Košnica

Kad bejah mali (dete), čitah u POLITICI kako “BUCKO LAZMIŠLJA”
U medjuvremenu i BUCKO i ja, naučismo da izgovorimo slovo R i još mnogo šta…

- Ne mogu da se oduprem sili koja me vuče ka pisanju raznih tekstova: aforizmi, kratke priče, zanimljivi dijalozi, retke reči, vicevi i slično. Moram priznati medjutim, da posebno mesto u redjanju slova pripada tekstovima pesama. Iako sam više voleo nego što sam umeo, ja sam ipak tu i tamo napisao po koju pesmu ili je tekst bar vizuelno ličio na pesmu bez obzira na sadržaj.
(ala imam uvodnu reč, pristaje tekstu kao piletu cokula - prim. aut.)

- Tako, u trenucima hiperinspiracije, prosto mi se nametne da spevam pesmu o jednoj košnici sa svim pratećim karakterima društva: pčele radilice, matica, saće, trutovi, med itd... Dakle, pesma je trebala da bude nalik Djoletovom “Vasi” ili “Snaši”, ili Oliverovoj “Nadalini”, ali… avaj! Naime, nikako mi "za tastaturom" nije polazilo da izvesne delove pesme rimujem, te sam zapao u pesničku agoniju, ne napisavši niti jedan stih. Ali kako kažu, čitav kosmos je nelogično logičan, ta što ne bi bila i “moja” Košnica. Tako odlučih da ispišem neku vrstu storije u kojoj ne mora da vlada nikakav slik. Na kraju, ni u Košnici nije bilo rime pa ipak je opstajala u surovom i okrutnom svetu pčela. Zato reših da svojim rečima čitaocu dočaram stanje u gore već pomenutoj, ovoj…jel?

- Elem, Košnica je imala vrlo jako društvo. Iako podeljeno u šest ćelija, funkcionisala je skoro savršeno – za zajednicu, što bi neko rekao, za “Bratstvo i Jedinstvo” a parola “Ama, bas NIŠTA nas nesme iznenaditi?!” dugo je bila krilatica košnice.
- Matica ove košnice, zamislite, nije bila kao i obično već je ulogu matice preuzeo jedan trut, koga su odmila zvali Drug Truto (i u daljem tekstu - Drug Truto)

- Drug Truto ovog društva je imao sve odlike lidera čvrste ruke, osim vokabulara! Pa sad… možda taj dar prirode i nije bio toliko važan, jer znamo mi da pčele komuniciraju osećajima, mirisima, vibracijama… I takva, Matica je uživala veliki ugled kako u svojoj, tako i u susednim košnicama a posebno u onim koje su bile jako izložene suncu. Za svaki rodjendan pčele su Drugu Truti pripremale i izvodile kulturno-umetnički program, da bi vrhunac programa bio uručenje štapa od najfinijeg voska, koji je predhodno prodefilovao kroz svih šest ćelija, nošen na krilima mladih pčela-pionira. Vodilo se računa o tome ko će uručiti štap. Obično je to bila mlada, uspešna, lepa pčelica, pred kojom su bili sati i sati skupljanja polena i meda.

- Možda ću se kasnije opet kratko osvrnuti na Maticu (duži osvrt i ne zaslužuje! – prim. aut.), ali bih kazao i par rečenica o ćelijama. Sve ćelije su bile deo neraskidive zajednice, a opet nekako svaka je za sebe sakupljala med.
Eto, iz prve na dnu košnice, uvek se čula pesma te je slovila za veselu ćeliju, pa je zbog muzike nazvana –ćelijata na “M”. Druga ćelija “S” bila je pravi svrabež, mozda zbog same konstrukcije, ko će znati bre? U njenom sastavu poslovale su dve strukture, severna i južna, i one su u svrabežu bile pravi daveži. Treća je bila teritorijalno najmanja u zajednici, pa kako nije mogla izdržavati sve trutove-junake, to su se ovi raselili po ostalim ćelijama a tamo nijesu nikada bili daleko od Matice – a dje bi bili no odma’ do prvog? Cijela ova ćelija je uglavnom sakupljala crn, gorski mijed, te valjda otuda i naziv ćelije “CG”, ma nijesam pametan! Za sledeću bih rekao da je bila pravi saraj. Najrazličitije pčele tu su živele i poslovale, i za sve je bilo mjesta. Raja u raju! E sad, odakle njima “BiH” u imenu…i ja bih voljeo znat. Njihovi sjeverni susjedi su činili članstvo pete skupine, a vlak ne bi mogao povuć’ koliko su oni vode imali, za razliku od ostalih ćelija! Čak su pčele iz drugih ćelija išle kod njih po H2O, zato se i zvala “H” ćelija. Specijalna “S” ćelija delala je na vrhu košnice kao šesta celina, no ona se uvek po nečemu izdvajala od ostalih zajednica. Naime, ona uopšte nije imala pčele radilice ali je zato imala što drugi nisu – pčele trgovačke letače. Njihov zadatak bio je da od drugih ćelija otkupe med po što nižoj ceni. Po otkupu i transportu, usledilo je prepakovanje meda u njihove ambalaže a zatim se taj isti med prodavao svim ostalim ćelijama po znatno višoj ceni. Mudro, nema komentara! Najpoznatija pčela trgovački letač drug Fantek, bila je vrlo uspešna u tom poslu.

- Dugo je ova i ovakva košnica opstajala i odolevala mnogim iskušenjima. Slobodno se može reći da je bila okružena BRIGAMA*. Bilo je raznih pritisaka i ugnjetavanja od strane susednih košnica a još veći od onih, koje su bile udaljenije.
- No, ne bi spoljni neprijatelj mogao puno uticati na stanje u košnici, da u takvoj jednoj zajednici nije bilo previše trutova. Pčele radilice ih, zbog velikih obaveza nisu niti primećivale, a pčele vojnici nisu bile nadležne za uklanjanje viška trutova. Do Matice su pristizale lažne informacije, tako da ni ona nije imala uvida u broj tolikih trutova, koji će kasnije (kako ćemo vid(j)eti), uništiti Košnicu. Čak ni propolis nije mogao pomoći u ozdravljenju društva. Doduše, i sama različitost u veri je doprinela brzom raspadu zajednice. Neke pčele su više verovale laticama cveta, druge tučku. Opet, neki trutovi su verovali u vosak, drugi u polenov prah. Matica nije verovala ni u koga, ni u šta a svi su verovali u nju.

- Sve je (kao) besprekorno funkcionisalo do smrti Druga Trute, a potom, svaka od ćelija je želela da nametne svog truta za Maticu, što više nije bilo prirodno i došlo je do toga da se šesta ćelija prva izroji iz košnice. Iz čina napuštanja Košnice šeste ćelije, rezultirao je mali rat medju pčelama a došlo je i do krvi. Ali, kada se peta ćelija odlučila na izrojavanje, doslo je do "krvi do kolena". Nedugo zatim, i četvrta ćelija napušta društvo, no po njihovom odlasku, na bojnom polju ostaje od pčela i krvi i kolena. Potom, i prva ćelija se odlučuje na odlazak iz društva i to mirnim putem, dakle bez krvi (bez kolena) i bez svega onoga što prati ratnu atmosferu. Trećoj ćeliji je dugo trebalo da se odluči na iskorak iz društva, a jedino ovdje nijesu se smjestili odma' do prvog. Trutovi te ćelije su skupili svo čojstvo i junaštvo, i pozvali pomoć "sa strane", kako bi se smestili gde im je mesto. Drugu ćeliju ne treba ni pominjati jer ona, niti kuda može da ode, niti odnegde može da dodje. Doduše, smanjila je jedan davež a sad se češe i tamo gde je ne svrbi... ili je tudja ruka češe... I onda, Košnica presvisnu pod čarima rata a sa njom i sve ćelije.

- Kako nijedna bivša članica Košnice nije naročito uspela u zamisli, to će se valjda zamisliti pred sopstvenim uspehom ili će zamisliti uspeh nekog novog društva, Nove Košnice. Možda će se svest pčela izrojenih društava podići na taj nivo da shvate, da Košnica ipak pruža više šansi za opstankom, ne baveći se problemom Matice ili naziva Košnice. Možda će neka nepredvidiva sila (ili sticaj okolnosti) uticati da se oformi takvo društvo. Što se mene tiče, može se zvati i Roknostalgija (podseća malo) jer, možda će pod tim imenom imati mnogo više složnih članova društva, kojima neće biti važno iz koje se ćelije dolazi i dal’ se više veruje saću ili vosku, ako je pri tome med kvalitetan i ima prodju na stranom tržištu. Ako pak do ponovne zajednice dodje pod uticajem nepredvidive sile, bojim se da će se med davati džaba... Sili, naravno! Ili sticaju okolnosti (ako postoji)?


* Zbog uštede na prostoru, nisam naveo nazive susednih košnica, već samo početna slovca imena njihovih, a eventualna sličnost sa eventualno stvarnim dogadjajima, čisto je eventualne prirode i prirodno eventaulna. Priča je izmišljena, bazirana na realnim mogućim, potencijalno stvarnim dogadjajima...