SFRJ

valter (citat):

valter (citat):Ako sada razmislim, nakon toliko godina mi kao prvo pada na pamet Radnicko samoupravljanje. Kako je to bilo sprovodjeno? Putem delegata od baze do vrha. Sta to znaci?

Svi radnici na zboru radnih ljudi biraju svoje predstvanike za radnicki savet, i centralni radnicki savet. To znaci da je radnik iz direktne proizvodnje ( predstavnik baze) prenosio misljenje baze na sednice radnickog saveta. Na radnickom savetu su raspravljani programi, predlozi i sva problematika u OOUR-u = u Osnovonoj Organizaciji Udruzenog Rada. OOUR-a je bila u sastavu OUR-a = Organizacija Udruzenog Rada. Radnici iz OOUR-a su imali svoje predstvanike i u OUR-a. Na taj nacin je svaki predmet koji je trebalo razmatrati isao iz centrale OUR-a pa sve do OOUR-a i nazad. Taj nacin demokratskog odlucivanja je bio dosta skup. Trebalo je stampati matreijale za sve predstvanike baze i na kraju preciscena verzija za zbor radnih ljudi, koji su glasanjem odlucivali o konacnom prihvatanju ili neprihvatanju predlozenih predmeta.

Sve je to u teoriji bilo dobro, no kao i obicno i tu je bilo ponekad nepravilnosti. Direktori su svoje predloge pokusavali da nametnu bazi na razne nacine.

Kao sto mozete videti, je taj sistem radnickog samoupravljanja dosta zahteavan sistem, koji je mogao da se sprovede samo visokim nivom inteligencije.
Nasa radnicka klasa je bila "mlada ". Posle drugog svetskog rata je trebalo od jedne seljacke drzave izgraditi modernu evropsku drzavu. To je bio veliki zadatak, koji su mogli samo oni ljudi da uzmu u svoje ruke koji su imali puno snage i zelje za ostvarenjem vekovnih zelja radnicke klase celoga sveta, radnicko smaoupravljanje.

Vera u svest radnicke klase i konstantnu izgradnju ka pravome putu, bi svaka nova generacija radnicke klase bolje obavljala svoje zadatke. To je bila zelja onih koji su kreirali ovaj sistem.

Usput receno, sve uniforme, od cipela do kosulja i mantila je kupovala OUR-a. Radnik nije morao, kao danas u kapitalizmu sam da kupuje svoje radno odelo i da nosi kuci peskir za ruke da ga opere ako misli da ima cist peskir na radnom mestu.

Za sada toliko.

Valter

Postovane drugarice i drugovi,
smatram da je ovo od mene napisano vrednije i smatram da bi trebalo da se komentarise.
Radnicko samoupravljanje je jedan od glavnih cinilaca sistema iz vremena SFRJ-e i dokaz prave demokratije. Nebi bilo u redu preko ovoga priloga preci kao preko "turkog groblja".

Valter

Otvorio sam temu u kojoj možemo fino neometano o tome razgovarati.
Jer svrha teme u kojoj je ovo napisano je da svako iznese ponešto o SFRJ.
Izvol'te!

Neshvatam zasto je ovo na pogresnom mestu. Licno smatram da je radnicko smaoupravljanje i ZOUR jedan od glavnih elemenata SFRJ-e.

Mozda si ti druze Mirza mislio da se pise o zivotu ( i to je zivot) u Jugoslaviji ili osecajima koje mi gajimo prema jugoslaviji a mozda ja nerazumem sta si mislo kada si otvorio temu pa se izvinjavam.

Valter

Nadao sam se da će neko imati komentar na ono tvoje izlaganje, pa da će iz toga poteći rasprava itd.
Zato sam otvorio novu temu.

Mislim da bi trebalo malo vise paznje posvetiti ovme gore napisanom.

Mozda si trebao otvoriti temu Radnicko smaoupravljanje.

Drugarski pozdrav,
Valter

Mirza (citat):

valter (citat):

valter (citat):Ako sada razmislim, nakon toliko godina mi kao prvo pada na pamet Radnicko samoupravljanje. Kako je to bilo sprovodjeno? Putem delegata od baze do vrha. Sta to znaci?

Svi radnici na zboru radnih ljudi biraju svoje predstvanike za radnicki savet, i centralni radnicki savet. To znaci da je radnik iz direktne proizvodnje ( predstavnik baze) prenosio misljenje baze na sednice radnickog saveta. Na radnickom savetu su raspravljani programi, predlozi i sva problematika u OOUR-u = u Osnovonoj Organizaciji Udruzenog Rada. OOUR-a je bila u sastavu OUR-a = Organizacija Udruzenog Rada. Radnici iz OOUR-a su imali svoje predstvanike i u OUR-a. Na taj nacin je svaki predmet koji je trebalo razmatrati isao iz centrale OUR-a pa sve do OOUR-a i nazad. Taj nacin demokratskog odlucivanja je bio dosta skup. Trebalo je stampati matreijale za sve predstvanike baze i na kraju preciscena verzija za zbor radnih ljudi, koji su glasanjem odlucivali o konacnom prihvatanju ili neprihvatanju predlozenih predmeta.

Sve je to u teoriji bilo dobro, no kao i obicno i tu je bilo ponekad nepravilnosti. Direktori su svoje predloge pokusavali da nametnu bazi na razne nacine.

Kao sto mozete videti, je taj sistem radnickog samoupravljanja dosta zahteavan sistem, koji je mogao da se sprovede samo visokim nivom inteligencije.
Nasa radnicka klasa je bila "mlada ". Posle drugog svetskog rata je trebalo od jedne seljacke drzave izgraditi modernu evropsku drzavu. To je bio veliki zadatak, koji su mogli samo oni ljudi da uzmu u svoje ruke koji su imali puno snage i zelje za ostvarenjem vekovnih zelja radnicke klase celoga sveta, radnicko smaoupravljanje.

Vera u svest radnicke klase i konstantnu izgradnju ka pravome putu, bi svaka nova generacija radnicke klase bolje obavljala svoje zadatke. To je bila zelja onih koji su kreirali ovaj sistem.

Usput receno, sve uniforme, od cipela do kosulja i mantila je kupovala OUR-a. Radnik nije morao, kao danas u kapitalizmu sam da kupuje svoje radno odelo i da nosi kuci peskir za ruke da ga opere ako misli da ima cist peskir na radnom mestu.

Za sada toliko.

Valter

Postovane drugarice i drugovi,
smatram da je ovo od mene napisano vrednije i smatram da bi trebalo da se komentarise.
Radnicko samoupravljanje je jedan od glavnih cinilaca sistema iz vremena SFRJ-e i dokaz prave demokratije. Nebi bilo u redu preko ovoga priloga preci kao preko "turkog groblja".

Valter

Otvorio sam temu u kojoj možemo fino neometano o tome razgovarati.
Jer svrha teme u kojoj je ovo napisano je da svako iznese ponešto o SFRJ.
Izvol'te!

Pozivam sve clanove ovoga foruma da se malo vise pozabave pitanjem radnickog samoupravljanja kao i socijalistickog sistem u SFRJ-i. Pri tome naglasavam u SFRJ-i. Mnoge zemlje se i danas jos zovu komunisticke ili socijalisticke ali je samo jedna stavrno imala pravo tako da se zove, SFRJ-a.

Valter

Druže Valtere, ja sam dosad veoma puno proučio i prostudirao ideju Samoupravljanja kao i uredjenje socijalističkog sistema u Jugoslaviji, pročitao sam knjige -Nastanak i razvoj Socijalističkog Samoupravljanja u Jugoslaviji- i -Tito o samoupravljanju-, dalje sam puno znanja pridobio time što sam puno razgovarao sa ocem o tim stvarima, pošto on to zna sve, bio je Partijski Sekretar za ogranak SKJ u fabrici gde je radio.

Ali naravno, znanja nikad dosta...učiti i samo učiti

Postovani druze Tibore,
ja zelim da motivisem sve clanove da malo iznesu svoje znanje, pa bi bilo dobro da i ti nesto napises o tome sto znas. Na taj nacin ce se mozda i ostali ukljuciti i shavtiti zasto je vazno poznavati ovu temu.

Pozdrav,
Valter

Evo izneću sažeto znanje.

Samoupravljanje je uvedeno 1950. e godine u tadašnju DFRJ, taj potez je u inostranstvu smatran ulazkom u anarhizam i bezakonje, ali podvizi i uspesi radničke klase su to potpuno opovrgli. Taj put je bio težak, ali kako su radnici stecali iskustva sve je lakše išlo savladavanje prepreka.

Sve je počelo sa Zakonom o predaji sredstava za rad na upravljanje od strane radnih kolektiva, Te su godine fabrike, zadruge i preduzeća predana na upravljanje radničkoj klasi, koja je tada još bila mlada i nedovoljno iskusna, ali SKJ zajedno sa sindikatima i progresivnim organizacijama uspeli su da priuče radnike za osnovno znanje o samoupravljanju. Tih godina obeležen je ogroman ekonomski rast u privredi i izvozu, to jest pokazalo se da radnička klasa veoma hrabro i realno obnavlja privredu i stvara bolju sutrašnjicu.

Svaka fabrika je imala svoj Radnički Savet, a tada je u radničkim savetima 75% članova moralo biti iz neposredne proizvodnje, a u Upravnim Odborima 50% članova je moralo biti iz neposredne proizvodnje, to jest privredu je vodila mlada radnička klasa, naravno pošto se tada privreda obnavljala plate su bile "fiksne" a višak rada nije davan proizvodjačima nego se zadržalo u fabrici, i time su kupovali devize, mašine ili povećavali proizvodnju ili uslove rada, ili su te viškove rada davali za razvoj kulturnih i prosvetnih ustanova ili pak drugoj fabrici za razvoj. Ali već krajem 50-ih godina, kada je privreda obnovljena, "fiksne" plate su ukinute i zamenili su ih redovne plate, i tada se već i viškovi rada davani samoupravljačima za korišćenje.

Ali naravno ni prelazak u samoupravljanje ni put na samoupravljanju nije išlo glatko i bez problema, skoro uvek u vreme najvećih radničkih prodora i napretka su dolazili vremena stagnacija i zastoja, ali taj zastoj nije bio nikakva prepreka za već iskusne samoupravljače.

Štrajkovi, tada su se zvali "ukidanje rada", i tada su bili, zbog lopovluka direktora i takvih, i zbog nemara i ležernosti istih. Ali radnici su štrajkovima sami sebi naudjivali, samo da bi se stanje na radnom mestu normalizovalo, pošto svaki štrajk je značio da proizvodnja stoji što će uticati na visinu njihovih plata, ali radnici su i u tome trijumfovali jer su pokazali izuzetnu hrabrost i požrtvovanje za napredak i progres fabrike.

I tada je bilo poseban Fond Federacije, koja je bila punjena od davanja samoupravljača za napredak i izgradnju Federacije. A bilo je i primera toga, da ako je neka fabrika počela da propada, onda su se njeni radnici samovoljno odricali plata samo da bi fabrika preživela, i bilo čak i toga da je u takvim slučajevima čak su i ostale fabrike u toj okolini davale novde toj fabrici da bi preživela. Ovi podvizi dokazuju spremnost radnika da spašavaju ono što je njihovo, i ono što su oni izgradili.
Tada se nije moglo videti da mašina rdja u dvorištu fabrike, jer radnici su veoma uzbiljno shvatali svoj rad i gubitke su smanjili na minimum, jer zapravo materijal koji su koristili za proizvodnju nečega, čak je i to bilo njihovo na neki način ,jer sve je to bilo društveno vlasništvo.

Socijalističko Samoupravljanje je dovelo Socjalizam ka najbližoj stadijumu za prelazak na Komunizam. Samo u samoupravljanju je dolazilo do "odumiranja državnih funcija u privredi" što je Marx zacrtao kao potreba da bi se radnička klasa pretvorila u Samoupravljače.

Da se po zapadnoj evropi proculo kako u jednoj zemlji( na brdovitom Balkanu) evrope, radnicka klasa upravlja, i to dobro celom zemljom, je to moglo da pokrene i druge radnike na slicne poteze. To nije smelo da se procuje. To je moralo da se spreci.

Valter

I u Čileu, otprilike negde oko krajem60-ih i početkom 70-ih,kad je Salvador Aljende, koji je bio socijalista, izvršio nacionalizaciju, počeli su se javljati znaci da će i Čile da uvede samoupravljanje...ali, Amerikanci uz pomoć CIA, naoružali su Čileansku Armiju, i tako sa jakim uticajima, naveli su generala Pinočeta da izvede državni udar (puč), koji je bio uspešan, i tako ideja samoupravljanja izvan Jugoslavije je sasečena u korenu...

Pitam se samo, sta ta radnicka klasa, koja zna sta je imala, ceka?

Vreme je za " Budjenje"


Valter