moje žene i dece'. Nijedno jutro nisu popili kafu dok ja nisam ustao iz kreveta. Hranili su me. Svi su me poštovali, ceo kraj tu, mada je bilo jako teško kada je Sarajevo tu bombardovano.“

No, i komšijama je ubrzo prirastao za srce, kaže Hilmo Kozica.

„Hasi je najteže bilo, kad ga je doveo, obući ga, jer je on bio visočiji od Haska, nije imao šta obući, pa sam mu ja dao kompletnu moju garderobu. Taman je bila za njega, k'o skrojena. U to vreme on nije znao šta će s njim biti uopšte, dal' će živ iz svoje kuće, tako da nam je najduži taj period, a najdraži nam je period onaj kada je on već otišao odavde na Mrkoviće, kad je to sve regulisano, s Mrkovića na Pale, u Beograd, kad se on javio da je došao živ u Beograd i da je došao svojim roditeljima živ.“

Tako je Dobrovoljačka ulica u Sarajevu zahvaljujući Hasanu i Aci dobila novi prizvuk. Ljudski i prijateljski, koji je obojicu vezao za čitav život.[color=red][ Nadam se da ce ovo posluziti da se osvestimo. Ljudi su ljudi i znamo se a neljudi su svetski poznati junaci i mirotvorci. Ziveli !!!/color]

Kapitalisticke sile i domaci izdajnici su koristeci veru mnoge ljude, koji su do juce bili prijatelji pretvorili u nesprijatelje.

Samo jaka volja, visok nivo inteligencie moze nesto da promene.


Valter