na uvid !

Put od džina do patuljka
Gradili ga "usrećitelji naroda", a raskopala ga njihova deca. PKB danas, uz teške muke, pokušava da se uspravi

Po ugledu na kolhoze i sovhoze, nastao je na nacionalizovanoj zemlji i muci seljačkoj. Gradili su ga "usrećitelji naroda" i oni drugi, dobrovoljno, naravno, od nečeg je valjalo početi.
Kada bi se sada po izvodu iz matične knjige "rođenih" ispisali podaci o Poljoprivrednom kombinatu "Beograd", onda bi to slikovito izgledalo ovako: rođen je 28. decembra 1945. godine, od "oca" Republike Srbije i "majke" ritske crnice".
- Sve što se rodi valja i da se ljulja - rekao je prota Milan Smiljanić, prvi posleratni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, kada je "novorođenče" upisao u knjige pod imenom "Pančevački rit".
Vodeći proizvođač mleka
"PKB je vodeći proizvođač i prerađivač mleka u Jugoslaviji. Samo na farmama u Pančevačkom ritu gaji se 24.000 grla stoke od čega je 11.000 muznih krava. Prosečna mlečnost je 6.500 litara po grlu, a godišnja ukupna proizvodnja u preduzeću je 60 miliona litara mleka", navodi se u izveštajima iz 1994. godine, kada je generalni direktor preduzeća bio Vojislav Simanović. U mlekarskoj industriji PKB-a tada su bili pogoni u Beogradu, Kraljevu, Požarevcu, Petrovcu na Mlavi, Vršcu, Šidu, Čačku, Zelenici, Sokobanji i Kosovu Polju, proizvodilo se više od 60 raznih mlečnih proizvoda. U klaničnu industriju sa farmi ovog preduzeća usmeravano je godišnje hiljade tona kvalitetnog junećeg, svinjskog i ovčijeg mesa. Tako je bilo nekada, ali više ništa nije isto. "Imlek" je sada posebno preduzeće, izdvojeno iz PKB-a.
Tada ga je, prve posleratne godine, prota Smiljanić, kao kum blagoslovio rečima: "Dabogda se uvek peo uz brdo i proizvodio što više baštenskih proizvoda, mleka i živine i snabdevao Beograd".
Na pijace su prvi plodovi sa njiva Poljoprivrednog dobra "Pančevački rit" počeli da pristižu u jesen 1946. godine.
Na poljima i močvarama ovog dobra razvio se gigant za proizvodnju i preradu hrane Poljoprivredni kombinat "Beograd" - PKB.
Preduzeće proizvodi i prerađuje hranu za prestonicu. Od šezdesetih godina rad preduzeća se zasniva na povezanosti poljoprivredne proizvodnje, prerade, trgovine, ugostiteljstva, razvoja nauke, kao i primeni znanja u praksi. Preduzeće je vremenom postalo poznato, kako kod nas, tako i u inostranstvu.
Po rečima Miloša Bugarina, sadašnjeg generalnog direktora PKB-a, krajem sedamdesetih ovaj, za naše uslove, poslovni agro-industrijski džin, imao je u posedu 90.000 hektara korisne obradive površine i armiju od 43.000 radnika. U to vreme firma je bila teška 2.000.000.000 američkih dolara. Desetine hiljada kvadrata proizvodnih pogona i poslovnih zgrada širom Jugoslavije bilo je u posedu preduzeća.
Danas od svega ostade malo. U najnovijoj monografiji o PKB-u, koju je započela stara, a dovršila nova vlast, stoji da je do kraja šezdesetih godina bilo 95 različitih integracija. Iz godine u godinu povećavao se broj preduzeća u sastavu PKB-a. Jedan od velikih projekata je izgradnja njegovog klona, Kombinata "Kuban" u SSSR-u.


Ritska žitnica

U PKB-u pšenica se gaji na 5.000 hektara. Godišnje se proizvede 30.000 tona pšenice, 12.000 tona merkantilnog i 130.000 tona silažnog kukuruza, 5.000 tona ječma i 30.000 tona sena lucerke i isto toliko raznih krmnih smeša u obliku zelenog obroka. Tu je velika proizvodnja suncokreta, razne semenske robe.
Godišnja proizvodnja goveđeg i junećeg mesa je 3.500, svinjskog 984 i jagnjećeg 25 tona. Povrće u ovom preduzeću predstavlja značajan tržišni proizvod i gaji se na 800 hektara. Najviše se gaje grašak, boranija i kukuruz šećerac, ali i krompir, šargarepa, paprika i paradajz.

Korporacija je bila i veliki proizvođač i prerađivač voća u PKB Voćarskim plantažama. U vinogradima koji su ostali na Kosovu i Metohiji gajile su se najkvalitetnije vrste grožđa, tako da su kosovska vina iz PKB podruma postala poznata i na tržištu Evrope. Ogromna imovina ove firme u vrednosti od preko 1.400.000 evra oteta je na Kosovu i Metohiji.
PKB se raspao zajedno sa državom koja ga je stvorila. Kako se koja od bivših republika odvajala od matice, tako je nestajala imovina. I ne samo po bivšim republikama, imovina i preduzeća u sastavu kombinata su se odvajala i postajala akcionarska društva. Zbog dešavanja globalno a najviše lokalno, poslednjih godina prošlog veka džin je pao na kolena.
Kao umanjena Jugoslavija - tako sada izgleda velika korporacija. U novijoj "ličnoj karti" PKB-a stoji da sada ima svega 21.500 hektara zemljišta.
- Od sopstvenih para, kredita i donacije, samo u toku ove godine uložili smo u mehanizaciju više od 5.000.000 evra. Trenutno pregovaramo sa partnerom PKB Imleka za uvođenje muzne opreme i rashladnih uređaja. Planirano je da se do kraja godine izvrši remont u 12 elitnih muznih štala, koje nose više od 50 odsto proizvodnje mleka. U biljnu proizvodnju više je uloženo ove godine nego poslednje tri ukupno - ističe Miloš Bugarin.
Sem novih kombajna, svako gazdinstvo je dobilo novu opremu za košenje i presovanje sena, kao i utovar rolo bala i rasturače mineralnih đubriva.
Prema Bugarinovim rečima, stado sada ima 7.600 muznih krava, prosečne proizvodnje 6.500 litara mleka po grlu i 150.000 litara dnevno. Grdne pare su utrošene za potpuno isključenje leukoznih krava iz proizvodnje, sa čime malo ko na ovim prostorima može da se pohvali.
Od velike imperije ostade poznato ime i malo stoke i zemlje...
Kristina Vlahović