Vesti dana

Danas vanredni izbori na Kosovu


Izvor: B92 Beograd -- U obezbeđivanju današnjih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu biće angažovano 6.000 policajaca, saopštila je kosovska policija.

Izborni materijal na biračkom mestu u Prištini
Izborni materijal na biračkom mestu u Prištini
Kako se navodi, generalna direkcija kosovske policije razvila je operativni plan i pripremljeni su i usklađeni planovi svih regionalnih policijskih komandi.

"Svrha ovog operativnog plana je da se stvori atmosfera mira i bezbednosti za birače i građane Kosova, a zatim održavanje javnog reda, mira i bezbednosne situacije pre, tokom i nakon izbornog procesa", navedeno je u saopštenju.

Policija će se, prema planu, angažovati u obezbeđivanju svih opštinskih depoa i centara za brojanje glasova, kao i u prenosu izbornog materijala do određenih tačaka.

Kosovska policija će biti odgovorna za održavanje reda, mira i bezbednosti, uz podršku Euleksa i Kfora.

Biće angažovan veliki broj policajaca, od patrola, istražnih jedinica, do specijalizovanih jedinica, kako bi se obezbedila podrška izbornom procesu, navodi se u saopštenju.

"Sve spremno za državanje izbora"

Izborna tišina trajaće do zatvaranja biračkih mesta danas u 19 časova, saopštila je kosovska Centralna izborna komisija najavivši da je sve spremno za održavanje izbora.

Na prvim parlamentarnim izborima na Kosovu, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. pravo glasa imaće 1.630.636 birača, od kojih je 73.288 novih.

Na Kosovu će se glasati u 746 glasačkih centara sa 2.280 glasačkih mesta, a na izborima učestvuje 29 političkih stranaka i lista građana.

Za 120 mesta u kosovskom parlamentu, na listama stranaka i ostalih lista prijavilo se više od 1.260 kandidata, a po sistemu pozitivne diskriminacije Srbi imaju, kao i predstavnici ostalih nealbanskih zajednica, deset zagarantovanih poslaničkih mesta u Skupštini Kosova.

Izbore na Kosovu posmatraće 32.021 posmatrač, od kojih su 493 predstavnici međunarodnih organizacija, dok će nevladine organizacije imati 5.108 posmatrača.

Kosovska policija najavila je da će zbog rizika organizovanja izbora na severu Kosova angažovati 1.000 pripadnika kosovske policije, uključujući i kadete policijske škole u Vučitrnu.

Uloga Euleksa na izborima na Kosovu je podrška kosovskoj policiji "kroz nadgledanje, praćenje i savetovanje za vreme izbora, kako na jugu, tako i na severu Kosova", izjavio je šef Euleksa Gvazije Bot de Marnak.

"Imamo puno poverenje da će kosovska policija zadovoljavajuće izvršiti svoje zadatke na dan izbora. Ne očekujemo nikakve probleme, ali smo naravno potpuno spremni za bilo koju moguću situaciju", rekao je on.
Izvor: B92 Beograd

Sve više stranaka za promenu Ustava
13. decembar 2010. | počeli da skupljaju potpise za promenu Ustava. Većina stranaka načelno za promenu, samo DSS i SRS protiv.


Tomislav Nikolić u akciji SNS-a za promenu Ustava Srbije (Beta)
Ustav Srbije tek što je navršio četiri godine postojanja, a sve su glasnije najave da ga treba promeniti.

Većina stranka podržava ideju o promeni Ustava, a svaka ima svoje razloge - od smanjenja broja poslanika do regionalizacije. Jedino DSS i radikali navode da se Ustav ne sme menjati ni po koji cenu.

Srpska napredna stranka ušla je u prikupljanje potpisa za smanjenje broja poslanika u Skupštini - na 125 sa sadašnjih 250. Oni predlažu i smanjenje broja ministarstava u Vladi.

Šef naprednjaka Tomislav Nikolić poziva stranke da ih podrže, ili da kažu građanima zašto su protiv.

“Mi sakupljamo potpise, 150.000 potpisa za smanjenje broja narodnih poslanika, za smanjenje troškova koje ima Narodna Skupština. Za dva dana predaćemo dva predloga zakona u proceduru – o Vladi i ministarstvima“, najavio je Nikolić.

“Želimo da prepolovimo sve državne troškove. Onaj ko ima istu takvu želju neka nam se priključi, onaj ko nema, neka nas odbije. Baš me interesuje koji razlog postoji da ostale političke stranke ne pomognu građanima da prebrode ovu tešku krizu“, kazao je lider naprednjaka.

Većina stranka slaže se da treba menjati Ustav

U vladajućoj koaliciji smatraju da je ideja naprednjaka dobra, ali ne i orginalna.

Potpredsednik demokrata Dragan Šutanovac kaže da mu je drago što je i opozicija prihvatila ideje predsednika Srbije Borisa Tadića.

“Mislim da je dobro danas što i opozicione stranke prate našeg predsednika Borisa Tadića koji je još pre nekoliko meseci rekao da je Srbiji potreban manji, kompaktniji parlament i manja Vlada“, podseća on.

“Mislim da moramo ići na promenu Ustava ne samo iz tog razloga, već ima i drugih pitanja koja bi mogla da se definišu za Srbiju u 21. veku“, kaže Šutanovac.

Ali, ima i partija koje misle da treba menjati Ustav, ali ne sa naprednjacima. Nikolić ne nudi suštinske promene, već kozmetiku, kaže Simo Vuković, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije.

“Mi smo pre dva meseca ponudili platfromu o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije koja je suštinska stvar za razliku od ove kozmetike koju nudi SNS, a koja se tiče isključivo smanjenja broja poslanika“, kaže Vuković.

“Neće nam smetati da tu suštinsku promenu podrži i SNS. Srbiji su potrebne korenite promene Ustava koje se tiču decentralizacije vlasti i nečega što bi dovelo do ozbiljne reorganizacije vlasti, a pre svega da dođemo do jednog društva i države koja pruža jednake šanse za sve građane Srbije“, navodi on.

Potez naprednjaka je demagogija koju ne možemo podržati, kaže Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.

“Kada bi puko smanjenje poslanika dovelo do toga da nam država procveta i da nam sve bude kako treba, onda bi takva demogaogija i retorika kojom se koristi SNS imala smisla, međutim, pošto to nema smisla, ovo je samo jedan jeftin politički potez“, ocenjuje on.

“Ja se iskreno nadam da će doći do jedne šire rasprave između političkih partija ali i u društvu o neophodnosti izmene Ustava, da se prepoznaju sve one tačke koje bi trebalo menjati u Ustavu kako bi dobili efikasniju državu uz poštovanje evropskih standarda“, poručuje Kostreš.

I LDP je partija koja kritike na pojedine ustavne odredbe iznosi od dana njegovog usvajanja, ali im je, kako kažu, neprihvatljivo da Ustav menjaju s naprednjacima.

Za funkcionera liberala Bojana Đurića inicijativa Tomislava Nikolića je neozbiljna.

“Reč je o političkoj inicijativi koja dolazi od ljudi koji su direktno pisali sadašnji Ustav, a u njemu ima mnogo drugih delova koji treba da se menjaju, pre svega preambula i to deo koji govori o evropskim integracijama, a postoji čitav niz odredbi koji nas sprečava da budemo efikasniji u tome“, kaže Đurić.

“Naprednjaci danas o tome ćute. Ne možemo da podržimo inicijativu stranke koja se polako pretvara u profesionalne skupljače potpisa“, navodi on.

DSS: Menjaju Ustav jer ih žulja Kosovo

Slobodan Samardžić (Tanjug, arhiva)
Ipak pisac aktuelnog Ustava, fukncioner DSS-a Sloboda Samardžić kaže da je ta stranka protiv bilo kakve promene Ustava.

On inicijative za izmenu najvišeg pravnog akta države tumači kao posledicu pritiska iz inostranstva zbog ustavne preambule o Kosovu.

Samardžić smatra da Ustav Srbije, koji je koherentan državotvorni dokument, na moderan i demokratski način daje obeležje državnosti i uređenja Srbije.

On je ocenio i da mnoge države, koje su priznale nezavnosnost Kosova, "prosto žulja preambula koja se tiče južne srpske pokrajine", tako da su, prema njegovom mišljenju, odredbe o Kosovu "target, odnosno centar" inicijativa za promenu Ustava Srbije.

Samardžić smatra da promena broja poslanika Skupštine Srbije, a što kroz promenu Ustava traže naprednjaci, "nije važno društveno i ekonomsko i političko pitanje".

"Strahujemo da je to deo opšte kampanje za promenu Ustava Srbije", rekao je on, kao i da je "SNS potegla pitanje broja poslanika kao da je Srbija jedna od najnaprednijih država EU".

Kao i DSS i radikali smatraju da bi promene odredbe o poslanicima bila samo maska da se ukine preambula koja je, kako navode, jedini garant odbrane Kosova.

Ustav tek četiri godine na snazi

30. septembra 2006. uz prisustvo predsednika i premijera – Borisa Tadića i tada Vojislava Koštunice, u Skupštini je usvojen predlog novog Ustava.

Ustav je tada usvojen jednoglasno, sa 242 glasa prisutnih poslanika. Podržale su ga sve tadašnje vladajuće i opozicione partije.

Krajem oktobra, na dvodnevnom referendumu, Ustav je dobio nešto više od 53 odsto podrške gradjana Srbije.

Inače, u Skupštini se Ustav menja dvotrećinskom većinom. Do sada niko nije napravio ozbiljniji iskorak u nameri da obezbedi toliku podršku za njegovu izmenu.

Podsetimo, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije i funkcioner DS-a Vlatko Ratković smatra da Ustav Srbije treba promeniti zbog manjkavosti i nedorečenosti. Ratković je za list “Danas“ rekao da se "prvi koraci" u vezi sa promenom Ustava mogu očekivati sledeće, a oni konkretniji posle izbora 2012. godine.

Tanjug Beograd