Pročitajte i ove zanimljive tekstove

First topic message reminder :

Metaforički prikaz raspada SFRJ...

Hrvatska i Slovenija su se vrlo pokvareno i nadasve prostitutski ponijeli prema SFRJ.
U njoj su našli utočište i zaštitu od agresivnih susjeda(Talijana, Nijemaca, Austrijanaca, Madžara, Turaka...) te su se u njoj razvijale i napredovale. Kad su se okolni susjedi primirili i civilizirali te kad su se ove, malo prije spomenute prostitutke osokolile, odjebaše one svoga dobročinitelja(SFRJ) i pohitaše u susret bivšim silovateljima, a današnjim makroima sa Zapada.
S druge strane, Srbija i Crna Gora su se ponijele kao uvrijeđeni patrijarhalni muževi koji nisu mogli ponijeti ravratnost tih prostitutki, pa onda udri po njima: šakom ,nogom, rukom...
Prostitutka Slovenija je prošla samo neokrznuta u tom sukobu, dok je prostitutka Hrvatska prošla gore zato što je ona atraktivnija (zato što ima široku p....-čitaj more ) od svoje razvratne prijateljice.
Međutim, ni kriva ni dužna, najviše je stradala djevojka iz BiH sa velom.
Ona jadna nije znala što bi, priključiti se razvratnicama ili ostati u zajednici kod: uvrijeđenog, ljutog i sada već poprilično bijesnog patijarhalnog muža .
Djevojku sa juga iz Makedonije, kojoj se taj razvoj situacije nije niti malo sviđao, počinju drpati mladići sa kapicama (Albanci) prijeteći joj ako ne da malo p....(čitaj teritorija ) da će bit krvi i bez menstruacije i da joj nikakvi always ulošci neće pomoći, ako ne da malo p...... (teritorija), a tu su i mladići sa juga iz kolijevke civilizacije (Grci) koji bi je prekrstili i ime joj promijenili.
Za to vrijeme, sa sigurne udaljenosti strane djevojke i strani mladići zadovoljno trljaju ruke zajedno sa domaćim djevojkama i mladićima("komunistima",ustašama, četnicima, balijama jednom riječju kapitalistima... ) kojima će pripasti sva imovina posvađane obitelji, koja će ih, još k tomu, sutra dan moliti za koricu kruha.
Sve se ovaj moj metaforički prikaz može sa makro sfere preslikati i na mikro sferu.
Naime, ljudi ko ljudi: nezahvalni, nedosljedni, lažljivi ,licemjerni, skloni manipuliranjima i preuveličavanju svojih vrlina i tuđih mana, kao i preumanjivanju svojih mana i tuđih vrlina, proračunati, pokvareni... (no nisu, naravno, svi takvi ,al..... ) se druže s nekim dok imaju interesa, a poslije kad ga iskoriste:
"Čao bao, ko te zvao!"
To se odnosi na one razvratnice gore....
I referendum o samostalnosti bio jedna velika manipulacija budući da je pitao jeste li za konfederaciju (SLO, HR-prijedlog) ili federaciju (SR, CG-prijedlog), a prijedloga BiH i MK tj. nešto između ova dva ekstrema nije bilo , te je 96% reklo za ovo prvo ....
Dakle, to znači da tih 96 % nije bilo protiv Juge, a to se poslije i pogotovo danas prezentira drugačije i bezočno i besramno te nadasve beskrupulozno manipulira i laže s time ....
E moji južni Slaveni, a što ste blekasti (blesavi) Nije uzalud naš drug Tito neprestano kao papiga ponavljao: "Čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zjenicu oka svoga!" Ali, vi ga niste slušali i shvaćali (za)ozbiljno...
Zato vam i je danas ovako kako je- NIKAKO.
STOGA, PORUKA GRAĐANIMA BiH, CRNE GORE, SRBIJE, VOJVODINE, KOSOVA I MAKEDONIJE:
BOJKOTIRAJTE PROIZVODE SLOVENIJE I HRVATSKE, JER AKO ONE NISU HTJELE JUGOSLAVIJU I ŽIVJETI SA VAMA U NJOJ , ZAŠTO BISTE VI SAD KUPOVALI NJIHOVE PROIZVODE -NEMOJTE IZ PRINCIPA I IZ DOSTOJANSTVA PA NEK SLOVENSKE I HRVATSKE PROIZVODE KUPUJU NJIHOVA "BRAĆA" NIJEMCI I IRANCI
Ja sam se npr. zavjetovao, da dok se ne obnovi SOCIJALISTIČKA Jugoslavija (kapitalističku Jugu, ne želim ), neću da kupujem kapitalističke proizvode rušitelja SFRJ secesionista: Hrvatske i Slovenije te agresora: Srbije i Crne Gore
Pod mojim embargom jedino nisu proizvodi iz Makedonije i Bosanski proizvodi. (cevapi, burek, Travnicki sir itd,)
A ako bude Juge u budućnosti, glavni grad joj treba biti SARAJEVO, a pomoćni SKOPLJE tj. oni koji su Jugu najviše voljeli i najviše zbog nje propatili..
Nikakvi sececionistički Zagreb i Ljubljana , niti agresorski Beograd i Podgorica ne smiju doći u obzir...
Znam da će vam ovo izgledati čudno, al ja sam, kao Dalmoš (Dalmatinac ) jako dišpetožasta (inatna, prkosna) osoba i ovaj moj embargo se neće ukinuti, dok se ne ispune, gore navedeni uvjeti....
Znam da ovo nije u duhu bratstva i jedinstva , ali ukoliko želimo opet Jugoslaviju, ovo je jedan od preduvjeta za nju jer dok god svatko ne plati svoj dio krivnje (Hrvati i Slovenci na ovaj način), a Srbi i Crnogorci na drugi način....
(UKIDANJE REPUBLIKE SRPSKE-GENOCIDNE TVOREVINE NASTALE NA ZLOČINU NAD HRVATIMA I MUSLIMANIMA OD STRANE SRBA!, TE KAŽNJAVANJE SVIH ZLOČINACA KAKO PODSTREKAČA KAKO NAREDBODAVACA TAKO I IZVRŠITELJA A NE BORAVKOM U HAŠKIM VILAMA UZ SAV KOMFOR KOJEG NEMAJU NI SREDNJE STOJEĆI NESTAJAJUĆI STALEŽ (ZBOG OVE POLITIČKE STOKE) U JUGI, VEĆ U ZATVORIMA GOLOG OTOKA BEZ IKAKVOG KOMODITETA TE POVRATAK SVIJU NA SVOJA OGNJIŠTA
Tek onda tada može bit Juge ...
A što se tiče (R)EVOLUCIJE, povijest je pokazala i dokazala da je revolucija kudikamo brža i efikasnija od evolucije, no da nije bilo revolucije, ne bi bilo niti evolucije, ne bi se čovjek niti civilizirao još...
No, još će puno vremena proći dok se čovjek ne i humanizira, zato je i propala SFRJ jer je bila daleko ispred svog vremana, vremana u kojem su ljudi svijeta općenito LICEMJERI i KRETENI , a onih NORMALNIH JE JAKO MALO i ti uglavnom sjede i pisu ovakve gluposti poput mene...
Haj u zdravlje Balkanska stoko j...... te ko te stvorio....

Preuzeto sa Udruženje Josip Broz Tito - Bihać / Naša Jugoslavija

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nastavak


TITO U STOLICAMA



Malo planinsko mesto Stolice, nedaleko od Krupnja, u brdima Rađevine, bilo je prvo oslobođeno mesto u kojem se sastalo rukovodstvo ustanka u Jugoslaviji. U njemu su se okupili Tito i njegovi najbliži saradnici, kao i najodgovorniji ljudi koji su bili organizatori ustanka i revolucionarne borbe u gotovo svim pokrajinama zemlje.



Pune dva nedelje pre Titovog izlaska iz Beograda na oslobođenu teritoriju, 31. avgusta 1941.. donesena je odluka CK KPJ «da se sazove Vijeće Glavnog štaba sa članovima iz svih pokrajina» i da se u isto vreme održi «proširena cjednica CK...».



Posle odlaska iz Beograda na slobodnu teritoriju,odnosno dolaska u Valjevski partizanski odred, Tito je sa Milošem Minićem, instruktorom PK KPJ za Srbiju i još nekoliko pratilaca, išao na sastanak sa Dražom Mihajilovićem u selo Struganik kod Mionice. Tom prilikom Tito je pokušao da se sa Mihajilovićem dogovori o zajedničkoj borbi protiv okupatora. Međutim, Mihajilović nije želeo u prvu borbu, govorio je «da još nije vreme» i da treba čekati.



Odavde Tito odlazi u Rađevinu, najpre u sela oko Bele Crkve. Na oslobođenu teritoriju u to vreme stižu i drugi najistaknutiji rukovodioci KPJ koji su radili u Beogradu, kao i iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.



Učesnici savetovanja iz Slovenije i Bosne i Hercegovine prošli su kroz bezbroj teškoća do Stolica. Predstavnici Slovenije Miha Marinko i Franc Leskošek putovali su: pešice, vozom, čezama. Jedanput su ih ustaše hapsile, pa oslobodile. Išli se preko Sarajeva. Ali, u oslobođenom Doboju upali su u klopku partizansku. Upravo, Doboj je bio oslopođen, a partizani kojima je komandovao Todor Vujasinović bili obavešteni da u grad ulazi voz pun ustaša, pa su otvorili vatru čim se kompozicija pojavila. Srećom, sve se dobro svršilo. U Sarajevu su se pridružili delegaciji Bosne i Hercegovine u kojoj su bili Svetozar Vukmanović Tempo i Slobodan Princip Seljo i zajedno stigli na oslobođenu Romaniju. Leskošek je putovao u novom elegantnom odelu i plitkim letnjim cipelama koje su mu se od pešačenja brzo raspale. Na romaniji mu je Čiča Romanijski dao opanke. Ali Leskošek u njima nije umeo da hoda, pa je usput nažuljio noge. U Vlasenici, četnički «vojvoda» Babić hteo je da ih uhapsi, ali kad mu je sljo podviknuo da i on moe njega da uhapsi, «vojvoda» ih je propustio. Čamcem su prešli preko Drine u Srbiju i otpešačili u Stolice.



Savetovanje je održano 26. i 27, septembra 1941. godine u upravnoj zgradi rudnika antimona u Stolicama. Vod boraca Kolubarskog bataljona, koji je dopraio druga Tita u Stolice, obezbeđivao je rad savetovanja. Na tom dogovoru učestvovali su: Tito, Milutinović, Ivo Lola Ribar, Ranković, zatim iz Srbije: Sreten Žujović, Filip Kljajić i Rodoljub Čolaković, iz Slovenije: Miha Marinko i Franc Leskošek, iz Bosne i Hercegovine: Svetozar Vukmanović Tempo i Slobodan Princip Seljo i iz Hrvatske: Rade Končar i vladimir Popović, zatim Miloš Minić i rukovodioci najbližih partizanskih odreda: komandant, zamenik komandanta i polit. kom. Valjevskog odreda: Zdravko Jovanvić, Dragojlo Dudić i Milosav Milosavljević, Koča Popović, komandant Posavskog odreda i Nebojša Jerković komandant Podrinjskog odreda.



To je bio prvi ratni dogovor Tita i njegovih komandanata o daljem razvoju ustanka i oslobodilačke borbe. Tom prilikom Tito je svojim govorom otvorio još šire perspektive oslobodilačke borbe i odredio šta valja činiti da se što šire mase naroda privole i povedu u borbu. On je istica da partizani u Srbiji više nisu male čete koje iz šuma napadaju neprijatelja, nego su to krune borbene jedinice čvrsto povezane štabovima i sposobne za vođenje krupnih operacija protiv neprijatelja. Oni već oslobađaju i gradove u zapadnoj Srbiji. Bosansko-hercegovački partizani su već postigli velike uspehe protiv ujedinjenih snaga nemačkog i italijanskog okupatora i ustaša. Oslobođena je velika teritorija, a više gradova je opkoljeno...



U Hrvatskoj najsvesniji deo radništva odazvao se pozivu KPJ i stupio u partizanske redove...



Ustanak u Crnoj Gori obuhvatio je najšire slojeve naroda.



Borbe se vode u Sloveniji i drugim krajevima zemlje.



Na savetovanju je «temeljno pretresano pitanje mogućnosti stvaranja slobodnih teritorija u svim pokrajinama, kao što je to već učinjeno u Srboji». Isto tako «riješeno je da se postepeno pređe na čvrste vojne formacije i da se koristi iskustvo iz Srbije gde su partizanske odrede sačinjavali po tri do četiri ili više bataljona... Na savetovanju je Vrhovni komandant podneo izveštaj o razgovoru sa Dražom Mihajilovićem u Struganiku i Dražinom odbijanju da se svojim četnicima stupi u borbu. Rečeno je da se pokuša sve da se na bilo koji način dođedo sporazuma sa Dražom Mihajilovićem za zajedničku borbu».



Odlukom savetovanja u Stolicama dotafašnji Glavni štab NOPOJ oreimenovan je u Vrhovni štab NOPOJ. Dotadašnja pokrajinska vojna rukovodstva, odnosno vojni komitet, prerasla su u glavne štabove. Kako je Tito isticao, to pokazuje da je KPJ već tada imala i u praksi sprovodila jasan kurs samostalnosti svakog dela zemlje, a istovremeno i odgovornosti za njegov razvoj u Jugoslaviji kao celini.



Tito je sa svojim saradnicima na savetovanju odredio jasan kurs daljeg razvijanja narodne vlasti. Već dotad su postojali i uspešno radili brojni NOO u oslobođenim selima i manjim varošima. Njihov rad bio je jedna od osnova daljeg okupljanja i omasovljavanja NOB. Istovremeno, to je bilaznačajna osnova za dalje izgrađivanje naše nove narodne vlasti koja će služiti istaknutim ciljevima radnih ljudi i celokupnih narodnih masa. Savetovanje je utvrdilo bitna načela o karakteru NOO, o njihovom izboru, radu, načinu rešavanja raznih problema, i to od vojnih potreba do organizovanja života na oslobođenoj teritoriji. Jedna od najznačajnih odluka savetovanja u Stolicama jeste odluka o obrazovanju NOO na čitavoj teritoriji Jugoslavije.



Kao i uvek, Tito je u Stolicama govorio i o slabostima koje su nastale u razvijanju oslobodilačke borbe.



Na kraju savetovanja Tito je zaključio:



«Ovo savjetovanje ima veliki historijski značaj za naš pokret, jer će ono omogućiti drugovima koji se vraćaju u svoje krajeve da organizuju i rukovode ovom velikom borbom na život i smrt u koju su naši narodi pošli na poziv Komunističke partije...»



Tito je obavestio Kominternu o održanom savetovanju: da je prisustvovalo 20 predstavnika štabova i komandanata partizanskih odreda,da je oslobođena polovina Srbije i Bosne i veliki deo Cene Gore; da je stvoren plan za dalje operacije i diverzije. Tito je takođe izvestio:



«Imamo par stotina nemačkih zarobljenika... Osvojili smo grad Užice sa velikim ratnim plijenom.»



U poruci Manuliskom Tito ističe da «vrhovno vojno savetovanje predstavnika partizanskih odreda Jugoslavije, u ime svih partizana Jugoslavije, šalje plameni pozdrav partizanima Bjelorusije i Ukrajine.»



U Bilenu Vrhovnog štaba od 1. oktobra 1941. godine, Tito je o savetovanju u Stolicama pisao pored ostalog, i ovo:



«... Na savjetovanju su izišli na vidjelo i mnogi nedostaci i pogrješke. Ima sektaških pojava prema saveznicima u borbi, ili prema zasada neutralnim grupama četnika koje još nisu stupile u borbu, ali nam nisu ni neprijateljske. Sukob sa svim tim grupama mora se izbjegavati. Takvima treba strpljivo objašnjavati potrebu jedinstva srpskog naroda u borbi protiv okupatora. Treba im objašnjavati da je baš sada čas za oslučnu borbu protiv neprijatelja srpskog naroda.



U pogledu međusobne povezanosti partizanskih odreda bilo je također dosta nedostataka. Ali to se nije osjećalo dok su naši odredi bili malobrojni, dk nisu počeli preduzimati veće operacije, itd. Sada su ti odredi narasli do krupnih jedinica i takva nepovezanost može postati fatalna ne samo za ishod borbe već i za sam opstanak odreda.



U nekim odredima disciplina je još slaba: ima još samovolje i raznih ispada.Te pojave su razumnjive kada se ima u vidu da su u partizanske odrede došli ljudi koji uopšte nisu bili vični vojnoj disciplini i životu. Uklapanje tih nedostataka – to je zadatak političkog komesara i komandira. Partizanski odrredi moraju se odlikovati ne samo velikom hrabrošću već i čvrstom disciplinom i drugarstvom, jer će sam tako biti sposobni da izvrše svoju historijsku misiju: oslobođenje naroda Jugoslavije od omržanih okupatora i raznih narodnih izroda.



Partizanski odredi Jugoslavije osvetili su ime svojih naroda pred čitavim svijetom i moći će nastaviti scoju borbu do konačne pobjede nad svim neprijateljima naroda.»



Tito i njegovi najbliži saradnici i komadanti partizanskih jedinica odredili su najvažnije zadatke u daljem vođenju oslobodilačke borbe. Oni su odredili salju politiku i strategiju razvoja ustanka.



Iz Stolica su učestvovali savetovanja otišli opet u svoje krajeve da dalje rukovode oslobodilačkom borbu u Jugoslaviji.



Stolice su pružile gostoprimstvo, prvi put u slobodi, Titu i najodgovornijm ruko.vodiocima KPJ o oslobodilačk borbe. Oni su se prviput od postojanja Partije okupili u jednom slobodnom mestu i bez nadzora policije i žandarma slobodno govorili o planovima vođenja dalje borbe za slobodu i bolji život naroda i nardnosti Jugoslavie.



U Stolicama je određena strategija oružane NOB naroda i narodnosti Jugoslavije.


Nastavak u sledecem postu

Nastavak


RAĐANJE NARODNE VLASTI



Slobodna teritorija, slobodna sela i gradovi – to je za narod i partizane bilo nešto novo. Valjalo upravljati oslobođenim mestima, brinuti za snabdevanje građana i partizanskih jedinica. Mnogo novih poslova iskrslo je pred partizane čim se stvorila slobodna teritorija. A Užice je tada bilo jedno od najvećih mesta u Jugoslaviji iz kojeg je isteran okupator. Sve je trebalo početi iznova. I raditi brzo i organizovanih. Ništa ne propustiti, ništa ostaviti slučaju.



Bila su prošla samo dva dana od oslobođenja žica, a holu Narodne banke sastalo se oko 70 istaknutih predstavnika grada. Među njima su bili i predstavnici partije: Željo Đurić, sekretar OK KPJ, Dušan Jerković, Milinko Kušić i Slobodan Penzić – komandant, politički komesar i pomoćnik komesara odreda. Skupom je rukovodio mršav čovek osrednjeg rasta, u kratkom kožnom kaputu. Bio je to učitelj Dušan Jerković. Govorio je tiho i staloženo:



-Drugovi, ustanak je počeo. Cela Srbija i ostali krajevi Jugoslavije gore plamenom borbe. NOPO niču na sve strane. U Užicu i okolnim mestima omladina i čitav narod masovno stupaju u partizanske jedinice. Sve to treba voditi, snabdevati i, pored toga, rukovodi pozadinom. Zato bi bilo potrebno obrazovati jedno narodno telo koje će nam pomoći da mobilišemo sve snage oko sebe se potrebe fronta i pozadine. Taj zadatak može ispuniti samo NOO koji na ovom skupu treba da izaberemo...



I počela je diskusija oko toga kakav naziv dati novom organu vlasti. Bilo je ljudi na skupu – onis su se odmah javili – koji su pitali: zašto da organu vlasti dajemo novo ime; zašto «odbor»,a ne «opština»! Oni su svoja mišljenja i predloge uvijali u demokratsko ruho, ali to nije pomoglo. Prihvaćeno je da novi organ vlasti nosi naziv narodnooslobodilački odbor. I toga dana je imenovan odbor slobodnog Užica. U njemu je bilo najviše radnika i sitnih zanatlija, jedan itelektualac i jedna žena. Kasnije 7. oktobra na velikom zboru građana u Sokolini izabran je odbor od 27 članova. Kada su se poslovi razgranali, odbor je proširen i brojao je 37 članova. Istog tog dana svi su odbornici položili i zakletvu. Predsednik je bio Kosta Đuričić, podpredsednik radenko Stefanović i sekretar Milivoje Mišo Kovačević.



Nijedan od članova odbora nije ranije radio u organima vlasti. Svi su oni bili bez ikakvog iskustva. A ipak,svi su s puno žara pregli na nove poslove. Još prvih dana uhvatili su se ukoštac s teškoćama. Užice je bilo odsečeno od plodnijih krajeva i izvora snabdevanja. Bilo je bez hrane i ogreva. Jedinice odreda su rasle. Grad je bio prepun izbeglica iz Bosne koje su se sklonile ispred ustaškog terora. Pa toliki građani! Sve je to trebalo snabdevati osnovnim životnim namirnicama i drugim potrebama. A i front je iz dana u dan tražio sve više.



Odbornici su radili i danju i noću. Uvedeno e i obavezno noćno dežurstvo. Za kratko vreme uklonjene su teškoće u snabdevanju vojske i stanovništva hlebom. Mobilizacija je sprovođena uspešno. Po užičkim selika organizovano je prikupljanje priloga za izdržavamke bolnica i negovanje ranjenika, koji su u sve većem broju pristizali u Užice. Uveliko se prede vuna, pletu čarape i džemperi, šiju odeća i rublje. Za primerom Užica idu i drugi gradovi, varošice i sela u užičkom kraju. U te dane su kolone seljaka i seljanki iz okolnih sela dolazile svake subote u Gradski NOO Užica ili Komande mesta i predavale poklone: čarape, rukavice, košulje, džempere, te mleko, sir, kajmajk, meso, voće itd.



Građani su od prvih dana gledali na NOO kao na svoju vlast i vodili brigu o tome koga će u njih izabrati. Na primer, u selu Kačeru su se odmah posle oslobođenja Užica okupili seljaci da izaberu svoje odbornike. Biranje je počelo. Izboru jednog odbornika usprotivio se neki stariji seljak. On je jednostavno obrazlagao svoj stav: nema ništa protiv komšije, ali vili da in malo vremena provodi u selu. Često, i kad je potrebno i kad nije odlazi u grad. Pa i tome nema šta da zameri, ali je, kako je kazao, bolje izabrati onoga ko je stalno u selu, s narodom. Takvih, po rečima ovog starca, ima dosta. I – predloženi nije izabran.



Za kratko vreme gradski odbor prerasta u značajan organ koji obavlja mnogobrojne poslove značajne i za front i za pozadinu. Delokrug njegovih poslova je sve širi. Za kratko vreme odbor je obrazovao deset sekcija formiranih od komisija: sekciju za mobilizaciju, za snabdevanje fronta obućom i odećom,za ishranu, za nabavku i podelu ogreva, za protivavionsku zaštitu, za organizaciju proizvodnje u gradu, za otkup, za pomoć partizanskim porodicama i izbeglicama i za socijalnu pomoć, za prikupljanje priloga u korist narodnooslobodilačkog fonda i sekciju za administraciju.



Komisije su imale da svrše određene poslove. U radu pojedinih sekcija i komisija učestvovao je veći broj građana. Oni su na određen način učestvovali u donošenju odluka ili radila na sprovođenju onih zaključaka koje su donosili pojedini organi odbora.



Odbor je održavao sednice redovno – svakog trećeg dana, a ponekad i češće. Na svakoj sednici vođen je i zapisnik, koji su potpisivali sekretar i predsednik odbora. Sednice odbora imale su uvek utvrđeni dnevni red, bile su kratke, a odluke su se odmah sprovodile u delo.



Među mnogim odlukama Gradskog NOO Užica ističe se ona doneta na sednici od 18. oktobra 1941. To je odluka o moratorijumu drugova radnog stanovništva, o davanju plata službenicima i neupošljenim radnicima i o pomoći izbeglicama. Tu odluku, značajnu za istoriju narodne vlasti, spomenu je i drug Tito u svom političkom izveštaju na V konresu KPJ. Evo njenog teksta:



«Narodnooslobodilački odbor u Užicu, kao slobodno izabrani nosilac vlasti slobodarskog srpskog naroda u našem gradu, bio je uvek rukovođen brigom da, pored snabdevanja naših junačkih partizanskih odreda, u prvom redu učini sve što je u današnjim prilikama mogućno za obezbeđenje nezbrinutog stanovništva našeg grada.



U tom smislu, obaveštavamo radnike, nameštenike i činovnike Užica i Užičkog okruga da je Narodnooslobodilački odbor Užica doneo sledeće odluke:



1. Za sve dugove radnog stanovništva, tk. Onog koje živi samo od svog rada, proglašuje se moratorijum na neodređeno vreme;



2. Radnici, nameštenici i činovnici koji su upošljeni u fabrikama, radionicama, saobraćaju i ustanovama koje danas rade primaće svoje nadnice i plate. Usled teških finansijskih prili,a NOO pridržava sebi pravo da izvrši izvesnu redukciju plata viših kategorija činovnika. Isplati će se pristupiti odmah;



3. Neobezbeđenim državnim i samoupravnim činovnicima koji nisu primili plate za mesec oktobar one će biti isplaćene. Zaostale plate iz ranijih meseci, pre oslobođenja Užica, NOO neće biti u stanju, zbog teških finansijskih prilika, sada da isplaćuje;



4. Neupošljeni radnici, nameštenici i činovnici koji nemaju moguućnost da se sami izdržavaju dobiće odmah izvesnu novčanu pomoć. U najkraćem roku biće za sve neupošljene otvorene javne menze;



5. U pitanju pomoći izbeglicama – postupiće se uglavnom kao i u slučaju pomoći ostalom neupošljenom stanovništvu;



6. Za izvestan broj neupošljenih i izbeglica stvoriće se mogućnost zapošljavanja na radovima za obezbeđenje fronta i stanovništva.



Pošto će sve mere tražiti velika finansijska sredstva, NOO apeluje na stanovništvo našeg grada i okruga za narodnooslobodilački fond. Istovremeno, NOO poziva sve radnike, nameštenike, činovnike i ostale građane da samopregorno i svesno vrše svoju dužnost, jer samo u zajeničkom naporu svih nas leži zaloga pobede naše svete oslobodilačke stvari.»



Ova odluka je važna dokument narodne vlasti. Sredstva kojima je odbor raspolagao bila su mala, ali se tom odlukom izrazila briga o čoveku, naročito o najsitomašnijim slojevima stanovništva. Nova vlast se na prvim svojim koracima pokazala kao istinski narodna.



I mnoge druge odluke doneo je NOO Užica. Sve su one bile važne za nastanak nove vlasti i njene prve korake. Odbor je, takođe, kažnjavao nesavesne pojedince i špekulante. Bile su donete i jednoobrazno primenjivane o otkupu žita, krompira, mesa i drugih važnih proizvoda. Bio je regulisan rednovi petnaestodnevni odlazak lekara u sela i besplatan pregled naroda. Poznata je i odluka o stanarinama, zatim o civilnoj zaštiti, popravljani su putevi i druge komunikacije po nalogu odbora, pravljene su skice radova itd. Postojao je i narodni sud. Po nalogu odbora vršene su rekvizicije, a odbor je određivao i sledovanja komandi itd.



Narodnooslobodilački odbori izabrani su u Krupnju, Čačku, Požegi, Arilju, Ivanjici, Guči, Gornjem Milanovcu, Čajetini, Kosjeriću i drugim mestimai selima. U Užicu je radio Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju.


Nastavak u sledecem postu

CEO RAZRED U PARTIZANIMA



Kada je počeo ustanak i kada se razgoreo plamen partizanske borbe, preko tridesetak đaka bivšeg trećeg razreda Učiteljske škole našlo se u partizanima. Skoro svi. Gorovo ceo razred.



Njih 23 skojevca i skojevke u odeljenju i još desetak neorganizovanih živeli su i dotad kao jedna porodica. U Učiteljskoj školi bioje dobro poznat njihov razred i nazivan je «kolektivom». Uvek su bili zajedno. Ne samo u učionici nego i u štnji, u parku, na koruou. I svagda jedinstveni. Nikad se među njima nije dogodilo nešto što bi pomutilo tu prisnu atnosferu, a kamoli njihovo drugarstvo. Bili su zajedno kada je nešto trebalo učiniti. Okupljali su se na Pori, na Velikom i Malom zabučju, u Adi. I toliko puta se desilo da neko neželjen naiđe, zastane da bi čuo o čemu ova grupa mladića i devojaka razgovara, a oni bi vešto, začas, ako je bilo potrebno, okrenuli razgovor i počeli o istoriji, književnosti, matematici...



Ostali su nazaboravni i njihovi skojevski sastanci. Toliko živi i zanimljivi. Nikad dosadni. Kako su se tamo često sukobljavala mišljenja! I kako se to ne zaboravlja! Mogao bi čovek i sada da sastavi zapisnik skoro sa svakog sastanka. Još kao da mu ne izlazi iz sećanja šta je ko od drugova i drugarica kojom prilikom i kada rekao. Niko od njih neće, zacelo, nikad zaboraviti ono veče provedeno ne sastanku u Velikom parku, kada su čitali važan partijski proglas. Ili, onu gluvu noć kada je njih desetak izlazilo iz stana Nade Matić, gde su bili na čitalačkom času. Policija je stalno motrila na one koji se kreću noću, pa je moglo biti makar sumnjivo ako primete njih toliko da izlaze iz jedne kuće tako kasno. Pribojavali su se ponekad i previše, i bez naručitog razloga. U stvari, oni su samo disciplinovano ispunjavali zadatke koje su im davali stariji drugovi.



A kada je došlo vreme da se ide u partizane, «kolektiv» bivše 3. godine Učiteljske škole ostao je dosledan sebi. Gotovo svi su se prihvatili puške. Naravno, svako od njih je pošao na sopstvenu inicijativu i u jedinicu koja mu je bila najbliža. Milena Spasojević u Požešku četu, Nada Matić u Užičku, Života Petronijević u Ljubićku, Slavko Međedović, Dragomir Petrović Kockica i Dragoslav Mitrović takođe u Požešku, Milojko Drulović Čiča u Zlatarsku, Mikoš Stojičević u Užičku, Milić Maksimović i Mirko Popović u Zlatiborsku, Ljubinko Pantelić u Račansku. Drugi, opet, u Dragačevsku ili koju drugu četu Užičkog, Čačanskog ili Valjevskog odreda.



I prvi njihovi susreti bili su puni radosti i razgovora o partizanskim doživljajima. Kockica je u oslobođenom Užic bio veseliji nego ikada. Kao malo dete radovao se oslobođenju grada i uspesima partizana. S najvećim oduševljenjem je govorio lalo su partizani uspeli da isteraju četnike koji su na poziv Nemaca bili došli u grad. I pun smeha govorio je o susreu s Milićem Maksimovićem, koji mu je pričao kako se proveo na pregovorima sa Žekićevim četnicima: razoružali su ga i svukli, skinuli mu cipele, pa ga vratil u četu! To je bio rezultat razgovora sa njima. Veli, naš skromni i dobri drug Milić rekao mu je: «Tako se, eto , završila moja prva diplomatska misija...» I prsnu u smeh.



Života nije imao sreće: otišao je među prvima u partizane i – prvi poginuo. U selu Gornjoj Gorevnici Nemci su iz zaseda 18. jula dočekali dra Momčila Katanića i zarobili ih. Posle dva dana streljali su ih u Čačku. Tako je Života već 20. jula nastradao. Brzo i iznenadno. Kakva šteta! Bio je tako hrabar i preduzimljiv. Već je bio postao član Partije. I u svemu se isticao. Još od prvog razreda bio je omiljen kao dobar i pristupačan drug. Njegova violina i gitara su svakog slobodnog dana okuplale mnogo drugova, koji su posle svirke i pesme zajedno učili ili razgovarali o marsističkoj i drugoj naprednoj literaturi. Uza sve te lepe osobine – da lako i brzo okupi drugove oko sebe – Života se marljivo marksistički obrazovao i među prvima u razredu postao skojevac.



Milena je takođe među prvima u okolini Požege otišla u partizane. Još za vreme aprilske kapitulacije sama je sakrila puškomitraljez i nekoliko sanduka municije. I već tih dana je postala član Partije. Bila je veoma vredna. Umela je da se snađe i na sitnim i na krupnim poslovima. Kao vredna i već tih dana istaknuta terenska radnica, bila je član sreskog komiteta SKOJ-a u Požegi.



Jedan od naših najboljoh đaka, Nada Matić je takođe od prvih ustaničkih dana neumorno radila za pokret. Kao prava krtica. A takva je ona bila otkako je znamo, još iz prvog razreda. Nikad joj ništa nije bilo teško i uvek je sve na vreme izvršavala. I cela porodica joj je bila takva. I starija sestra Vera, koja je takođe već bila u jednoj četi Čačanskog odreda. I mlađi brat Boško, koji je imao tek četrnaest godina. Video sam ga tih dana na začelju jedne čete postrojene u krugu kasarne u Požegi. Mali – ali neće ni da čuje da i on ode u partizane. I Nada je tih dana učlanjena u Partiju, zatinm uskoro postala član OK SKOJ-a u Užicu. A kasnije je prešla težak i naporan put s Drugom proleterskom



Kada su u proleće 1944. godine Druga proleterska i Peta krajiška divizija iz Sandžaka prodrle sve do Ibra, Nada je 1. aprila u zaseoku Marinkovićima, pod planinom Radočelom, bila teško ranjena. Tu omiljenu drugaricu i hrabrog borca i partijskog radnika brigada je ponela kroz mnoge okršaje: u Kaoni, kod Ivanjice, na Zlatiboru, u Gorjani,a, na Mravinjcima, u Jelovoj gori... Zaksnili snegovi padali su u visinskim predelima kuda se brigada kretala. Teško je bilo nositi ranjenike. Ali brigada je nosila i Nadu i druge. Iz dana u dan videlo se kako je Nada sve slabija, kako se topi njena snaga. Rane su bile teške. Na neudobnim nosilima ona je stalno, i za vreme brzih pokreta, morala ležati na stomaku. Oskudica u lekovima i hrani bila je velika. Neprijatelj je pritiskao sa svih strana. Lekarka Saša Božović, Vera Kušec, bolničarke Anđelka Đurđić, Mara Kusturić i druge malo su joj mogle pomoći. Da previju i dezintifikuju ranu – i da sakriju suze za drugaricom koja nestaje pred njihovim očima. Posle velikih okršaja, višemesečnij i danonoćnih, Nada je stigla u bolnicu u Kolašinskim Poljima. Ovde se avionima mogla prebaciti u savezničku bolnicu u Italiju. Ali, na žalost, sve je bilo kasno. Više nije izdržala. Njeno mesto u borbenoj koloni Druge proleterske brigade ostalo je zauvek prazno...



Kada se u Blagaji iznad Godovika i Rečica počela formirati Požeška četa, među prvim borcima našao se i Slavko Međedović. Bio je jedan od onih ljudi koji su lako i jednastovno prelazili na akcije, uvek spreman da sve zamuisli sprovedu u delo. Takav se, jednostavan i skroman, pokazaoi uono vreme kada je četaizvodila manje akcije ali i docnije, kad su bili oslobođeni Užice i Požega.Tih dana je već bio član Partije. I već u početku je imao jednu od upravnih funkcija u oslobođenoj Požegi. Kako smo se slatko smejali njemu i još nekolicini drugova koje su četnici u prvom prepadu na Požegu iznenada pohvatali i pozatvarali! Već je tada obilato prepričavao svoja iskustva, kao kakav stari robijaš, a mi ga peckal pitanjima da bismo, tobože, proverili njegovu klasnu savest! Kao politički komesar Požeške čete poginuo je na Uvcu.



Dragomir Petrović Kockica je bio naručito omiljen među nama, svojim vršnjacima. U svakom slobodnom trenutku voleo je da povede pesmu, ali je uvek na repertoaru bila ona njegova, valjda iz njegove rodne Ježevice «Urodile žute kruške...». Kroz mnoge okršaje prošao je u užičkom kraju, u stroju Druge proleterskem u njenom 4. bataljonu. Sve do Kupresa i sela Blagaja, gde je 12. avgusta 1942. godine kao puškomitraljezac poginuo u borbi protiv ustaša.



U Užicu su se sretali mnogi iz istog razreda. Amo su radili i Mikoš, i Đerić, i Đizo, i Luka, i Blažo, i Vlade. Tamo se često viđala i Mira Vergović. Kako smo Bota i ja bili radosni kada smo je na proslavi godišnjive Oktobra sreli i kada nas je pozdravila stisnutom pesnicim! Mirna, skromna devojka i pažljiv, divan drug. A kako smo tek bili ražalošćeni kada smo saznali da je i ona desetak dana docnije poginula za vreme nesrećnih eksplozija u trezorima užičke banke!



Vladimir Ćirović Ćizo, skromni lepi momak sa Međaja, ostao je na večitoj straži slobode u bici na Sutjesci. Mikoš i Mileta, stradali u logoru na Banjici... Milić poginuo 1944. na Krivaji.



Bota, taj naš zanesenjak i «romantičar» kao da nije mogao bez avantura!Još dok su Nemci bili u Užicu, on i Mirko pošli su na slavu jednom svom drugu. A trebalo je da idu na partijski sastanak. Bota je rekao Mirku – neka ide na sastanak, a on će stići dok se malo bolje počasti. Zakasnio je, ali je došao. Posle kritike – rekao je da je to i za ljude, pa, dakle, i za komuniste.



I svi oni, njih preko trideset iz razreda, bili su u borbi, u raznim mestima i područjima: i na Kraljevu, i na Valjevu, na Belom Brdu, na Trešnjici, na Požegi.... Borili su se i ginuli kao i drugi koji su pošli u boj za oslobođenje.

VOD DRAGAČEVACA
U OKUPIRANOM KRALJEVU



Tek je prošla ponoć. Za koji čas svanuće nov dan, 12. oktobar.



Drugi put napadamo na Kraljevo.



Sa Ružića brda odjekivali su potmuli topovski pucnji. Najpre bi, u mrkloj noći, sevnulo poput munje, onda bi se čuo pucanj, pa fijukanje i naposletku bi odjeknule eksplozije tamo iza Ratarske škole, čak dole, u gradu. Na prvi pucanj Dragačevci su bili spremni. Takav je bio ugovoreni znak: kada naši topovi počnu artiljerijsku pripremu, čete i bataljoni će krenuti u napad i, pod zaštitom topovske vatre, stići do prvih bunkera. A onda – juriš.



-Samo pažljivo, drugovi! Kada uđemo u grad, ne idite ulicama. Uskačite u dvorišta preko plotova. Zaobilazite utvrđene tačke nemačke odbrane. Pitajte građane, kuda je najlakše proći. Budite obazrivi! Mi dosad nismo nikad vodili borbe u gradovima. Ulične borbe su sasvim nešto drugo. Treba biti i vešt, a ne samo hrabar. Zakloni se kad god možeš i dobro nišani! Čuvaj se, Švaba će te gađati i s prozora ili sa tavana kuća. Kada zatreba, privucise se kao mačka pod prozor, pa ubaci bombu. Pitajte gde stanuju nemački oficiri!...



Tako je komandant Bogdan Kapelan davao poslednja upustva svojim borcima.



Napadale su jedinice Kraljevačkog, Čačanskog i Kopaoničkog partizanskog odreda i Jelički četnički odred.



Partizani su se osećali jači nego ikada. Sada im i topovi pomažu! Granata za granatom fijuče iznad njihovih glava. Dole, u gradu, biće pravi lom. Ko zna koliko će Švaba naći smrt! Ispreturaće njihove barikade, razoriti ravove,napraviti rupčage po ulicama i... bogzna šta će još biti! Možda će ih sve pomlatiti, možda partizani i neće imati tamo mnogo posla...



Tako su razmišljali partizani. Mnogi u svojoj naivnosti drukčije nisu mogli misliti, jer ko je sad toliko jak kao partizani!... Kako je samo slatko slušati ovu noćašnju «muziku» njihovih topova! Noćas će upasti u Kraljevo ili – živi neće biti. Neka tamo ima i milion Švaba. Neka ih čeka i hiljadu topova – upašće Dragačevci, pa makar...



Prvi vod Druge čete Dragačevskog bataljona privlačilo se prvim rovovima polako i oprezno. Nije bilo lako, jer Švabe su tukle gustim rafalima. I puštale raketu za raketom. Mračna noć se pretvorila u dan. Iz rovova je suknjao plamen. A Dragačevci ni zrna da opale. Samo se polako prekidaju. A onda su odjednom upali u rovove i odneli prvu pobedu.



Nemci su se povukli u druge rovove, pozadi prvih. U tim trenucima nisu osvetljavali nebo – bežali su.



Železnička kolonija je već u rukama partizana. Ali tako je bilo samo na uskom odseku fronta. Na prilazima drugim delovima grada čula se žestoka borba. Ipak, samo su se Dragačevci na tom delu fronta, provukli kroz brešu koju su sami napravili i za Švabama se probijali dalje u grad.



Ali to nije bio čitav bataljon. Bio je to samo vod Duška Đurđevića. Ostali su bili zaustavljeni. To ni Duško ni njegov vod nisu znali. U silnom oduševljenju početnih uspeha niko se na to nije obazirao, i Dragačevci su prodirali sve dublje niz ibarsku prugu.



Gde je sada ona švapska sila što je juče grmela oko Kraljeva? Gde su štuke što su onomad zapalile Žiču Nemanjića? Pre dva dana su harale po Ribnici, palile kuće po Čibukovcu i Ružića brdu. Noćas je ta sila skupila šape. Ona beži. Skriva se. Treba je dobro udariti po glavi i ne dati joj da se digne. Valja pohitati u grad i osloboditi ga. Valja još više ohrabriti omladince koji pale okupatorsku štampu i cepaju plakate p gradu. Stegnuti ruku železničarima koji su još sredinom avgusta izvukli oko 70 sanduka municije i isto toliko sanduka bombi, jedan mitraljez i jedan puškomitraljez – i dobro pomogli Kraljevačkom i Čačanskom odredu.



Tako su mislili Dragačevci dok su pred sobom gonili čas manje, čas veće grupe Nemaca i žandara...



Desetar Dušan Ječmenić Ječmenica, borci Milomir Milojević Zeljo i Slobodan Ranđić prebacili su se preko jednog dvorišta. Iz kuće istrča mlad čovek sa zamtuljenom miškom i puškom u ruci.



-Vas čekam, drugovi! – reče i pritrča im.



U zamotuljku je bilo vojničko odelo, obojeno za svaki slučaj, kako se činilo u ono vreme svuda u zemlji.



-Jeste li se smrzli deco? – pitale su radoznale žene koje su izlazile iz kuća.



-Gde ima Švaba? Gde stanuju oficiri?



-Ovde spava jedan. Jutros nije izašao – govorio je omalen starac i rukom pokazivao novu lepu kuću u koju se ulazilo preko desetak stepenica ispred lepo uređenog balkona.



-Milojeviću, Ranđiću! Zamnom u kuću! Spremite bombe... Ostali, pazite prozore! – naredi Ječmenica desetini.



I trojica potrčaše uz stepenice. Vrata zaključana, ali pod udarima ruku, nogu i kundaka popustiše. Zveknuše komadi stakla. Brava se izvali. U prostornom predsoblju nikoga. Na stolu novine – Donaucajtunf, a na zidu – oficirska torba od debele žute kože.



Ječmenica udari u prva vrata levo, pred kojima je stajo brisač. Prosu se svetlost iz sobe. Kraj stola, nasred sobe, stajo je krupan Nemac s pištoljem u ruci.



-Ruke uvis, palikućo! – zagrme Ječmenica.



Meci iz pištolja uzbušiše zid iznad glave partizanskog desetara. Malter se prosu po podu i ćilimu u predsoblju. Ječmeničina puška grunu. Krv šiknu niz lice oficira. Telesina se zatetura i pade.



Ječmenica poče pretres.



-Evo drugovi, još jednog pištolja – uzviknu preturajući po fijokama stola i po ormanu. – Evo novih čizama, pantalona. Sve ćemo poneti. I opasač ćemo uzeti. Nek se zna koga smo ucmekali... Vidi, vidi – pečat! Komandantura! – čudio se Ječmenica.



Dok se ovo događalo, Duško se s vodom zabavio oko teškog mitraljeza koji je sa zgrade okružnog suda kosio niz ulice. Postavljen visoko, na prozorgornjeg sprata, mitraljez je stvarno dominirao, a bilo ga je teško ućutkati. Dvaput je vod upadao u prizemlje zgrade, kročio sebi put «kragujevkama» ali su Švabe bile uporne. Nije se moglo ništa učiniti. A već trojica partizana bila su ranjene, a jedan poginuo.



-Eh, da mi se dočepati ovog mitraljeza, ni štuke me nebi isterale iz Kraljeva... – govorio je tužno komanir Duško.



Ranjenici su pristizali. Ostali borci su ima po kućama previjali rane.



U zanosu Dragačevci nisu ni primetili da se, dok je svanjavalo, borba oko njih stišava. Tek nešto kasnije primetiše da vlada neubičajna tišina. Šta to znači? Zašto se ništa ne čuje sa Sirče? Šta je s onim plotonima od Ribnice? Kakav je to mir oko Ratarske škole?



...Znači, niko se nije probio u grad sem grupa Ljubićana, Kraljevčanina i Dragačevaca. Oni su sišli u centar. Do sufa. Pa tu je i gradski trg. Moguli izdržati? Ne mogu! – Sigurno...



I Nemci su isto vreme shvatilii situaciju. Videli su šta se zbilo. Osvestili su se. Sa svih strana napadoše grupu partizaa koja se probila u grad i napravila «ježa». Tuku ih bacačima. Nadleću «štuke».



«Šta da uradim?» kolebao se vodnik. «Niko grad gobro ne poznaje od Zalja, koji je ovde učio školu...»



-Zeljo, izvlaći mi ljude! Nazad ne možemo.... Tamo su već Nemci. Ni naprednam ne daju! Kudaćemo?!



-Samo preko Ibra, druže vodniče!



-Preko Ibra. Drugog izlaza nema! Vodi nas, Zeljo!



Zeljo je začas skrenuo preko ulice. U nekoliko skokova našao se s one pločnika. Za njim drugi, treći. Niz ulicu su zviždali rafali. Nemci su, očito samo njih jurili. Vešto, kao mačke, partizani su pretrčavali su ulice u ulicu. Vukli ranjenike i preko Malog parka sjurili se u Ibar. Bez komande su se hvatali za ruke i zagazili u reku. U tom trenutku ulicom je zakloparao tenk. Ragal se prosuo iznad glava partizana. Držaći se, hrabreći jedni drude, čuvajući samo puške, Dragačevci su gazili brzu i hladnu reku. Najzad se prepolovljeni vod partizana dohvatio desne obale. Gusta jesenja magla ga je štitila. Postala je njihov saveznik.



Vod se vraćao u bataljon sa značajnim trofejima.



Ječmenica je raportira komamdantu Kapelanu:



-Pored ostalog, smakli smo nemačkog oficira....



I predao komandantu dva pištoljam opasač, čizme i drugu oficirsku opremu.



A komandant je poljubio hrabrog desetara i njegove borce.



A uveče, pred ponoć, iz Kraljeva su se izvukli ranjedi vodnik Vučić, Broćić i borac Srećko Cvetić.

USTANIČKA JESEN
U IBARSKOJ DOLINI



Leto i jesen 1941. u Ibarskoj dolini, na obroncima Kopaonika i Golije, bili su ispunjeni borbom, pobedama i porazima, slobodnim životom. Stvoren je Kopaonički partizanski odred od trepčanskih i drugih rudara, šumskih radnika, seljaka, studenata, đaka. Prva akcija bila je diverzija na žičari u rudniku u Trepči. Za kratko vreme izrastao je u krupnu vojnu jedinicu, jedan od najvećih odreda u Srbiji. Narod Ibarske doline listom ga je pomagao: pružao mu utečište, organizovao skupljanje životnih namirnica, odeće, davao mu nove borce.



Za kratko vreme odred je postigao veoma krupne uspehe. Pored ostalog, pokidao je mostove na Ibru, u čitavoj Ibarskoj klisuri, čime je onemogućio transport okupatorskih trupa, ratnog materijala i ruda. Svojim dejstvima potpuno je onemogućio proizvodnju za okupatora u četiri rudnika: uglja, olova, cinkla i azbesta. Rudnik Belo Brdo nije radio do završetka rata. Među diverzijama koje su izvršile borbene grupe odreda ističu se: dve diverzije na transportnim uređajima »Trepče«,koje su izazvale pravu paniku kod okupatorskih jedinica i dovele da se veliki broj novih Trepčanskih rudara i omladinaca iz Kosovske Mitrovice uključi u Kopaonički odred. Za kratko vreme pod dejstvima Kopaoničkog odreda u studeničkom srezu prestala je da funkcioniše i kvinslinška vlast i žandarmerija: sve žandarmerijske stanice sem u Raškoj, su razoružane, gotovo sve opštinske arhive su popaljene.



U sadejstvu sa Kraljevačkim partizanskim odredom »Jovo Kursula«, Kopaonički odred je oslobodio gotovo čitavu Ibarsku dolinu – isterao okupatora i stvorio slobodnu teritoriju od Lopatnice kod Kraljeva do Ibarske Slatine kod Kosovske Mitrovice.



Stvoreni su novi organi vlasti – NOO u svim opštinama u Ibarskoj dolini, proširene su ili ojačane mnoge društveno – političke organizacije, formirane u mestima gde ranije nisu postojale. Štab odreda formirao je posebnu grupu koja je imala zadatak da prihvata nove borce i da organizuje s njima prvu obuku.



Za nepun mesec dana pod oružjem je bilo oko 720 boraca Kopaončkog odreda, a još 300 čekalo je oružje. Odred je imao 7 četa.



Slobodna Ibarska dolina imala je svoju i slobodnu železnicu, prvu železnicu normalnog koloseka na oslobođenoj teritoriji. Na više stanica bilo je železničkih vagona. I samo jedna lokomotiva – u kvaru. Vredni partizani železničari iz Užća popravili su lokomotivu, pa je proradio partizanski voz u Ibarskoj dolini i počeo da prevozi: artiljerijsku municiju iz Lopatice, benzin, petroleum i drugo.



Bolnica u slobodnoj Raškoj lečila je ranjene i bolesne partizane, izbeglice i meštane, pa i Pećančeve četnike.



Početkom oktobra u oslobođenu Rašku dolazi Mirko Tomić Seljak, član Glavnog štaba NOPO Srbije i instruktor PK KPJ za Srbiju. Na konferenciji članova Partije i SKOJ-a, održanoj u osnovnoj školi, Tomić je ukazao da se borba mora voditi još jače i žešće. Tražio je da Kopaonički odred pošalje dve čete: jednu na opsadu Kraljeva, drugu u oslobođeno Užice. Partijska organizacija i štab odrda su ovaj zahtev Glavnog štaba i PK KPJ sa oduševljenjem prihvatili.



U Užice su upućeni uglavnom rudari iz Baljevacam zatim omladinci iz Ušća i drugih mesta. To je bila kompletna 6. baljevačka četa Kopaoničkog odreda. Borci su kamionom putovali do Ušćai dalje. Predvodio ih je Milutin Vujović, komesar čete. Rudari su, u Užicu, pored ostalog, učestvovali u odbrani centra slobodne teritorije Užičke republike od četnika i pomogli u razbijanju četnika u jednoj od najtežih borbi na brdu Trešnjici, udaljenom svega nekoliko kilometara od Užica.



Na blokadu Kraljeva upućena je kompletna Rudarska četa, sastavljena od rudara iz Trepče. Tamo je Rudarska četa bila jedna od najzaoaženijih jedinica po svojim dejstvima.



Šesta baljevačka četa sa grupom Kraljevčana, otputovala je vozom iz Smaile, preko Čačka, u Užice. Ovde je stigla prvog novembra i dobila oružje i odmah otišla na položaje na brdu Trešnjici u cilju odbrane Užica od četnika. U okršaju na Trešnjici četa se tukla žestoko i uspešno, zajedno sa Dragačevskim partizanskim bataljhonom, a sutradan, posle razbijanja četnika, 3. novembra, borila se za oslobođenje Požege, da bi uskoro opet učestvovala u odbrani Užica od napada velike četničke grupacije kojom je komandovao četnički kapetn Dragoslav Račić.



U to vreme počeli su sukobi sa četnicima u Ibarskoj dolini. Najpre sa četnicima pod komandom bivšeg podoficira Mašana Đurovića, a uskoro i protiv četnika Draže Mihailovića. Četnici su najpre napali rudnik Baljevac, a onda su upali u Rašku i isterali iz grada tamošnju malu posadu i zarobili oko 20 pripadnika NOP, neđu kojima su i jednog zaklali. Posle nekoliko neuspelih pokušaja da pregovorima reši sporove Kopaonički odred je napao Đurovićeve, odn. Pećančeve četnike u Raškoj, prodro u grad, ali Mašanu dolaze u pomoć četnici Radomira Cvetića sa Golije. Nadmoćni u ljudstvu i naoružanju četnici uspevaju da potisnu partizane. U toj borbi pored drugih poginulih, pao je komandir baljevačkih rudara Dušan Jemuović, a teško je ranjen i komandant Kopaoničkog odreda Predrag Vilimonović. U neravnopravnim borbama, čete Kopaoničkog odreda povlače se prema Ušćum zatim prema Roćevićima, nedaleko od Kraljeva.



I izveštaju koji je napisao komesar Kopaoničkog odreda Dušan Tomović štabu Čačanskog odreda stoji i ovo:



»Okršaj je bio prilično krvava i svršio se delimično neuspehom. Žrtava je bilo i sa jedne i sa druge strane: 13 naših i 19 njihovih. Usled pojačanja i koncentrisanja četničkih snaga i preimućstva u automatskom oružju, koga su dan ranije dobavili od Nemaca, mi smo se morali povući iz Raške, a kasnije iiz baljevaca.«



U sreskom načelstvu u Raškoj Mašan Đurović je istakao dve zastave: nemačku i četničku. Na četničkoj je pisalo: »Živeo kralj«.



Uskoro, počela je završnica nemačke tzv, prve ofanzive na slobodnu teritoriju Užičke republike. Tada počinju i snažni napadi ojačanih nemačkih snaga iz Kraljeva prema Čačku i prema Raškoj, odnosno Novom Pazaru. Kopaonički odred sa Kraljevačkim odredom sukobljava se sa Nemcima i sa četnicima, trpi gubitke i povlači se prema Čačku i preko Dragačeva. U tom povlačenju dolazi so kriza, ozbiljnih i teških, kao i kod više drugih jedinica.



U vreme odstupanja prema Roćevićima, kada su nastale velike teškoće u snabdevanju, delegacija Kopaoničkog odrda i Kraljevačkog odreda išla je u Komandu mesta u Čačku, pa odatle u Vrhovni štab. U Užicu ih je primio drug Tito. Pored ostalog, Tito ih je pitao o tome da daju jednu svoju četu u sastav proleterske jedinice. Na kraju, svakom odredu odredio je da iz banke podigne po 100.000 dinara.



U to vreme, u vreme povlačenja glavnine partizanskih snaga prema Sandžaku, iza tih snaga u većini krajeva zapadne Srbije, pa i u Ibarskoj dolini, ostao je pravi pakao.



»Pijani četnici, u želji da se dodvore okupatoru, priređivali su prave Vartolomejske noći. Ima slučajeva u dragačevskom, moravičkom i kopaoničkom i drugim srezovima kada su za jednu noć klali po 60 seljaka, seljaka koji su, navodno, bili prijatelji partizana, Kažem navodno, jer među zaklanima je bilo i takvih koji nikakve, ali baš nikakve veze nisu imali sa partizanima...« – zapiso je Tomović.



6. ibarska četa iz Užica je upućena na Zlatibor. Tamo je jednim delom obezbeđivala ranjenike. Držala je i čuvala objekte u Čajetini do trenutka kad su Nemci, posle zauzimanja Užica, prodrli na Zlatibor. U tom teškom vremenu jedni su pratili ranjenike prema Uvcu i Novoj Varoši, drugi se tuli s Nemcima, treći povlačili. Među ranjenicima koji u bili smešteni u selu Kremnima nalazio se i teški ranjenijj, komandant odrda Prdrag Vilimonović. Nemci su ih zarobili i vratili u Krčagovo, kraj Užica, u bolnicu. Po savetu bolničarki, ranjenici su kazivali lažna imena, Tako je učinio i Vilimonović. Međutim, četnički lešinari su ga i ovde, čak i pod tuđim imenom otkrili. U bolnicu u Krčagovu jednog dana došla je grupa četnika koju je predvodio bivši žandarmerijski kapetan Rajko Kresojević iz Rvata. Kresojević je zavirivao u bolesnike, tražio »poznate«. Tako je prepoznao Vilimonovića, izvikao se na ovoga, govoreći mu »da se kao narodni učitelj bori protiv svoje braće – Srba«. Sam je na tabli prebrisao Vlimonovićevo lažno ime i upisao pravo i dodao »komandant odreda«. Uskoro je Vilimonovićem sproveden u Beograd, pa streljan u logoru na Banjici.



U povlačenju delova Kopaoničkog i Kraljevačkog odreda vencem Jelice, u selu Rajcu, napali su ih četnici. Rajko Šotra, rukovodilac agiropa Kopaoničkog odreda, popeo se prvo na drvo u cilju izviđanja četnika. Četnički metak pogodio ga je u grudi, a Šotra je pao Nosili su ga jedno vreme, pa ostavili u Rajcu kod seljaka Sretena Beševića. Ovaj seljak je uz pomoć meštana odveo Šotru preko Slatinske Banje u Beograd, gde je operisan i izlečen. Kasnije je stupio u Kosmajski partizanski oded, odavde otišao u Bosnu, gde je u jednoj borbi poginuo.



Rudarska četa se sa Kraljeva, posle niza peripetija, povukla preko obronka Zlatibora, i u borbi s četnicima Božidara Ćosovića Javorskog, uspela da se probije prema Novoj Varoši, kao i glavnina 6. ibarske čete.



U danima povlačenja, pored sporadičnih borbi s nadmoćnim neprijateljem, delovi grupe Kopaoničkog odreda pravili su i prave podvige. Dok se većina jedinica povlačila i osipala u teškim danima, Boža Žarković, borac, Žarko Vuković sa vodom vojnika, zapalili su jednu lokomotivu koju je imala ibarska železnica. Za inat neprijatelju – da mu ne ostave ništa što može da koristi u borbi protiv partizana i naroda.



Dragoslav Bogavac, sekretar OK KPJ za Kraljevo, vraćao je pojedince u pozadinu, na okupiranu teritoriju, na politički rad. Slao je Ratka Dražovića na njegov teren. Dražović nije pristao. Bogovac i Miro Dragišić, komesar Kralljevačkog odreda, poslali su Rajka Vujanca, člana Sreskog komiteta SKOJ-a za Kraljevo – da se vrati u dolinu Ibra za politički rad. Vujanac se opirao, nije želeo da se vrati u osinjak, ali je otišao, poslušao partijsku direktivu.



Čete su se osipale,neke su se rasformirale. Druge su pokušavale da se probiju na zapad, prema Sandžaku, ali je sve išlo toporo, s mnogo razočarenja. Grupa boraca koju su predvodili komesar Dušan Tomović i zamenik komandanta Steva Trifunovića probijala se preko Dragačeva, preko sela Dupca do Mlanče pod Golijom. Komesar odreda se teško razboleo, pa je privremeno smešten kod jednog seljaka u selu Koritniku.



Razboleli su se i Ratko Dražović i Brana Ćurčić. Nisu mogli dalje, Sve su ih uskoro iznenadili i zarobili Cvetićevi četnici, Branu i Tomovića su odmag predali četnicima Mašana Đurovića u Raškoj.



Mašan Đurović je 15. decembra obaveštavao svofa gazdu Kostu Pećanca:



»Ibarska dolina je poslednjim borbama potpuno očišćena od komunističkih bandi od Raške do Kraljeva. Poslednja borba bila je u Rudnu gde je 19 partizana zarobljeno među kojima i njihov politički komesar Dušan Tomović. Prva grupa od 28 zarobljenih partizana sprovedena u Niš. Neprestano ih hvatamo, ili pojedince ili u manjim grupama i još ih ima mnogo zatvorenih. Kada ih prikupimo veći broj onda ćemo ih sprovesti za Niš.»



Zarobljene partizane iz Raške sprovodili su u Niš kao prave razbojnike: vezane lancima, sa rukama na leđima. Po ciči zimi, na otvorenom kamionu, lanci se usceaju u meso.



Od rejona Štavalja, gde su partizane presretali četnici popa Selimira Popovića, bilo je sve teže. Sveta Tridfunović se odlučio da se vrati u Ibarsku dolinu. Posle oštre rasprave, Miro Dragišić i Milan Simović odobrili su Sveti da se vrati u Ibarsku dolinu i tamo nastavi borbu. S njima prema selu Brusniku pošlo je još 10 boraca.



Kopaonička četa otišla je sa Kraljevčanima put Sandžaka.



Bili su to teški trenuci. Ljudi su bili na neviđenim mukama: Kako se odlučiti, gde naći izlaz. Vraćali su se u svoj kraj da tamo nastave borbu, tamo gde poznaju svako brdo, svaku čuku, svaki kamen. I svakog čoveka. Narod u Ibarskoj dolini nije smeo ostati sam prepušten četnicima i njihovim hirovima.



Jedanaestorica, koju je predvodio Sveta Trifunović, odlazila su u Ibarsku dolinu, u nepoznato. Tamo gde su četnici vodili pravi lov na ljude. Zajedno sa Nemcima.



Ibarski rudari, koje je predvodio Mile Pavičić, zajedno s Kraljevčanima, svrstani su u Ibarski bataljon, probijali su se prema Novoj Varoši, po ciči zimi, velikom mrazu, po planinskim bespućima i snegovima.



»Posle svanaest dana marševa i borbi s četnicima«, kako je zapisao Milan Simović Zeka, komandant Ibarskog bataljona, u knizi »Prva proleterska«, »stojimo na ulazu u Novu Varoš. Čitava večnost. Sada ćemo ući prvi put u oslobođeni grad. Posle toliko vremena videćemo druge partizane, od kojih nas je ofanziva odvojila... Noć je. Bataljon spava. Dragoslavu i meni to ne polazi za rukom. Tiho komantarišemo najnovije događaje i govorimo o našem bataljonu. Ovo popodne moral boraca je znatno porastao. Tome se posebno veselimo. Odsečeni u ofanzici, bez veze i jasne perspektive o pravcu kretanja, uložili smo dosta truda da održimo moral. Bataljon je izdžao ovaj težak ispit. Ako se malo odmorimo neće biti zadatka koji on ne bi izvršio...«



Uskoro, borci su doživeli veliku radost. Posle toliko nevolja i krizi tokom ofanzive, posle toliko osamljenosti, u Novoj Varoši su videli i svog vrhovnog komandanta druga Tita. U razgovotu on im je otvorio perspektivu, rasterao magle i teške slutnje koje je ofanziva bila nataložila i u doživljajima i u glavama ljudi.



Posle desetak dana, 22. decembra 1941. godine, kopaonički borci i ibarski rudari su u stroju Prve proleterske brigade u Rudom, prve regularne jednice naše vojske. Ušli su u sastav Četvrtog kraljevačkog bataljona Prve proleterske brigade.



Samo u 3. četi bilo je 60 boraca bivšeg Kopaoničkog partizanskog odreda. Zatim u 2. četu su ušli borci 6. ibarske čete, kao i iz drugih četa Kopaoničkog odreda – stali u stroj Kraljevačkog bataljona, odnosno Prve proleterske.



Načelnik štaba Kraljevačkog bataljona Prve proleterske bio je Mile Pavičić, ranije komandir Rudarske četa Kopaoničkog odreda.



Iz Ibarske doline otišle su Rudarska i 6. ibarska četa put Sandžaka, Bosne, Hercegovine... Zajedno sa glavninom snaga kojima je komandovao Vrhovni štab.



U Ibarskoj dolini je ostao narod, ostali su drugi borci i u vrlo teškim uslovima nastavili borvu za slobodu.

Podvizi Kopaoničkog odreda



Kopaonički narodno – oslobodilački partizanski odred, koji

se većinom sastoji iz rudara, oslobodio je niz varošica i rudarskih

mesta u dolini Ibra.



Od Leposavića do Mataruške banje oslobođena su sledeća mesta:

rudnik Lešak, sresko mesto Raška, Jošanička banja, Ušće i Lopatnica.



Oslobođen je zatim i rudnik uglja Jarando.



U šest razoružanih žandarmerijskih stanica, nijedan žandarm

nije dao otpora. Šta više, veliki deo žandarma odmah se priključio partizanima.



Čitav jedan voz s lokomotivom i 6 putničkih vagona u potpuno

Ispravnom stanju, zaplenjen je. Drugi jedan uništen je.



Nemački gubici iznose preko 150 ljudi. Ima i zarobljenih

Nemaca, ali se njihov broj tačnone zna.



»Vesti«, 12. oktobar 1941.




GENOCID U DRAGINCU



U narodu su dobro poznati zločini koje su nemački fašistički okupatori počinili u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcui mnogim drugim mestima u Srbiji godine 1941.



Međutim, narod, naručito mladi, malo znaju o stravičnom pokolju naroda od 13. do 19. oktobra u selima u dolini rečice Jadra: Dragincu, Koreniti, Velikom selu, Cikotama i susednim selima. To je bio pravi pokolj naroda. Ne samo odraslih muškaraca, i ne samo muškaraca, nego čitavog naroda. Pored odraslih – fašistički zverovi u ljudskom obliku su na najzverskiji način ubijali i decu u kolevkama, pa i novorođenčad. Istrebili su ova sela, sem retkih pojedinaca koji su uspeli da pobegnu ispred okupatorske puške i noža.



Tragedija Draganica i okolnh sela dogodila se polovinom oktobra, posle zločina koje su fašisti počinili u Šapcu, Mačvi, Loznici. Okupatorska 342. divizija, dovedena iz Francuske u Srbiju da »uguši ustanak«, bila je divizija ubica i zločinaca. Harala je i palila, ubijal sve živo pred sobom. Sredinom oktobra zaustavile su partizanske snage u dolini Jadra, kod Gajića Stene, na Krstu, Šajinovcu, Koreniti, Kostajniku. Te ubice naišle su na ovim položajima na takav otpor da su gotovo 12 dana stajale u mestu. I pored svoje artiljerije, tenkova, avijacije, ta fašistička »sila« nije mogla dalje.



Ubice i silnici, koji su navikli samo da pobeđuju, ovde su odlučili da »pobeđuju« samo nedužno stanovništvo, među njima žene i decu u kolevkama. Još ranije 21. septembra, šef upravnog štaba komandujućeg nemačkog generala u okupiranij Srbiji, Harold Turner, predložio je generalu Bemeu da »u akcijama odmazde« istrebljuje i žene i decu. On je pisao:



».... Deca i žene održavaju vezu a staraju se i o snabdevanju. Prema tome mora iskustiti kaznu celokupno stanovništvo a ne samo muškarci...«



Beme je naređivao svojim starešinama i vojnicima da postupaju sa najvešćom bezobzirnošću. Nazivao ih je »oscetnicima mrtvih« Nemaca koji su ovde izginzuli – 1914. i 1915. godine »osvajajući Srbiju«. I još im pretio da će svako »koji blago postua... biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pod ratni sud.«



Za zločin u Dragincu i susednim selima Nemci, fašistički okupatori, smisli su podmuklu prevaru. Pronašli su nekoliko mladića u Dragincu i naredili im da idu do kuće i da pozivaju sve muškarce da dođu u prostorije opštine Draginicu da dobiju »objave za slobodno kretamke« od Nemaca. I svoje vojnike su slali u okolna sela »da savetuju« ljude da dođu i prime objave. Za taj prljavi i podmukli posao angažovalu su i sveštenika Sretena Protića iz Draginca. On je obilazio domaćinstva koja su slavila Miholjdan i usput im govorio dase odazovu pozivu Nemaca, pa da budu mirni i sigurni.



U jadarskim selima: Tekerišu, Gornjoj i Donjoj Badanji, Jarebicama, Filipovićima i Ribarnici živele su izbeglice iz Slovenije, Bosne, Hrvatske, Srema, pa i izbeglice iz Mačve i Pocerine, koje je nešto ranije zahvatila nemačka kaznena ekspedicija. Većina od njih doživela je sudbinu žitelja tih sela.



Mnogi ljudi su poverovali ovom pozivu. Nisu ni slutili da ih Nemci zovu na klanicu. Iz okolnih seka muškarci su krenuli u grupama, kolonama, očevi su vodili sinove, unuke u Draginac – »da prime nemačke objave«.



Međutim, u Dragincu ih je čekala podvala. Nemci su sve pristigle zatvarali u opštinske prostorije, u kafane, podrume, u crkvu, pa i na crkveni tavan, u školsku zgradu.



Ipak, mnogi seljaci Draginca i okolnih sela nisu poslušali pozive da dođu »da prime objave«. Posakrivali su se i čekali. Podmukli Nemci odmah su ocenili da se malo ljudi odazvalo njihovom pozivu, pa su poveli racije – prisilno hvatanje i dovođenje u Draginac. Tako su uspeli pohvatati mnogo više ljudi.



Tek kada su dopali zatvora, ljudi su videli da su prevareni. Otpočela su sravična streljanja. Nemci su izvodili grupe od po oko 50 ljudi i streljali ih rafalima iz mitraljeza. Čim je jedna grupa poubijana, sledeća koja je dolazila najpre je bacala ubijene u već iskopane rake, pa je i ona streljana. Njih je u grobnice bacala nova grupa koju su Nemci dovodili.



Čitave porodice, čitava sela tako su stradala. Pobijeni su svi muškarci koji su došli sami ili koje su Nemci doveli u Draginac.



Ali fašističkim ubicama to nije bilo dosta. Kidisali su u druga sela, na žene, devojke, decu. Kao zverovi.



Teško je makar nabrojati zločine ovih zverova:



Iz Velikog Sela ubijeno je, masakrirano ili spaljeno 276 osoba, među kojima i 23 dece;



U Jarebicama je ubijeno 475 osoba, među njima 13 dece, mlađe od deset godina;



U Čokešini pobijeno je ili spaljeno preko 200 ljudi, a od toga 19 dece mlađee od deset godina;



U Novom Selu je ubijeno desetoro dece.



Na lomači u selu Koreniti spaljeno je 95 dece.



U selu Cikotama ubijeno je na najzverskiji način 396 osoba, među njima i 135 dece mlađe od deset godina.



U svim ovim selima od 17. do 19. oktobra dobijeno je i masakrirano 305 dece ispod deset godina uzrasta...



Selo Jarebice ostalo je potpuno pusto. Iz tog sela ubijeno je 450 žitelja. Ubice u fašističkim uniformama poklale su i svu stoku i živinu u već opustelom selu.



Kad su uspeli da osvoje selo Korenitu, fašisti su napravili pravi pakao: palili su kuće i u njima starce, decu, žene. U porodici Terzić, na primer, 13 njenih članova spalili su na lomači. Milovanu Laziću su spalili suprugu i petoro dece.



Selo Čikote doživelo je pravu tragediju: muškarci su na vreme izbegli iz sela. Ostali su žene i deca i oni su nastradali. Neci su 19. oktobra sa dve svoje jake kolone vojnika blokirali selo, pa ga zasuli ubitačnom artiljerijskom vatrom. Onda su zašli selom i poubijali gotovo sve žene i decu.



Mnogi muškarci, odrasli žitelji Cikota svojim očima su gledali tragedije svojih porodica: ubistva žena i dece, paljevine domova. A bili su nemoćni goloruki. Umirali su od tuge i žalosti, ali pomoći nisu mogli imati.



Malo je onih koji su uspeli da pobegnu; da izbegnu sigurnu smrt. Malo ih je, ali ih je bilo. Među njima uspevale su da pobegnu i pojedine žene i deca, pa čak i ona id po 6 ili 7 godina: da šmugnu u žbunje, iza ćoškova zgrada, da se pritaje dok Nemci divljaju. Neke su sačuvali leševi roditelja, braće ili sestra – na strelištima.



Na kamenim spomenicima danas stoje tragovi zločina u Dragincu, Cikotama, Novom Selu, Gornjoj i Donjoj Badanji i drugim jadarskim selima:



»Ovde počiva zadruga...« sa po desetoro i više čeljadai. Ili:



»Ovde počiva telo Milice Krsmanović sa svoje šestoro dece...«



I na svim tim kamenim spomenicima gotovo svuda isti zapisi:



»Svi izgiboše pred svojom kućom«. Ili: »Izgubiše živote od nemačke kaznene ekspedicije...«



Fašisti u nemačkim vojnim uniformama, osvajači i ubice, u selima u dolini rečice Jadra svirepo su poubijali nekoliko hiljada ljudi: muškaraca i žena, dece, novoređenčadi u kolevkama. I ovde su ti poludeli vojnici počinili jedan od najsvirepijih genocida.

JEDANAEST TENKOVA NA ZAVLACI



Zavlaka – to je raskršće puteva na drumu Valjevo – Loznica. Ali i ljuto bojište iz oktobarskih dana 1941. godine. Tu je 11. četa – Rađavska – Valjevskog partizanskog odreda više od deset dana vodila borbe i zadržavala blizu hiljadu Nemaca, uništavala tenkove, primoravala ih da odstupaju, da se vraćaju u Draginac...



Jedna jedina četa partizana s delom voda Valjevskog odreda – protiv 1000 Švaba, protiv jedanaest tenkova, protiv diviziona topova, protiv avijacije... To je Zavlaka.



Partizani su poseli sve padine visova iznad Zavlake: Cigankulju, Jezdimirovića stenu i Mićanovića brdo. Napravili su prava klešta oko druma. I spremno čekali Švabe da naiđu. Bombaški vod je takođe bio iznad Cigankulje i, koš dok se očekivao prilazak Nemaca, nagaznim je minama minirao deo puta pored Jadra. Partizani su, po zamisli komandira bombaškog voda Bogosava Mitrovića Šumara, izveli i jednu varku: mosnice jakog drvenog mosta na Jadru zasekli su testerama s donje strane i tako znatno oslabile njegovu nosivost. Očekivali su da naiđu nemački tenkovi ili druga teška vozila... I da, najzad, zaustave nadiranje neprijatelja.



Tako je čekala Zavlaka.



U zoru jednog oktobarskog dana je od Draginca prema Zavlaci krenula kolona Nemaca – pešadija, tenkovi i artiljerija. Jaka i dobro naoružana jedinica. Verovatno je u njoj bilo oko 1000 ljudi. Kolona je nastupala polako, oprezno. Na čelu kloparalo jedanaest tenkova, a za njima, u razrađenom stroju, išla je pešadija, kretala su se vozila.



A na Zavlaci po brdima oko puta i Jadra u zaklonima su čekali partizani. Dobro maskirani, ponegde ukopani. Na njihovim položajima ništa se nije primećivalo. Kao da nije bilo žive duše. Sve je mirno. Semo se putem od Draginca čulo kloparanje tenkova. A uz dolinu, ponegde i bat nemačkih čizama.



Partizani su čekali, pritajeni, po šumicama i padinama. Gledali su u Švabe. Proveravali da li je sve u redu. Očima su merili koliko još treba minuta, sekundi, koliko još metara pa da tenkovi naiđu na prve mine. A one su dole, na putu, bile dobro maskirane. To su još i ranije čuli. Pričali su to oni koji su silazili na drumove da se uvere. A možda i nisu? – kao da su se pitali. Da li će ih Švabe otkriti i zaobići? Šta će biti?... Tenkovi tek što nisu stigli na minirani deo puta.



I odjedanput se dolina reke prolomila od eksplozije. Tenk je naišao na minu. Nešto je u njemu zakrkljalo i motor je prestao da radi. Tenk se zaustavio. Zaustavila se čitava kolona. Komešanje među pešadijom. Mnogi su zauzimali zaklone po kanalima oko puta. Malo docnije izdvojila se grupa vojnika i pošla oprezno između tenkova. Bili su to pioniri. Pipalicama su počeli tražiti mine po putu. Nastao je trenutak da partizani progovore...



I grunule su puške ispod Cingankulje, sa Jezdimirovića stene i Mićanovića brda. Pioniri su ili pali pokošeni ili su pobegli sa puta u kanal. Ostali su bili prikovani za zemlju. Zaklonili su se za čelična telesa tenkova. Pokušali su dva – triput da nastave posao, pod zaštitom svojih mitraljeza. Cela dolina Jadra je grmela. Ali partizanske puške nisu pionirima dale da se odlepe od zemlje. Minirani deo puta bio je pod neprekidnom i jakom vatrom.



Desetak minuta docnije Nemci su počeli puzati oko puta. Obrazovali su se i njihovi streljački strojevi. A partizani su ćutali. Čekali su da Švabe priđu bliže, da pogoci budu sigurniji. Samo su minirani deo puta stalno »češljali«.



A kada su se strojevi Nemaca približili na oko trista metara, brda su odjeknula od plutona i uragana sa sve tri strane. Klešta kao da su gorela. Nemački redovi bili su formalno pokošeni. I zalepljeni za zemlju. Preživeli ni koraka nisu mogli napred. Povlačili su se. Zavlačili se u uvale, zaklone. I u korito Jadra. Tenkovi nisu smeli napred, a pešadiaja nije mogla oka otvoriti. Tada se javila nemačka artiljerija čak iz Draginaca. Gruvala je sat – dva pa prestala. U to vreme Nemci su se dizali sa zemlje, pokušavali da krenu – ali sve je bilo uzalud. Partizanska klešta su ih čvrsto držala.



Tek u noći, pod zaštitom tenkova, kupili su poginule i odvodili ih u Draginac. A njih je bilo mnogo. Čitavo snoplje. Docnije se saznalo – među ranjenicima je bio i komandant jednog nemačko puka.



Te iste noći kolona Nemaca se povukla za više od pola kilometra niz Jadar. Samo je na drumu ostao onaj onesposobljeni tenk. Njega ni noću nisu mogli izvući.



Sutradan su Zavlaku nadletali nemački avioni. Tražili su partizanske položaje. Mitraljirali su, bacili nekoliko bombi i odleteli. Verovatno su mislili da su se partizani povukli. I onda je ponovo naišla kolona tenkova. I opet gusti strojevi pešadije. Tada se ponovo javila artiljerija. Pioniri su krenuli da razminiraju put. Ali –opet su zagrmeli partizanski plotoni. Prolomili su se Cigankulja. Jezdemirovića stene i Mićanovića brdo. Polegli su nemački strojevi. Tenkovi su bljuvali vatru, a ipak nisu smeli napred. I njihove su se posade plašile mina. Tek oko podne se izdvojio jedan tenk. Skrenuo je s puta i oprezno pošao napred, preko njiva. Za njim, na odstojanju od nekoliko stotina metaram pošli su i drugi, počeli gamizati po polju. A onaj čelni je došao do Jadra. I opet izbio na put. Trebalo je sad da preko drvenog mosta pređe Jadar i tako upadne u Partizanske položaje. Na mostu ništa noje izgledalo sumnivo. Tvrdi stubovi, grede. Jak most. Nikakvih sumnjivih tragova. Dvojica Švaba u crnim uniformama iskočili su iz kupole tenka i počeli zavirivati oko puta, ispod mosta. Tražili su mine. A partizani su ćutali. Nemci su im bili pod nosom, ali oni su znali – tenk vredi više od dvojice vojnika. I ostali su mirni. Nisu hteli da otvore vatru. Najzad, varka je uspela: Švabe su se vratile u tenk. Nestali su u otvoru kupole i mašina je opet zatutnjala. Tenk je polako stupio na most. Partizanima je zastao dah. Čekali su da vide šta će biti. Tenk nije bio veliki, ali je težak – to je gvožđurija. Most je nasečen.



Sekunde su bile duge kao večnost. Tenk je mileo, nije išao. Najednom je građa mosta zaškripala, počeli su da se lome drveni stubovi, grede. I sve se to survalo. Deo mosta se polomio, a tenk je propao u Jadar. To je bilo ono što su čekali pritajeni borci ispod brda, tu, nadomak, Jadra i mosta. Mnogi od njih su se glasno radovali.



Švaba su izgubile još jedan tenk.



Za Nemce je to bilo nova prepreka. Zastali su i svi ostali tenkovi – njih još devet. Dva su bila onesposobljena. Dalje se nije ni smelo ni moglo. Sila je bila ukleštena među martizanskim zubima, preprekama i zamkama. Rađevci su imali dovoljno municije. Snabdevala ih je partizanska fabrika oružja iz Užica. I opet je pešadija pokušavala da priđe tenku koji je propao u Jadar. Hteli su drugim, najbližim tenkom da izvuku onaj iz reke. Ali su partizani taj prostor neprekidno tukli.



I opet je koloma stala da se povlači.



Nemci su deset dana nemoćno stajali na Zavlaci. Nisu se mogli probiti. Tek kada su obilaznim pravcima ušli u Krupanj i Stolice, popustila je i Zavlaka.

TRAGIČNI KRALJEVAČKI OKTOBAR



Plamen borbe srpskog naroda za slobodu zapalio je čitavu Srbiju, Šumadiju i zapadnu Srbiju, najjače. Ništa lepše i krupnije, niti časnije u ustaničkoj 1941. nije bilo od borbe za oslobođenje zemlje, od borbe za isterivanje okupatora iz Srbije i Jugoslavije.



Po Srbiji su borbe vodili partizanski odredi. U njima: radnici i seljaci, đaci i studenti, šegrti, profesori i nepismeni, devojek, seljanke i studentkinjke, radnice, Svi zajedno.



Na nemački utvrđeni garnizon u Kraljevu, gde je okupator skupio svoje jedinice iz Užica, Čačka i drugih oslobođenih mesta, napadali su: Kraljevački, Čačanski i Kopaonički odred. Pored pešadijskih jedinica, već ovde, u oktobru 1941. godine, fašističke okupatore prvi put tuku i partizanska artiljerija i tenkovi, istina malobrojni. I Nemci trpe gubitke, plaćaju za dotad počinjene zločine.



Ali, ti fašisti – ubiće i palikuće, ne ratuju s vojskom, sa protivnikonm. Oni za svaki svoj poraz okrivljuju čitav narod. Nemoćni da se bore protiv naoružanog naroda, okreću svoje prljavo oružje protiv građana, protiv neboračkog stanovništva: staraca, mladh, - protiv svih muškravca Kraljeva, njegovih stalnih žitelja ili izbeglica koji su se tu doselili ispred fašističkih progona iz Slovenije, sa Kosova ili izbegli ispred ustškog noža.



U noći između 14. i 48. oktobra izvršen je jedan od najvećih napada ustaničkih snaga na nemački garnizon. Deo manjih snaga prodro je duboko u Kraljevo i vodio ulične borbe u gradu. Tom prilikom Nemcima su naneseni veliki gubici. Po nemačkim izvorima bilo je: 14 poginulih i 10 ranjenih. Te noći partizanska artiljerija zasipala je granatama okupatorske položaje.



Sutradan, okupatori su sve svoje oružje okrenuli protiv naroda, protiv građana Kraljeva. U gradu su zaveli »vanredno stanje«. Na ulicama Kraljeva izlepljene su zloslutne objave u kojima su fašističke ubice poručivale:



»Daje se na znanje, sa današnjim danom za narod ovih krajeva stupa na snagu zakon najtežih represalija, tj. neće biti samo straljano 100 Srba za jednog Nemca, već i uništene porodice i imovina...«



U ime čega – niti je pisalo niti se znalo.



A narod je znao i danas zna – bilo je to – u ime bezumlja, u ime mraka i fašističke »više rase«.



Goloruko stanovništvo Kraljeva trebalo je da plati poraze nemačkih fašista i palikuća.



Krvava drama počela je 15. oktobra.



Prvo je stradala velika grupa železničara. Fašisti su ih okupili u jednoj hali, a onda »poveli na rad«. Tamo su im odredili – da sami sebi iskopaju rake! U vreme kad su otvorili vatru iz mitraljeza da pobiju Kraljevčane – počeli su tući iz topova. U stvari, hteli su da u gradu prikriju zločin, da se ne čuju mitraljeski rafali.



Toga dana izvedene su jedna za drugom još dve grupe radnika na streljanje.



Sutradan, 16. oktobra, zatvoreni Kraljevčani u hali fabrike vagona slutili su novu tragediju. Nemci su postrojili radnike, oduzeli im legitimacije, strpali ih po pet u red,po oko stotinu u grupe. Jedan oficir im je rekao da moraju ići na rad! U stvari, opet, i ove ljude je obmanjivao, lagao ih.



Napolju su ih čekali naoružani fašisti, ležali za mitraljezima. Drugi koji su ih sprovodili nemilosrdno su ih guali, udarali kundacima, nogama. Psovali ih. Ljudi su prestravljeni videli da su prevareni, da ih umesto na rad, vode na streljanje. Fašisti ih, kao da rukuju predmetima, daskama ili ciglama, odbrojavali, gurali ih na strlišta. Kraljevčani su toga dana umirali uspravno: neki su psovali, neki pretili, povicima prkosili ubicama:



-Smrt fašizmu!



-Živela sloboda!



-Živela Srbija, Živela Jugoslavija!



-Živeli partizani!



-Živela Komunistička partija Jugoslavije!



-Udrite one koji vas puškama tuku, nemojte nas goloruke...



Poneko je padao na zemlju, ljubio je i vikao:



-Deco moja!



-Majko, pomozi!



-Bože, ima li te!



Neki su pokušavali da beže, ali to je moglo biti do prvog žbuna, do prve, bilo kakve prepreke. Nemci su ih sustizali, tukli ili na mestu ubijali. Poslednja grupa zatvorenika počela je bežati po ogromnoj hali, zaklanjali se za lokomotive ili bilo šta. Ali, fašisti su bili kao zveri, jurili su ih, boli bajonetima, ubijali...



U vreme streljana Nemci su doveli sve antifašiste u ghalu fabrike vagona. Posebno su izdvojili žene. Sutradan su ihpoveli na gubilšte. Kad su ih postrojili pored zida, jedna od njih, verovatno Olga Petrović, uzviknula je i bacila se na prvog fašistu. Još nekoliko žena je skočilo na Nemce. Nastala sugušenja, hrvanja, Nemci su ih besomučno tukli, psovali, derali se. Osamnaest žena je bilo poubijano...



Lekarka Mileva Krajović protestvovala je što žene muče. Nemački oficir, tobož kulturan u ophođenju, pitao je: »Šta želi poštovana dama!«. Mlada lekarka je rekla da je lekar, član Crvenog krsta, poznaje međunarodne ratne propise i da traži da se masakr prekine. Kad je čuo da lekarka želi da spasava žene, ubica je izvadio pištolj i na mestu je ubio.



Ujutro, 17. oktobra,Nemci su doveli veliku grupu zatvorenih Kraljevčana – da sahranjuje steljane.



Mučenički je to posao bio – sahranjivati svoje komšije. Najteži u životu tih nesrećnika. Nailazili su i na još žive ljude, nedotučene, koji su ih molili za spasenje. Ali, pomoći nije bilo. Odmah su dolazili fašisti i dokrajčivali mučenike.



Međutim, nemačko haranje u Kraljevu nije prestalo ni 17. oktobra. Toga dana nemačka komanda je napravila još jednu gnusnu prevaru nad Kraljevčanima koje nije snašla smrt predhodnih dana. Dobošar je, u pratnji jednog vojnika folksdojčera, čitao saopštenjeda se ukida vanredno stanje i da se može kretati ulicama do policijskog časa. Licemeri i ubice čak su izjavljivali saučešće porodicama streljanih. Pozivano je muško stanovništvo da sutradan dođe u opštinu – radi provere ličnih karata!



U opštini su im stvarno overavali isprave, ali su ih na raskrsnicama ulica čekali fašisti. Opet su ih okupili i odveli u halu fabrike vagona. Ovde je došlo do gušanja, tuče. Najpres u mladići napali jednog nemačkog oficira, drugi su bacali kapute na nemačke vojnike. Jedan dečak je u opštoj gužvi uspeo da pobegne. Ali, naoružani nemci bili su brojni i jači. Savladali su pobunjene mladiće. Toga dana svi su bili streljani...



To zločinačko ubijanje naroda trajalo je nekoliko dana. Nemci su 20. i 21. oktobra ubijali stotine ljudi, masovno ih streljali.



Teško je utvdili koliko je građana Kraljeva, i okolnih sela, stradalo tokom krvavog oktobra. Svi raspoloživi podaci govore da su fašisti poubijali blizu šest hiljada ljudi.



Šest hiljada! – čitav jedan grad ljudi nestao je za samo sedam dana...



Narod je preskupo plaćao slobodu.



Mnoge porodice su gotovo zatrvene: poubijani su svi muškarci. Često po trojica ili više braće. Ili otac i sinovi.



Trojica braće Ktića: Jovan i Božidar, krojački radnici i Stojan – Cane, učenik.



Tri sina sveštenika Save Petrovića: Mićun, student, Radosav, bogoslov i Velibor - učenik.



Ljubomir Dimitrijević – Cvetić i dva mu sina: Milorad, trgovački pomoćnik i Radosav, učenik.



Jovan Ilić, opančar i Pantelija Vučetić abadžija – oobadvojica delegati partijske organizacije na Vukovarskom kongresu 1920. godine.



I stotine i hiljade drugih.



I na gubilištu, u tim tužnim danima, Kraljevo je imalo svoje junake: i među muškarcima, i među ženama i među dečacima.



Milan dir, kapetan bivše vojske, Hrvat, ostao je da živi u Kraljevu za vreme okupacije. Dolazili su Pavelićevi emisari i nagovarali ga da dođe u Pavelićevu NDH. Čak je jedan emisar dolazio i posebnim avionom da ga dovede. Ponosni Dir je sve odbio, nije hteo da služi izdajnicia naroda. Rekao je da je građanin Kraljeva i da će sa pstalim građanima deliti sve nevolje. I streljan je zajedno s njima u kraljevačkom pokolju.



Lekar vlasta Nikodijević, saradnik NOP, uhapšen je i držan među taocima. Neumorno je lečio bolesne taoce. I dostojno je otišao na gubilište.



Ana Hadžić, učiteljica, uhapšena je kao antifašistkinja, supruga istaknutog antifašiste i borca Jovana – Vanje Hadžića. Nemci su saznali da je Anka kći austrougarskog oficira. Tražili su da se odrekne muža komuniste, da puste iz zatvora i nju i sina od 13 godina. Anka je to odbila i podelila tragediju sa streljanim građanima Kraljeva...



Tog teškog i surovog oktobra Kraljevo je umiralo uspravno. Umiralo i borilo se – za SLOBODU.

»HEJ SLOVENI«
U ŠUMARICAMA PRED BAJONETIMA



Samo u jednom danu Nemci su izvršili pokolj gotovo celog muškog stanovništva u Kragujevcu.



Bilo je to 21. oktobru 1941 godine. Nemački okupatori, ubice i zločinci kakav svet dotad nije poznavao, tog jednog jedinog dana poubijalisu oko 7.000 Kragujevčna: dečaka, mladića, zrelih ljudi, staraca.



Zločinci su poubijali Kragujevčane – zato što su voleli slobodu, Srbiju, Jugoslaviju.



Tog ustaničkog leta i te jeseni Srbija je gorela plamenom borbe za oslobođenje od okupatorskog jarma, za bolji život, za lepše sutra. Svaki grad, svaka planina imali su svoj oružani odred, svoj bataljon, četu, desetinu, udarnu grupu. Srpski narod, cela Jugoslavija, imala su svoje borce. Kragujevac je imao svoj partizanski odred koji je vodio oružane borbe protiv okupatora u okolini grada, nanosimo mu udarce. Radnička klasa Kragujevca bila je jedinstvena u borbi za bolje sutra, za slobodu, još mnogo ranije, pre okupacije Jugoslavije. U martovskim danima 1941. godine, kad je vladajuća buržoazija bila već izvršila izdaju zemlje Hitleru i njegovim ubicama, postignuto je potpuno jedinstveno radničkih masa i celokupnog stanovništva. I mnogo puta ranije i tada Kragujevac je pružio otpor i nije se predavao. U danima ustanka predao se borbi.



Nemački okupatori su u plamenu narodnog ustanka trpeli gubitke. A dotad, do napada na Sovjetski Savez i do ustanka u Jugoslaviji, bili su naviknuti da »šetaju po Evropi« i da porobljuju narod za narodom, jednu zemlju za drugom. Sad su ih tukli i narodni borci u Jugoslaviji, u Srbiji, u Šumadiji. Ubice su tražile, kako su to nazivale, odmazdu. Smislile su pakleni plan: za jednog ubijenog nemačkog vojnika – ubijali su stotinu, a za ranjenog – pedeset Srba! Jedan nemački general – ubica, Franc Beme, svojom naredbom je pozivao svoje vojnike na ubistva:



»Vaš je zadatak da prokrstarite ovom zemljom...«



Najviši okupatorski funkcioner u Srbiji u to vreme dr Harold Turner uputio je tom generalu Francu Bemeu svoj »predlog« za obračun sa partizanima u Srbiji:



»Pošto je ugled oružane sile pretrpeo štete usled neuspeha kod Krupnja i Loznice, i tu skoro kod Užica – a je već iz razloga prestiža potrebno da se sa krajnom bezobzirnošću postupi bar na jednom određenom mestu, kako bi se ovim primerom zastrašili ostali delovi Srbije...«



Za pokolj građana Kragujevca nemački okupatori su »izmislili« povod: 10 mrtvih i 26 ranjenih fašističkih vojnika u borbama protiv partizana Kragujevačkog i Čačanskog odreda u selima Ljuljaci i Dumača, na drumu Kragujevac – Gornji Milanovac. U stvari, tamo su fašisti pretrpeli poraz, ali su odluku za pokolj doneli ranije.Pre toga nemačka komanda je, preko predstojništva gradske policije, naredila da svi učenici moraju moraju dolaziti u škole. Zlikovci su hteli da imaju i omladinu Kragujevca na okupu, da i na njoj iskale svoj bes. Jer ta omladina je odlazila u partizanske odrede, ona je izvodila diverzije.



Nemci su svoj pakleni plan pripremali sa svojim slugama – tzv. »spasiocem Srbije« Milanom Nedićem, izdajnikom srpskog naroda i bivšim generalom, sa Ljotićem i drugima. U Kragujevac je 13. oktobra došao Boško Pavlović, inspektor unutrašnjih poslova, sa neograničenim ovlašćenjima za sređivanje prilika u Kragujevcu. Na jednom sastanku fašističkih nemačkih komandanata, predsednika opštine Simovića, Nedićevog izaslanika Pavlovića i više »uglednih građana« (čitaj: izdajnika srpskog naroda) odlučeno je da se napravi spisak lica koja će biti izuzeta od hapšenja.



Krvava kragujevačka hronika počela je naređenjem generala Bemae o sprovođenju »mera odmazde« tj. streljanja talaca. Takvo naređenje dobio je i 1. bataljon 724. puka u Kragujevcu, pod komandom majora Keniga, kao i 3. bataljon 749. puka, pod komandom majora Fidela.



Krvnik grada Kragujevca, ubica njegov, njegove mladosti, bio je major Kenig. Prvi njegv izveštaj kazuje da je 18. oktobra »uveče uhapšeno, po spisku, 66 komunista i Jevreja i predato u sabirni logor«.



Prvi »čin« ove ljudske drame izvršen je 19. oktobra u selima oko Kragujevca: Grošinci, Maršiću, Milatoviću i Mečkovcu. Toga dana delovi dva nemačka bataljona blokirala su ova četiri sela, pohapsila sve muško stanovništvo od 16 do 60 godina. Hvatali su ljude zatečene u kućama, na njivama. Bez ikakvog objašenjenja, Nemci su po ovim selima streljali 427 lica, »među kojima je bio i jedan pop u čijem se crkvenom tornju našla municija«, kako je zapisano u jednom nemačkom izveštaju.



Tog istog dana, 19. oktobra, kad su stradala sela oko grada, nemački fašistički vojnici su blokirali ceo Kragujevac.



Sutradan, 20. oktobra, fašisti su počeli hapšenja svih muškaraca od 16 do 60 godina: sa ulica, iz stanova, iz nadleštva i ustanova, iz škola, fabrika. To je bila jeziva slika: pravi pravcati, lov na ljude. Fašisti naoružani do zuba, uz pomoć Ljotićevih »dobrovoljaca« hvatali su, pod pretnjom trenutnog ubistva, mirne ljude, nenoružane – kao zečeve. I gonili ih u smrt. Dnevnik policijskog činovnika Danila Mihalovića, iako pisan rukom policajca koji je služio okupatoru, pokazuje kako je to stravična slika bila:



»... Zatim se obruč sve više stezao, a nemački vojnici kuili su sve odreda muškarce... Ljudi su uzimani sa ulica, iz kuća, radnji, kafana, iz crkve i svih drugih ustanova. Iz suda su uzimali sudije, pisare i stranke, iz škole profesore, učitelje i đake... pa i same bolesnike u pojedinim kućama poštedeli. Ovako skupljen ogroman broj građana, koji je iznosio oko 8 – 9.000 ljudi, bio je pritvoren u topovskim šupama.«



Toga tragičnog 20. oktobra 1941. svi muškarci, građani Kragujevca, našli su se pred fašističkim bajonetima. Fašisti su gurali u kolone i sproveli u vojne barake. Tamo su im oduzeli sva dokumenta, sve stvari od vrednosti.



Stravičnu noć između 20. i 21. oktobra uhapšeni Kragujevčaniproveli su u tuzi, nemo, u strahu. Pod pretnjom trenutnog streljanja bilo im je naređeno – da ćute. Čekali su dan, ali nošta dobro nisu očekivali.



Sutradan, 21. oktobra, fašisti i njihove srpske sluge, izvršili su neviđen pokolj Kragujevčana. U tom jednom danu streljali su oko 7.000 Kragujevčana: radnika, studenata, đaka, činovnika, penzionera, među njima i manji broj seljaka koji su tog jutra rano, šre nego što je bila izvršena blokada celog grada, došli u Kragujevac, zatim 133 taoca dovedena iz G. Milanovca, seljaka, pohvatanih 17. oktobra, kao i muškaraca izbeglica iz Makedonije, Bosne, Vojvodine, Slovenije i Hrvatske.



U tom teškom danu Kragujevčani su pokazali da su veliki junaci: prkosili su smrti, gledajući u puščane i mitraljeske cevi – psovale fašiste i izdajnike. Na kutijama od cigareta, na đačkim knjižicama i drugom – poručivali su:



»Osvetite nas«.



»Čuvajte decu«.



»Javite drugovima...«.



»Mama, pošaljimi džemper...«



Pohapšene učenike streljali su zajedno sa njihovim profesorima. Zagrljeni učenici i njihovi profesori, gledajući u mitraljeske cev, zapevali su prkosno »Hej Sloveni«. Grupa ljotićevaca pokušala je da između uhapšenih učenika izvuče direktora Učiteljske škole Miloja Pavlovića. Hrabri profesor je to odbio rekavši da je njegovo mesto sa đacima i da on hoće da deli sudbinu svojih učenika. Međui streljanima, pored mnogih drugih komunista, bio je i sekretar Mesnog komiteta KPJ za Kragujevac Svetozar Toza Dragović i student medicine Nada Naumović (narodni heroji).



Sluge okupatora, ljotićevci, u ovom krvavom pokolju Kragujevčana bile su prave sluge kao i one – ubice kragujevačkih rodoljuva.



»Na dan 20. oktobra, zajedno sa nemačkim vojnicima, vršili su hapšenja i Ljotićevi dobrovoljci. Štaviše, oni su zalazili ponovo u kuće u kojima su nemački vojnici već bili i pronalazili ljude koji su se na bilo koji način spasli hapšenja. Čitavu nnoć između 20. i 21. oktobra dobrovoljci su nastavli sa hapšenjem. Na sam dan streljanja i u toku streljanja, oni su specijalnim aitobusom obilazil gradske ulice vršeći nakndna hapšenja. Ove uhapšene su bez zapisivanja imena predavali nemačkim vojnicima na samom stralištu da bi ih ovi streljali. Dobrovoljci su nastojali da pomoću naknadno uhapšenih građana zamenjivanjem spasu pojedince trgujući ljudskim životima, dajući po nekoliko ljudi, naročito Cigana i njihovu decu, za jednog uhapšenika koga su hteli da spasu, a koji je već bio u grupi za streljanje Ni svaki građani koje su uhapsili dobrovoljci, i koji su bili streljani, takođe nisu bili uvedeni u ovaj spisak. Iz iskaza preživelih saznaje se da su samo dobrovoljci dali kao svoj »prilog« za stradanje 1.200 ljudi«.



Iz tog pokolja, iz tog neviđenog pakla, samo mali broj hrabrih među hrabrima pobegao je isped cevi zvreri – okupatora.



Taj kragujevački pokolj bio je istovremeno i najveća tragedija koja je ovaj grad ikad dotad u istoriji zadesila. Ali u toj tragediji Kragujevac je pokazao i svoju neuništivost: umirao je prkosno, hrabro, pevajući u smrt gledajući, kličući Komunističkoj partiji, kličući slobodi i slobodnoj Srbiji i Jugoslaviji.

TITO MEĐU BORCIMA



Zbog mnogobrojnih poslova drug Tito nije mogao često da napušta Vrhovni štab i Užice, ali je upak nalazio vremena i mogućnosti da ode među borce, naročito pred odlazak na položaj ili posle borbi.



U vreme velikih i čestih okršaja u okolini Užica, u dane kada su čatnici sa svih strana bili žestoko napadali partizansku metropolu – i tada je Vrhovni komandant dolazio među svoje vojnike.



Tih dana u Užicu je bila hitno prebačena i Zlatarska partizanska četa. Ona je s drugim jedinicama vodila borbe na Metaljki i Kranju, odakle su četnici najposle proterani i partizansko Užice je bilo odbranjeno. Posle tih okršaja Zlatarci su se vraćali na svoj teren oko Nove Varoši.



Za vreme kratkog predaha u Užicu, u kasarni ih je iznenada poseti drug Tito. Bila je već noć.Čim su borci čuli o je došao da ih obiđe, nestalo je umora. Svi su skočili na noge. A Tito je išao iz sobe u sobu i rukovao se sa svima redom.



-Vi ste, Zlatarci, suvo zlato – rekao im je vrhovni komandant. – Dobro ste se borili.



Zlatarci su u borbi na Metaljci zaplenili neobičan trofej – četničku sablju. Sada su je poklonili drugu Titu. Ispričali su im da je četnički oficir išao pred strojem, u raskopčanom šinjelu i s isukanom sabljom. Tito je zagledao sablju, pa se nasmejao.



-Evo tebi druže, Zvjerota, sablja. Zaslužio si da je nosiš – rekao je Tito pružajući sablju Zvjeroti, đezdesetčetvorogodišnjem seljaku iz Dramanovića kod Nove Varoši, koji jke sa sinom bio u Zlatarskoj četi.



Drug Tito je pitao borce kako se osećaju posle borbi, koliko i kakvog oružja imaju, da li su puškomitreljesci dobri strelci, imaju li dosta bombi, koriste li se lukavstvomu borbi. Nije on zaboravio ni druge stvari. Pitao je borce imaju li dovoljno hrane, kakva im je odeća, kako izdržavaju napore. Na kraju im je rekao da je čuo kako su se dobro borili i da je siguran da će oni tako nastaviti i ubuduće.



Tito se nije dugo zadržao. Rekao je da ima mnogo posla, da očekuje vesti sa bojišta i da zbog toga žuri. Iako je bila noć i Zlatarci umorni, u četi je nastalo neopisivo oduševljenje. Ponos što je vrhovni komandant došao među njih, odao im priznanje i rekao da su se dobro borili, bio je opravdan. Posle Titove posete pesmi nije bilo kraja. Umesto da spavaju, borci su se veselili.



Tako je bilo i prilikom Titovog dolaska u Požegu neposredno posle razbijanja četničkih jedinica u Pranjanima i obroncima Ravne gore. I tada je vrhovni komandant došao iznenada, i to u požešku kasarnu, u kojoj su se posle dugog marša odmarali 3. bataljon 1. šumadijskog odreda i Dragačevski bataljon Čačanskog odreda. Borci su ležali na krevetimka kada se na vratima pojavio komandant Dragačevskog bataljona Duško Đurđević i rekao:



-Došao je drug Tito! Svi u stroj!



Začas su se Šumadinci i Dragačevci skupili i postrojili. Pred strojem su začeas stajali drugovi Tito, Ivo Lola Ribar i Vlado Zečević s komandantima i komesarima jedinica. Titio je prvi počeo dagovori. Govorio je o izdaji Draže Mihailovića i o pobedama koje su partizani odneli nad četnicima ispred samog Užica, ovde u Požegi, u Pranjenima, u Čačku. Rekao je da smo tamo u blizini Pranjana, već bili opkolili glavninu Dražinih snaga. Mogli smo i Dražu likvidirati, al to nismo učinili iz političkih razloga. Jer treba sve pokušati da se spreči bratoubilački rat. A ovako ćemo imati manje spoljno – političkih neprilika, manje smetnji.



Tito je u rukama držao karabin, a na desnom kuku o pojasu visio mu je parebelum. Na glavi je imao crnu šubaru s petokrakom, na leđima kožni kaput. U jednom trenutku, obraćajući se Šumadincima, drug Tito je obema rukama uhvatio vrh puške koja se kundakom naslanjala na zemlju, pa je za čas stao. Pogled mu je bio upravljen ka zemlji. Onda je podigao dlavu i počeo da govori o Milanu Blagojeviću doskorašnjem komandantu 1. šumadijskog odreda. Zablistala je suza u njegovom ou. Iskreno, od srca, govorio je Tito o ovom velikom junaka i rekao da je to za nas jedan od najtežih gubitaka u Srbiji. Utoliko teži što do njega nije moralo doći. Ubili su ga Dražini ljudi baš ovde, u Požegi, i to mučki bez ikakvog ispitivanja. Skinuli su ga s voza kada se iz Užica vraćao u Šumadiju, da nastavi borbu. Tada je Tito rekao da će želja boraca 1. šumadijskog odreda da njihova jedinica nosi ime svog voljenog komandanta, koji je dao život za slobodu, biti ispunjena.



Drug Tito je o svemu svojim borcima govorio otvoreno. Nije krio da Nemci sve žešće i sve jačim snagama stežu slobodnu teritoriju u Srbiji. Rekao im je da je tih dana špijunima i petokolonašima pošlo za rukom da izvrše diverzije u užičkoj fabrici oružja. Kazao je da od toga ima mnogo štete i, ono što je najteže, ljudskih žrtava, ali da ćemo i taj gubitak preboleti da se svim snagama moramo boriti protiv petokolonaša i izdajnika. I to svi zajedno na svakom koraku.. Moramo biti budni.



Obraćajući se Dragačevcima,vrhovni komandant je rekao kako je i za njih čuo da su dobri i disciplinovani borci. Zna za njihove podvge još s kraljevačkog fronta i iz dana odbrane Užica. Kazao im je da čuvaju uspomenu na svoga komandanta Kapelana, koji je pao u borbama za oslobođenje Požege.



To je bilo naše treće viđenje s drugom Titom, upravo nas nekolicine koji smo bili na proslavi oktobarske revolucije u Užicu. Tamo smo ga videli na tribini na gradskom trgu prilikom svečanog mitinga i kasnije, uveče, u prvom redu u dvorani Sokolane na svečanoj akademiji. Još tada nam je izgledao da je on čovek koji najpažčjivije sluša govornike ili prati izvođenje programa. Tako je bilo i sada, pri ovom susretu u Požegi.



Docnije je uzeo reč Vlada Zečević. O njemu mo taa bili dosta čuli, ali smo ga prvi put videli. Bio nam je sipatičan u odevanju – nosio je na šubari krst, a ispod njega petokraku. On je govorio o slozi srpskog naroda i hvali partizane kao dobre i vešte ratnika, koji se se primerno odnosio prema narodu i cene njegove običaje i navike.



Na kraju je uzeo reč Ivo Lola Ribar. I njega smo jedanput ranije videli. Bilo je to opet u Užicu na proslavi Oktobra. Upravo, slušali smo njegove vatrene reči koje su burno pozdravljale hiljade Užičana. Sad smo ga bolje videli. I one je, kao i Tito i Vlada, nosio pušku i bio u kožnom kaputu. I ovde je, kao i onda u Užicu, govorio živo i vatreno, ukazujužći na zadatke koji nas očekuju i napore koje omladina čini u borbi za slobodu.



Iako se saznalo da se vode teške borbe na svim stranama naše slobodne teritorije, da neprijatelj napreduje, borci su bili radosni zbog ovog susreta sa svojim vrhovnim komandantom. Isto tako to popodne otišli su u Čačak i dalje na front, odakle je nadirao neprijatelj. U toj teškoj situaciji Tito ih je ohrabrio i dao im novu snagu, pojačao veru u uspeh.

PARTIZANI U TALIJANSKOM ŠTABU



Odmah posle oslobođenja Uživa upućen je u Vardište, prema Višegradu, vod Pete užičke čete kojom je komandovao Nikola Ljubičić. Trebalo je da zaštiti grad s ovog pravca i da tamo prikuplja nove borce. U području Vardišta tada je bilo i četničkih snaga, koje su zajedno s partizanima imale zadatak da drže položaje prema Talijanima kod Belog Brda i da ih odatle, po mogućnosti, isteraju. Jedinice su odavde kontrolisale i Dobrun kraj Vardišta, odakle se muslimansko stanovništvo bilo povuklo. Kako su naselja i polja bila opustela, to je letina ostala nepokupljena i počela da propada. Zbog toga su iz Užica u to vreme bile upućivane radne jedinice, sastavljene većinom od omladine i dece, koje su prikupljale žito i voće za borce na frontu i za izbeglice iz Bosne. U akcijama sabiranja useva i voća, koliko su god mogli pomagali su i sami borci.



Talijani su se u Belom Brdu dobro utvrdili. Raspolagali su jakim snagama: jedan bataljon s oko 1.400 vojnika, baterija topova, više minobacača, mnogo mitraljeza i drugog oružja.



Prvi napad na Belo Brdo izvršili su partizani i četnici zajedn, ali pothvat nije imao nekog uspeha. Jer napad je, u stvari, više imao cilj isprobavanje snaga. Posle toga Talijani se se još bolje ukopali. Ali ubrzo su četnici počeli da se suprostavljaju planovima partizana o napadu na Talijane, jer su već s njima – krijući od partizana – bili napravili sporazum. Prema dogovoru četnici bi Talijanima davali zaplenjene debele muslimanske volove i krave za njihove mitraljeze i minobacače. Docnije su četnici počeli i javno da odlaze u štab.



Kako su u početku četnici sarađivali s partizanima, to su jednog dana upitali i komandira Nikolu Ljubičića, da li bi on hteo da s njima ide u talijanski štab. Ljubičić o tom događaju kaže:



-Pristao sam da idem sa četnicima u talijanski štab. Samo sam promenio kapu, pa više nisam nosio petokraku zvezdu. Promislio sam i zaključio da mi se nemože deseti, jer smo donekle sarađivali sa četnicima: oni su imali dosta magacina, dobro snabdeveni hranom, držali su deo svojih snaga prema višegradu na frontu, a komanda Užičkog odreda davala im je municiju iz fabrike oružja. U razgovorima nisam učestvovao, jer sam želo samo da budem prisutan. Kada su četnici zatražili od Talijana da im dadu minobacače, ovi su to glatko odbili. Četnicima je bilo neugodno što sam bio prisutan, jer su Talijani spominjal komuniste i borbu protiv njih. Nešto sam znao francuski, ponešto razumevao talijanski, shvatao po pola rečenice ili samo ponegde uhvatio smisao. Ipak, četnici su ostali praznih šaka, a očekivali su mnogo, pa su bili ljuti na sebe što su i mene poveli, a i na Talijane što im ništa nisu dali... Tada nisam shvatao zašto četnici tako uporno traže oružje od Talijana. Kasnije, kada su požeški i drugi četnici napali Užice, sve je postalo jasnije...



Otada su napade na Talijane partizani organizovali sami, bez četnika, jer su se ovi sasvim povukli sa fronta. Ti napadi postali su još češći kada je na Belo Brdo, kao pojačanje, došla Zlatiborska četa, s poručnikom Momčilom Smiljaniće, Ariljci, a kasnije umesto njih Prva i 2. užička četa.



Novi napad su sad pripremali novim snagama. Još u vreme priprema Talijani su osetili kocentraciju snaga, pa su se na brzin povukli, a partizani su tad, pored ostalih trofeja, zaplenili jednu talijansku zastavu. To je bila zastava na zgradi u kojoj se nalazio štab bataljona. U bežanju Talijani nisu imali vremena da je skinu i ponesu. Ulazak naših jedinica u Belo Brdo bio je velik događaj. Stanovništvo ih je dočekalo kao prave oslobodioce. Naročitosu žene bile zahvalne borcima i govorile im:



-Hvala vam, braćo! Da niste došli, pomrli bi smo od gladi! Talijani su nam sve živo odneli....



I doista, talijanska vojska je pljačkala sve što je stigla. Odnosila je mast, krompir, živinu. Obrala kukuruze, pokupila vunenu odeću. Ali su seljaci, ipak, s ono malo hrane što im je preostalo, počastili partizane. Javno su govorili da će partizanimadati sve što imaju, da će za njih od usta odvojiti. Tako su i činili.



O proterivalju Talijana iz Belog Brda pisala je i Borba:



»... Užičke čete pod komandom Kojadinovića, Ljubičića, Višića i Smiljanića uspešno su izvršile zadatak proterivanja neprijatelja sa Belog Brda.«



Posle dolaska u Belo Brdo partizani su se spustili i do iznad sela Štrbaca, na Ušću Uvca u Lim. To im je omogućilo da lako kontrolišu komunikacije za Rudo i priboj.



Od dela ovih jedinica docnije je formirana Treća užička četa, kojom je komandovao Nikola Ljubičić.



Ovako jaka četa partizana krenula je jedne kišne i tamne oktobarske noći iz Belog Brda u napad na oko dve stotine dobro utvrđenih Talijana u selu Štrpcima. Partizani nisu sasvim sigurno znali gde se neprijatelj nalazi, ali su se ipak dobro snašli. Jedinica se neopaženo, u razređenom streljačkom stroju, privukla talijanskom logoru, do pred same kuće u kojima su se ovi bili utvrdili. Jedan borac je dopuzao do talijanskih rovova pred zgradama u dobro osmotrio gde se nalaze mitraljeska gvezda. Onda se privukao do samih mitraljeza ubacio bombu u talijanski logor. Na to su Talijani otvorili paklenu vatru iz mitraljeza i minobacača, pa se povukli u školu. Isti ovaj borac je odmah zatim ubacio bombu i kroz prozor školske zgrade. To je bio početak i kraj talijanskog bežanja. Te noći i sutradan Talijani su sasvim najureni prema Priboju. Pri tome su kamionima odvukli poginule vojnike.



Uskoro su partizani u jednom sukobu iznad Rudog zaplenili šest talijanskih mazgi natovarenih hranom, municijom i puškama.



Kada je bila smenjena, Užička četa je došla u Užicem na odmor na nekoliko dana. Od železničke stanice partizani su prošli kroz grad pevajući, s muzikom na čelu. Pred četom, iznad glava već prekaljenih boraca, vijorila se srpska trobojka s petokrakom zvezdom. Borci su u grad uneli i svoj najvažniji trofej – zaplenjenu talijansku zastavu. Užičani su oduševljeno pozdravili svoje borce i priredili im srdačan doček.



Četa se postrojila pred komandom Užičkog odreda. Tu su borcima i građanima govorili komandant odreda Dušan Jerković i komesar Milinko Kušić. Oni su ih pohvalili za junačko držanje u teškim okršajima na Belom Brdu i pozvali da i dalje nastave borbu svom žestinom. Pred Komandom grada borce Užičke čete pozdravili su komandant grada Vukola Dabić i sekretar NOO Mišo Kovačević.



Bilo je to zasluženo priznanje posle uspešnih i napornih okršaja.

PRVI PARTIZANSKI DOBROVOLJNI ZAJAM





Grad Čačak – grad velikana radničkog pokreta kakvi su bili sekretar CK KPJ Filip Filipović i dr Dragiša Mišović – bio je najveći i najnaseljeniji grad na teritoriji Užičke republike 1941. Pred aprilski rat je imao oko 12.500 stanovnika. Prvih meseci okupacije u Čačak su došla dva transporta prognanih Slovenaca, tako da je u vreme oslobođenja grada, 1. oktobra, bilo oko 1.500 izbeglica iz mnogih krajeva zemlje. Iako je u staroj Jugoslaviji Čačak bio znatno razvijen grad i privredni centar, odmah posle okupacije nemački fašisti su ga teško opljačkali. Veći deo privrednih objekata, naročito proizvodne opreme, okupatori su demontirali i odvukli u Nemačku ili u austriju. Najviše je u tom pogledu stradao Vojno – tehnički zavod »Čačak«, u narodu skraćeno nazvan »Arsenal«. Istina, u vreme aprilskog rata iz ovog zavoda je opremljeno 14 vagona radio – opreme i raznih mašina za Mokru Goru i za Sarajevo da bi se proizvodnja organizovala na pogodnom mestu. Međutim, okupatori su ga gotovo osakatili, tako da je ostao bez najpotrebnije opreme i privredno skoro likvidiran.



Oštećeni su bili i drugi privredni objekti, a potrebe izuzetno velike. Trebalo je podmiriti makar i najminimalnije potrebe fronta i vojnih jedinica, potrebe siromašnih, naezaposlenih, izbeglica, pružiti pomoć Užicu i drugim pasivnim krajevima. Čačanski partizanski odred »Dr Dragiša Mišović« brojao je nekoliko hiljada ljudi (više od 3.000 naoružanih i oko 2.000 u pozadinskim jedinicama – milicija, radne i posadne jedinice). Bilo je preko 1.500 izbeglica, dosta nezaposlenih i siromašnih, porodica zarobljenika. Sve je to trebalo makar delimično obezbediti, u prvom redu hraniti. Međutim, opštinska kasa je bila gotovo prazna, sem nešto novca zaečenog u hipotekarskoj banci.



Zato se u oslobođenom Čačkuodmah prišlo oživljavanju privredne delatnosti. Komanda mesta je još 3. oktobra, trećeg dana po oslobođenju grada, izdala naredbu u kojoj je, pored ostalog, pisalo:



»Pozivaju se sopstvenici radnju da iste još u toku dana otvore i produže normala rad.



Novčani opticaj ostaje kao i do sada, do daljeg naređenja.«



NOO, odmah pošto je izabran, počeo se angažovati oko proizvodnje u privrednim objektima, fabrikama iradionicama, pre svega, zatim u razvijanju saobraćaja. Gradski odbor je doneo i više odluka o sekvestarciji ili nacionalizaciji pojedinih preduzeća i u njima organizovao proizvodnju. U vreme Užičke republike, tako su i u Čačku radnici, službenici i penzioneri primali plate, stanarine su plaćane.



Rastuće potrebe vojnih jedinica na frontu, ishrana stanovništva i druge obaveze prema građanima nije bilo lako zadovoljiti. Gradski NOO i komandamesta borili su se sa svim tim i drugim teškoćama.



».. Nahraniti gladne, ogrejati prozeble, osigurati krov nad glavom – to je najpreči zadatak odbora u sadašnje trenutku. Jasno je da je u sadašnjim uslovima taj zadatak težak, i mnogi će se zapitati – postoje li i gde se mogu naći srestva za njegovo ostvaenje. Ponavljamo, zadatak je težak, ali nije neređiv. Mi imamo, mada mnogo oštežćenu, državnu imovinu, izvršiće se rekviriranje »Prizada«, električne centrale, sekvestiraće se stovarišta drva kod kasarne i na nekim drugim mestima i dati sirotinji besplatno, onima koji imaju izvesne prihode u pola cene, a bogatijima po pijačnoj ceni. Sa ovim sredstvima moglo bi se rešiti pitanje gradske surotinje i davanje plata onim radnicima i činovnicima koji nisu na frontu ali su se stavili na raspoloženje narodnoj borbi za druge poslove. Pitanje krije i sva ostala pitanja najbolje će se rešiti ako bogatiji slojevi budu snosili veći deo tereta borbe, njihovim oprezivanjem i finansijskoj pomoći. Zato i ostale namirnice koje bi se dobile ovim načinom, razdeliće se stanovništvu po pravedim cenama, a najsiromašnijim će se dati hleb besplattno. Potrebno je takođe, popisivanje svih zaliha žita i ostaloga, a skrivanje i nagomilavanje namirnica u cilju špekulacija ne može se smatrati drugojačie nego kao petokolonaštvo ili izdaja, jer ko hoće danas da se bogatikada narod vodi svoju krvavu borbu za slobodu, ne razlikuje se nimalo od onih protiv kojih se borimo.« - pisalo je u listu »Novosti«, organu štaba Čačanskog partizanskog odreda.



Gradski NOO Čačka doneo je 10. novemba jednu značajnu i originalnu odluku: raspisao je dobrovoljni beskamatni zajam. Trebalo je, između ostalog, pomoći oko 2.500 porodica sa oko 7.000 članova koji nisu imali sredstva za život.



Dotad su Gradski odbor i Komanda mesta imali nešto sredstava, bilo da su ih nasledili od bivših državnih organa ili ih ubrali putem proizvodnje. Od ranije opštinske uprave nasleđena su neznatna sredstva, od hipotekarne banke nešto oreko 162 hiljade dinara, zatim manja sredstva od šumske uprave, poreske uprave i drugih ustanova. Prodato je oko 26 vagona nacionalizovane rakije od »Prizada«, od prodaje petroleja koji je pravljen u »Arsenalu«. Nešto novca odbor je dobijao od ubiranja kirija bogatihjih kućevlasnika, vlasnika trgovisnih radnji i radionica. Ubiran je i porez od ranijih imućnijih dužnika. Isto tako, u korist blagajne Gradskog odbora knjižena su i sredstva od konfiskovane imovine bivših izdajnika i petokolonaša.



Ipak, sve to nije bilo dovoljno. Zato je i donesena odluka o raspisivanju zajma. U oglasu o raspisivanju zajma stajalo je i ovo:



»... U ovom teškom vremenu nemaju sredstava za život: čačanska sirotinja, izbeglička sirotinja, radnici zaposleni i nazaposleni, porodice zarobljenika, invalidi, čiovnici i penzioneri.«



Raspisivanje zajma naišlo je na vrlo veliki odjek. Patriotizam i želja da se pomogne u teškim vremenima borbe za slobodu došli su do punog izrašaja. Još prvog dana kada je zajam raspisan – počelo je njegovo upisivanje. Tog dana uplaćeno je 148.500 dinara za narodni zajam. Za ondašnje vreme i vrednost novca, koji se davo u gotovom, bilo je i velikih suma:



Glavna zemljoradnička – nabavna zadruga Čačak upisala je 50.000 dinara, Slobodan Vilotijević, zubar iz Čačka – 50.000, Vojislav Matović – 30.000, Mihailo Smiljanić »Morava« - 30.000, Radoslav Zoranović – 20.000. Veći broj građana upisao je od hiljadu do 10 hiljada dinara. Z upisani zajam građani su dobijali uredne priznanice, tehnički vrlo lepo opremljene. To, su u stvari, bili vrednosni papiri. Patriotizam građana se pokazao u najtežim trenutcima – najveće sume su upisane 24. i 25. novembra, mada se tada uveliko osećao da okupator priprema ofanzivu na oslobođenu teritoriju.



Za svega 18 dana građani Čačka upisali su 620.463,46 dinara narodnog beskamatnog zajma.



Čačani su i na ovaj način pomagali narodnooslobodilačku borbu.

SVE ZA FRONT



Kako snabdeti narod i vojsku? Kako uraditi komunikacije, osposobiti za saobraćaj, kako održavati motorna vozila? Odakle dati narodu ono najpreče – hleb, drva, so, šećer, gas? Kako svim tim snabdeti i narod i vojsku kada je oslobođeni deo teritorije odsečen od ostalih delova zemlje?



Zadaci pred kojima su se našle mlada narodna vlast u Užicu i užičkom kraju i komande vojnih jedinica bili su teški i neobično. A svaki od njih je tražio neodložno rešenje. Jer Užice je postalo središte iz kojeg se rukovodilo ustankom. Iz grada su se sve bliže i udaljenije partizanske jedinice snabdevale oružjem i municijom, hranom, odećom i obućom,agitacionim i propagandnima materijalom. Uz to u gradu su radili CK KPJ, VŠ, Glavni štab NOPO Srbije, Glavni NOO Srbije i druge ustanove.



Uprkos tome što su Užice opljačkali Nemci i četnici, u ruke partizana palo je oko sto motornih vozila, nešto oštećena fabrika oružja i municije, manja fabrika koža, filijala Narodne banke s oko 55 miliona dinara novca, manja tekstilna fabrika – tkačnica itd.



Najvažniji zadatak bio je obezbediti hleb i jedinicama na položajima igrađanima, naročito izbeglicama. Za nekoliko dana i to se uspešno rešilo, naročito posle oslobođenja Čačka, čija je bogata okolina pružila nove mogućnosti za dovoz žita i brašna. Kasnije je nastavljeno izvlačenje žito, stoke i drugih potreba neophodnih za rat i iz krajeva u koje je neprijatelj navaljivao. Tako je po nalofu VŠ još pre pohoda okupatorske kaznene ekspedicije preduzeta široka akcija izvlačenja žia iz bogate Mačve. I dok su naše trupe pred strahovitim pritiskom neprijateljevim ostupale, seljaci iz mačvanskih sela su neumorno sklanjali žito u brdske krajeve oko Krupnja i Sokolske planine. Kolone od više stotina seljačkih kola često su bile izložene bombardovanju, ali ih ništa nije moglo zaustaviti.



»Početkom oktobra, kada sam bio u Krupnju«, zapisao je Vlado Zečević, »odredio me je drug Tito da s drugovima iz Podrinjskog odreda radim na prikupljanju hrane u Mačvi. Tada smo za 24 časa prikupili od seljaka iz Mačve i jednog dela Jadra preko 30 vagona pšenice i oko 6.000 grla ugojene stoke – svinja i goveda, i to sve na dobrovoljnoj osnovi. Tako smo bili obezbeđeni najnužnijom hranom, i to ne samo mi, partizani, nego i jedan deo siromašnog i gladnog seoskog i gradskog stanovništva.«



I iz Šumadije, iz okoline Čačka, i drugih krajeva stizale su rezerve hrane i raznih pošiljki za ishranu i vođenje rata, koje su skrivene na oslobođenoj teritoriji ili u tajnim skloništima.



Za preko 1.000 izbegličkih porodica s oko 3.500 čkanova, nastanjenih samo u Užicu, Gradski NOO otvorio je dve menze. U menzama su za 2.000 izbeglica izdavana besplatno po dva obroka hrane sa hlebom, jelom i mesom.



Razume se, pod ovakvim okolnostima grad se nije moga normalno i redovno snabdevati. Pa ipak gradski odbor Užica, mada je raspolagao veoma skromnim rezervama, snabdecao građanstvo manjim količinama šećera, pirinča, gasa za osvetljavanje i drugim retkim artiklima, naročito solju, koje je bilo malo, a tražila se na sve strane.



Na slobodnoj teritoriji u Užicu i okolini sigurno se u našem ratu prvi put i rodila parola: »Sve za front – sve za pobedu«. Kažemo: sigurno, jer to je bilo prvo veće i organizovanje pododručje oslobođene teritorije na kojem je sve bilo mobilisano za potrebe fronta. I pod rukovodstvom Partije i NOO narod j pokazivo da se malim, skromnim sredstvima može mnogo učiniti.



Pored mnogih akcija koje je pokrenuo i organizovao, NOO grada Čačka uputio je 10. novembra pozv za dobrovoljni upis bezkamatnog zajma radi zbrinjavanja porodicak »koje su u ovom teškom vremenu nemaju sredstava za život... Odbor apeluje na savest i patriotsko osećanje imućnih građana da zajam odmah upišu...« Iz tog vremena sačuvana je jedna priznanicaiz koje se vidi da je Mihajilo Smiljanić, »Morava« AD, upiso 30.000 dinara na ime dobrovoljnog beskamatnog zajma. Nekoliko dana kasnije odbor je sazvao konferenciju žena radi šivenja rublja, pletenja čarapa, džempera, rukavica i drugog. »Konferencija je bila odlično posećenja. A za rad se upisalo preko 300 žena. Najavljeno je upisivanje i drugih Čačanki koje nisu mogle doći na konferenciju...«, kako je pisala Borba.



U Užicu, Čačku, Požegi, Gornjem Milanovcu, Bajinoj Bašti i drugim mestima oslobođene Srbije u jesen 1941. radilo se verovatno tako kako je jedino proleterijat Pariske komune. Radnici, zanatlije i ostali građani, žene i omladine, ako nisu bili u jedinicama ili na drugim zadacima, radili su za potrebe fronta. A njihovo radno vreme nije bilo ograničeno. Trajalo je po ceo dan. Ponekad – bolje reći: često – radilo se i noću. I to po odluci samih radnika i građana. Sami ljudi su shvatali da od rezultata njihovog rada jednim delom zavisi da li će se borcima ne položajima osigurai bar najneophodnije potrebe za vođenje rata. I svi su radili nesebično. A pored radnika u oružani, i tkačnici, među krojačima, u saobraćajnoj radionici i drugde, na domaku ruke, stajale su puške i municija. I oružje je postajalo deo njihovog svakodnevnog alata. Čak i kad bi odlazili na spavanje, oružje bi nosili sa sobom. U tim danima ono je svakog časa moglo zatrebati.



Odmah posle oslobođenja Užica, NOO je zajedno s komandom mesta počeo da otvara pojedine radionice za potrebe jedinica na frontu. Najpre je ptvorena obućarska radionica, u kojoj je prvih dana bilo 54 radnika. Radionica je bila snabdevena sa četiri mašine. Njen dnevni kapacitet iznosio je oko 40 pari vojničkih cokula. Sirovina je bilo malo ili skoro nimalo. Na primer, uopšte nije bilo pravog đona, pa je umesto njega uporebljavan opančarski, koji je iz proizvodila užička fabrika koža malog kapaciteta u Vrelima. I pored mnogih teškoća, i pored toga što se morala prihvatiti i drugih poslova, što su njeni radnici morali učestvovati u borbama za odbranu Užica od četnika, obućarskih radionica dala je za potrebe fronta više od 2.000 pari vojničkih cokola.



Otvorena je i krojačka radionica. U njoj je na 23 mašine radilo preko 40 krojača. Već prvih dana postignut je kapacitet od 180 komada vojničke odeće – koporana, pantalona i šajkača. Materijal je nađen u rezervama zatečenim u gradu i drugim mestima, naročito u Čačku. Dobar deo rezervi obezbeđen je o oduzimanjem šajka od špekulanata. Koporani su šiveni jednostavno, da bi se napravilo što više odeće. I sve to stalno borcima na frontu.



Ženska krojačka radionica bila je nešto manjeg kapaciteta, ali su mnoge žene uzimale platno, nosile kući i, uz kućne poslove, šile ruble. Užička Borba od 25. oktobra 1941. godine piše o jednom dogovoru Užičanki – bilo ih je oko 300 – da, prema svojim mogućnostima, šiju rublje za borce, pletu čarape, džempere, rukavice ili predu vunu. Sem omladinki, tu akciju su masovno prihvatile i starije žene. Po svim selima u okolini Užica bila su organizovana i prela na kojima su omladinke i starije žene često prele odeću ili prele vunu za potrebe partizana. Te akcije su sprovođene i postale vrlo popularne i u drugim krajevima, udaljenijim od Užica. Samo u ženskoj užičkoj krojačkoj radionici sašiveno je više od 35.000 pari rublja. To je za ondašne prilike bila velika pomoć frontu i borcima.



I poznata tekstilna fabrika ili, kako su je Užičani zvali, »tkačnica« radila je za potrebe fronta. Komanda mesta i Gradski NOO poverili su organizaciju u tkačnici čkanu gradskog odbora Cveti Dabić. Rezervi je bilo prilično, pa je tkačnica radila punim kapacitetom. Najviše se tkalo platno za rublje i ostala oprema. Sem rublja, svaki borac na položaju dobio je i po peškir i jednu do dve maramice proizvedene u tkačnici. Tkačnica je proizvela tekstila u vrednosti od oko 4,5 miliona dinara.



Gradska bolnica u Krčagovu pretvorena je u vojnu, a radi zaštite od bombardovanja, jedan njen deo premešten je u zgrade Poljoprivredne škole u Sevojnu. Prvih dana bila je dobro snabdevena, a kada je rezervi ponestalo, nabavljene su otkupom od privatnih apoteka i ilegalnim kanalima iz Beograda i drugih neoslobođenih mesta. Velika količina zavoja napravljena je od tzv. srpskohg platna proizvedenog u tkačnici. Platno je najpre sterilizovano, pa onda sečeno na zavoje. Lekari bolnice pripremali su i izrađivali ručne apoteke za vojne jedinice i vodili tečajeve za bolničarke, koje je pohađalo 40 drugarica. Kasnije je u Užicu formirana još jedna prihvatna bolnica, u zgradi Crvenog krsta, a zatim u zgradi gimnazije. Najzad formirana je i bolnica u Sevojnu, u zgradama Poljoprivredne škole.



Partizanske jedinice, a isto tako i pozadina, pre svega izbeglice, osetile su pomoć koju su građani, naročito seljaci, davali svojim dobrovoljnim prilozima. Seljaci su često donosili hranu: meso, sir, kajmak, pasulj, krompir, voće i drugo. Građani su davali dobrovoljne priloge u novcu. U tome su se istical simpatizeri NOP-a, a najsvesniji su bili radnici, zanatlije i siromašni ljudi.



Borba je donosila mnoge vesti i podatke o prilozima građana za narodnooslobodilački front. Evo odlomka iz jedne takve vesti objavljene u broju od 21. oktobra:



»Užičani se odazivaju apelu svoga odbora i za nekoliko dana upisano je 125.000 dinara priloga u novcu. Radnici, ljudi najtanji u džepu, zanatlije, ljudi srednjeg imovnog stanja pokazuju naročito razumevanje. Na primer, jedan mali zanatlija dao je 50.000 sunara, jedan mali trgovac u novcu i robi oko 7.000 dinara. Oni daju priloge i toplo pozdravljaju borce: »Ako dajemo za fond – dajemo za front«. Fond prima priloge i u namirnicama, odelu, obući, rublju itd. Već smo videli nekoliko rodoljubivih žena koje donose skromne zatuljke: »Za naše hrabre partizane« - govore one i pružaju paketiće sa čarapama i toplim rubljem...«



Borba od 18. novembra 1941. godine piše:



»Jedan seljak iz Zbojištice priložilo je odboru 6.000 dinara. Tri seljaka iz Tripkove su sakupili 1.000 dinara, 200 kilograma krompira, 200 komada jaja, 30 pari čarapa i nekoliko kilograma vune. Četrnaest porodica iu Mačkata i Tripkove daju po 40 l mleka. Jedan domaćin iz Zlakuse doneo je ranjenicima 100 kg jabuka.«



U istom broju Borba objavljuje i ovu vest:



»Štab Čačanskog odreda primio je od jednog rodoljuba sledeće pismo sa 8.000 dinara:



-Ovih 8.000 dinara šaljem za neših 40 malih junaka, svakome po 200 dinara, koji se bore za spas i slobodu celog srpskog naroda, a protiv džabalučara i plaćenih neprijatelja i izdajnika naše otadžbine.



Ja im se ne mogu drukčije odužiti sem ovim putem, jer sam već u 58. godini. Ali pomadaću ih propagandom svojom kao i dosad, a što će u dela u budućnosti pokazati. Moj jedinac već mesec dana s puškom u ruci se bori za slobodu i ravnopravnost celog srpskog narda.–«



Predsednik okružnog NOO odbora za Užice Branislav Pavlović dao je iz svoje kuće 1.500 kg jabuka za partizane...



Prilozi građana bili su, kako se vidi, i mnogobrojni, i česti, i neobični.



Od 28. oktobra do 2. novembrau Užicu, Čačku, Požegi, Milanovcu, Bajinoj Bašti i drugim oslobođenim mestima i selima sprovedena je nedelja »Sve za front«. Samo na području Ariljskog sreza prikupljeno je u toku nedelje oko 200.000, a u srezu račanskom oko 80.000 dinara dobrovoljnih priloga itd. To je bila nedelja mobilizacije svih dotad neiskorišćenih ili nedovoljn iskorišćenih snaga radi stavljanja u službu fronta. Radnici u partizanskim radionicama težili su da povećaju kapacitete svojih radica.



Oko 150 radnika i radnica užice tkačnice među prvima je priložilo svoju jednomesečnu zaradu za potrebe fronta. Uz to su se radnice ove fabrike obavezale da svakodnevno pletu čarape i džempere za partizane na frontu. A radnici zapošljeni u partizanskoj radionici odricali su se svojih plata i obavezali da rade pod istim uslovima pod kojima se bore i njihovi drugovi na frontu. Na jednom mitingu i radnici i radnice zapošljeni u partizanskoj fabrici oružja obavezal su se da, po ugledu na svoje drugove idrugarice iz tkačnice, prilože jednodnevne zarade narodnooslobodilačkom fondu.



Na većem delu slobodne teritorije bio je organizovan i železnički saobraćaj. Voz je skoro redovno saobraćao na pruzi Užice – Čačak i Užice Višegrad (do Vardišta). Pod teškim okolnostima, stalno izloženi napadima iz vazduha i četničkim prepadima, železničari su s velikim zalaganjem obavljali svoj posao. Pomagali su i radnici oružane u proizvodnji oružja, a naročito radnici ložionice pri izradi bombi »partizanki«.



I automobilski saobraćaj je bio dobro organizovan. Sva raspoloživa vozila upotrebljavana su za potrebe fronta i stalno su saobraćala od položaja koje su držale jedinice do glavnih središta slobodne teritorije – Užica, Čačka i drugih mesta. Svi automobili su upotrebljavani za prevoz trupa na frontu, za dovoz hrane, odeće i obuće, oružja i municije. Uz Komandu mesta u Užicu postajalo je i saobraćajno odeljenje koje je regulisalo automobilski saobraćaj. Radila je i automehaničarska radionica za opravku vozila, koja su skoro stalno bila u pokretu.



Građani oslobođenih mesta davali su za front tako reći sve što su imali i mogli. Iako s malo iskustva ili čas i bez njega, često bez stručnjaka za mnoge poslove, s vrlo skromnim rezervama i sredstvima, i front i pozadina bili su relativno dobro snabdeveni. Cela slobodna teritorija bila je organizovana kao zaraćena zemlja koja napreže sve svoje snage da pruži frontu sredstva potrebna za borbu protiv neprijatelja. Razvijala se i vojna i civilna privreda, pri čemu se inicijativa radnika pokazala u mnogo čemu u pravoj vrednosti.

"AGRARNA REFORMA" U TRNAVI



NOO u oslobođenim gradovima ili selima u vreme Užičke republike radili su – za narod i za potrebe naroda. Veliki broj njihovih odluka po mnogo čemu se razlikovao od odluka i rešenja stare vlasti. Gradski NOO u Užicu doneo je 18. oktobra 1941. godine značajnu odluku o radničkim i činovničkim nadnicama i platama, o pomoći nezbrinutim slojevima radnog naroda. Sličnu uredbu o stanarima doneo je i Gradski NOO Čačka. Tom odlukom siromašni građani su bili oslobođeni plaćana stanarina. Kućevlasnici su mogli da naplaćuju kiriju od zgrada izdatih pod zakupninu, ako nisu imali drugih prihoda. Bogatiji kućevlasnici su obavezni da ovaj prihod uplaćuju gradskom narodnooslobodilačkom odboru.



Odmah posle oslobođenja pojedinih gradova, nova vlast preuzimala je »u ime naroda« i u korist naroda, odnosno narodnooslobodilačke borbe i za oslobođenje zemlje – pojedine fabrike u svoje ruke. To su bile odluke o nacionalizaciji ili sekvestiranju pojedinih fabrika ili manjih preduzeća i radionica. U ruke naroda, odnosno narodne vlasti, tako su prešlefabrike u Užicu: Fabrika oružja »Pošinger«, užička tkačnica, fabrika koža u Vrelima idr.; u Čačku: Električna centrala »Jelica«, trgovačka firma »Prizad«, AD, Fabrika hartije, parni mlin »Pavle Brušlija i sinova«; zatim manje fabrike i radionice u Gornjem Milanovcu i drugim oslobođenim mestima.



U Gornjem Milanovcu je raspisan »Zajam narodnog oslobođenja« u cilju efikasnije pomoći domaćinstvima koja su stradala u vreme paljevina grada i okoline koje su izvršili Nemci, a u Čačku »Dobrovoljni beskamatni zajam« - namenjen pomoći sirotinji, izbeglicama, porodicama ratnih zarobljenika.



Partizanska komanda mesta u Čačku donela je 18. novembra te godine jedno neobično rešenje: postavila je partizana Dušana Srdića da se brine o kulturnim i istorijskim spomenicima, odnosno postavila ga za komesara »celokupnih manastirskih imanja manastira Blagoveštenja, Nikolja i Jovanja...«



U tim danima doneta je odluka o podeli dela manastirske zemlje siromašnim seljacima ili bezemljašima, o maloj »agrarnoj reformi«. Tu odluku doneo je narodnooslobodilački odbor sela Trnave (u bivšem trnavskom srezu nedaleko od Čačka), uz saradnju partizanske Komande mesta u Čačku.



Odmah posle oslobođenja čačanskog kraja izabrani su i narodnooslobodilački odbori u gotovo svim selima. Selo Trnava izabralo je u svoj odbor pet predstavnika narodnooslobodilačkog pokreta i pet predstavnika četnika, koji su u to vreme privremeno sarađivali sa partizanima. Sve su to bili zemljoradnici »siromašnog, srednjeg ili imućnog stanja«. Oni su na sednici odbora, održanoj 21. oktobra 1941., doneli jednoglasnu odluku – da se oduzme deo obradive zemlje manastira Blagoveštenje i podeli siromašnim seljacima ili onima koji nemaju zemlje. Manastir Blagoveštenje imao je tada preko 200 hektara zemlje, od kojih preko 46 hektara obradive u selima Trnavi i Viljuši. Odbornici su smatrali, pošto je bilo vreme jesenje setve, da zemlju treba obraditi i posejati jesenje useve, a isto tako – da zemlja pripada onima koji je obrađuju. Taj predlog je obrazložio odbornik Svetislav D. Živković, napredni zemljoradnik, koji je 1920. godine bio odbornik komunističke opštinske uprave u Trnavi.



Ali, odluku je trebalo da potvrdi partizanska komanda mesta u Čačku. Zato je napisano pismo komandi:



»Manastir Blagoveštenje u Trnavi ima oko 50 hektara njiva i livada koje je do sada izdavao pod zakup.



Kako se do sada obratilo više lica, a naročito onih čiji se domaćini nalaze u ropstvu i mole da im se dodeli bar po jedan plug radi sejanja pšenice, to se moli Komanda mesta da izvoli naći puta i načina da im se izađe u susret, jer su sva do sada prijavljena lica posve siromašnog stanja...«



Opštinski delovođa Tihomir Subotić odneo je pismo u Čačak i predao ga komandantu mesta Milenku Nikšiću. Nikšić je pročitao pismo i rekao delovođi – da je još rano za takve odluke, ali je na polčeđini pisma odmah »odgovorio« narodnooslobodilačkom odboru sela Trnave:



«Neka to odbor u sporazumu sa upravom manastira reguliše kako je najcelishodnije.«



Odgovor su potpisali: M. Nikšić i Drag. J. Petrović.



NOO sela Trnave, kad je dobio odgovor od Komande mesta u Čačku, istog dana uputio je pismo upravi manastira Blagoveštenje i tražio da ona donese o tome svoju odluku. Uprava manastira je smatrala da to može da reši samo eparhijski upravni odbor, koji se tada nalazio u okupiranom Kraljevu. Crkveni upravni odbor u Trnavi smatrao je sebe »nadležnim« da ovo pitanje reši, u stvari samo je »prao ruke«, da ne bi zadovoljio molbe siromašnih seljaka. Ipak, crkveni odbor je preporučio narodnooslobodilačkom odboru sela Trnave da traži od Komande mesta u Čačku da o tome donese precizn rešenje. U pismu crkvenog odbora je stajalo:



»Za ovu upravu biće merodavno rešenje Komande mesta.«



NOO sela Trnave bio je uporan u svom zahtevu. Napisao je novo pismo Komandi mesta. To pismo je odneo odbornik Đurđe Petrović, član KP. Petrović je dobio zadatak da svakako dobije saglasnost Komande mesta u Čačku.



Odbornik Petrović je došao u Čačak, pa je najpre svratio u četničku Komandu mesta. Komandant Bogdan Marjanović je pročitao predlog odluke odbora iz Trnave, pa ga potpisao i overio pečatom. Onda je prešao u partizansku Komandu Mesta. Kad je partizanski komandant mesta Milenko Nikšić čuo od odbornika Petrovića da je Marjanović potpisao predlog odluke odbornika sela Trnave, iznenađeno je primetio:



-Dobro ga potpisa!...



Nikšić je takođe potpisao predlog odluke i overio ga pečatom partizanske Kommande mesta u Čačku.



Ovim potpisima deoba manastirske zemlje bila je odobrena. NOO sela Trnave sad je mogao da svoju odluku sprovede do kraja. Na novoj sednici odbor je napravio spisak od 80 siromašnih seljaka iz Trnave i Viljuše kojima je dodeljeno od po 30 do 50 ari crkvene zemlje – u trajno vlasništvo, u svojinu.



Uskoro su pozvani zemljoradnici kojima je dodeljena zemlja, »na lice mesta«. Partizanski i četnički odbornici su merili zemlju i pobijali međe. Zapisnike su vodili i partizanski i četnički delovođa. Većina zemljoradnika kojima je dodeljena zemlja, došli su i primili zemlju, ali jedan broj njih nije ni došao, jer nisu verovali da će ta zemlja odista biti njihova.



Tada je podeljeno oko 20 hektara zemlje siromašnim zemljoradnicima u Trnavskoj luci.



Ova prva, i verovatno jedina »mala agrarna reforma« iz 1941., iz prvih dana Užičke republike, iako možda preuranjena, doživela je potvrdu odmah posle oslobođenja zemlje. Godine 1945. , Zakonom o agrarnoj reformi, višak zemlje manastira Blagoveštenja podeljen je siromašnim seljacima sela Trnave i Viljuše.

»PARADA« NEMAČKIH ZAROBLJENIKA U UŽICU



Bio je tmuran oktobarski dan. Padala je sitna, jesenja kiša. Prava izmaglica. Dan ratni, kao i mnogi drugi s kojima se u to vreme budilo i živelo Užice. A ipak, toga dana dogodilo se nešto novo, neobično, nešto što grad dotad nije bio doživeo. Oko podne kroz Užice se proneo glas:



-Partizani teraju Nemce!...



I odista, nije to bila nikakva komordžijska vest. Putem sa Tatinca, niz Marin-breg, kretala se neobična kolona – povorka ratnih zarobljenika Nemaca. Njih su gonili partizani, borci šaroliko obučeni, vrlo različito naoružani, s crvenom petokrakom na kapama. Polako, skoro vukućose, sišli su u Užice.



Jadno su izgledali ti nekadašnji silnici, Hitlerovi vojnici, koji su harali po našoj zemlji. Pocepani, skoro bosi, prljavi i nemoćni, zarasli u bradu, vukli su se u koloni kao da su išli na groblje.



Stari čika Đorđe, moj poznanik sa Carine, priča kako su Nemci toga dana neslavno došli u Užice.



-Ne znam kako su se ljudi onako brzo iskupili. Kao da ih je neko pozivao! I samo se čuo šapat: »Odista, Nemci!«. Iznenađivali su se ljudi: »Vidi kakve su sad nesreće, a kako su bili osioni dok su puške nosili, kad su nam kuće palili i ljude ubijali, kad su podizali vešala na pijaci...« Sećam se kao da je juče bilo. Ide dugačka kolona. Čelo je već prošlo pored zgrade gimnazije, a začelje se ne vidi gore iznad crkve. I prolazi kolona, a kraja kao da nema. Ne znam tačno koliko je tada doterano Nemaca u Užice, ali ih je zacelo, bilo više od dve stotine. Užičani, naoružani i nenaoružani, gledali su prkosno na zarobljenike. Kako su te palikuće mrzeli! Neki su javno tražili da se svi zarobljenici odmah streljaju, govoreći da ih ne treba štedeti jer oni ubijaju sto za jednog! Naravno, takvih je bilo malo. Ostali su mislili trezvenije. I govorili su da ih treba naterati da rade, da popravljaju ono što su rušili, a najbolje ih je stalno držati u Užicu, pa će se Nemci, verovatno, kloniti toga da bombarduju grad...



I – zarobljenici su ostali u Užicu, u gradu. Oterani su u kasarnu usred grada i svakog dana odvođeni na razne radove. Prema njima se postupalo kao prema pravim zarobljenicima, humano, mada su oni kao okupatori mahom ubijali zarobljene partizane.



Bili su to zarobljenici sa Krupnja, sa Zavlake i iz Mačve. Zarobile su ih naše jedinice u teškim okršajima, u borbama za oslobođenje tih mesta i krajeva. I u one dane kada se nemačka čizma našla pred kapijama Moskve i Lenjingrada, kada je već marširala afričkim pustinjama, ovde, u Užicu, u središtu evropske Hitlerove tvrđave, na pobunjenom Balkanu, nalazilo se preko 200 razoružanih nemačkih vojnika, zarobljenika.



Bio sam u Užicu za vreme proslave oktobarske revolucije. S nekolicinom drugova zaželeo sam da vidim i zarobljene Nemce. I otišli smo u kasarnu koja se nalazila »u krugu«, kako su to Užičani govorili. Zatekli smo ih na radu. Dok su jedni prenosili nekakvu građu, drugi su popravljali kasarnsko kupatilo.



Kada smo prišli nekolicini i upitali ih znaju li kako njihove jedinice prolaze u borbama po pobunjenoj Jugoslaviji i na drugim frontovima u SSSR, jedan od njih je odgovorio, pola srpski pola nemački:



-Na frontu – niks dobro!...



Drugi su prestali da rade kada smo počeli razgovor. Čuvši šta je njihov vojnik odgovorio, svi su, kao po komandi, zaklimali s odobravanjem glavom. Poneki od njih je, više stidljivo, plašeći se i sopstvenog glasa, promrmljao za sebe:



-Kaput!



Sami sebi su proricali propast, ali tek sada, kada su dospeli u zarobljeništvo.






JUNACI SA POPINSKE REKE



U vreme žestokih borbi partizanskih jedinica protiv nemačkih okupatora u opsednutom Kraljevu, deo Vrnjačko – trsteničkog odreda i Dragosinjačke četa Kraljevačkog partizanskog odreda vodili su na Popinskoj reci jednu od najkrvavijih borbi protiv tzv. »Borbene grupe majora Vildermuta« - jake nemačke grupacije od preko 1.000 dobro naoružanih vojnika.



Nemački štabovi su nameravali da oslobode pritiska svoje jesinice u Kraljevu, dda razbiju lokadu grada. Oni su to pokušavali i ranije prodorima iz Kraljeva prema Ribnici, iz Kragujevca prema Gornjem Milanovcu, iz Kraljeva prema Misinoj reci, odnosno ka Čačku. Ali, najači pomoć opsednutom Kraljevu su spremali da pruže iz Kruševca – preko Trstenika i Vrnjačke Banje, koji su bili oslobođeni.Štab 717. nemačke divizije izvršio je zamašne pripreme za tu akciju i o tome javljao štabu korpusa:



»Zbog povećane opasnosti od neprijatelja u vezi sa otežanom situacijom snabdevanja Kraljeva, divizija je odlučila da, povlačeći snage iz garnizona Mitrovica, Kruševac i Niš formira »Borbenu grupu majora Vildermuta« radi razbijanja neprijatelja u zahvatu komunikacija Kruševac – Kraljevo i obezbeđenja puteva dotuda.



U toku ovih borbenih dejstava trebalo je istovremeno očostiti područje južno od komunikacije Kruševac – Kraljevo. Planirano je vremenski usklaeno nastupanje jednog dela grupe Vildermut preko Aleksandrovca (28 km jugozapadno od Kruševca) u pravcu Vrnjačke banje, dok bi ostatak grupe Vildermut nastuipao iz Kruševca u pravcu zapada, a jedna grupa (oko jednog bataljona) iz Kraljeva u pravcu istoka...«



U to vreme neprijatelj je bio brojni i daleko bolje naoružan od partizanskih jedinica. Dovlačeći jedinice čak iz Niša i Kosovske mitrovice, Nemci su u Kruševcu formiralivrlo jaku »Grupu Vildermut«, koja se sastojala od pet pešadijskih četa, jedne čete unžinjerije, jedne baterije topova i voda brdskih motorizovanih topova i transportne kolone sastavljene od blindiranih vozila i kamiona. Sve u svem - ta nemačka borbena grupa brojala je preko hiljadu, čak do 1.200 do zuba naoružanih vojnika.



Svoj plan proboja iz Kruševca u Kraljevo nemački vojni stručnjaci nazvali su »Oto«. Na dan početka ove okupatorske akcije, 12. oktobra,u Kruševcu je održano savetovanje u štabu divizije – sa komandantom grupe majorom Vildermutom. Tada je dogovoreno na koji će način Nemci da dejstvuju u borbama protiv partizana, kako da pale seli i ubijaju ljude.



Nekoliko dana ranije partizani Kraljevačkog i Vrnjačko – Trsteničkog odreda porušili su mostove na železničkoj pruzi i na drumu Vrnjačka Banja – Trstenik. Železnički most je miniran i srušen avionskom bomom koju su dovezli borci Kraljevačkog odreda. Most je minirao Hristofor Perišić, borac Dragosinjačke čete. Predhodno je borac Radoje Krstić nabavio sporogoreći štapin – od kamenoresca Radoslava Đukića iz sela Popine. Drumski most bio je drvene konstrukcije, pa su ga borci i seljaci iz sela Štulca lako srušili sekirama i paljenjem.



Partizani su očekivali nemački prodor iz Kruševca. Vrnjačko – trstenički odred i Dragosinjačka četa Kraljevačkog odreda zauzeli su položej za odbranu na Popinskoj reci, rečici koja sa padina Goča protiče između Trstenika i Vrnjačke banje i uliva se u Zapadnu Moravu, zatim na kosama sela Štulac i Osaonica i sa obe strane Popinske reke. Na desnom krilu – na brdu Stražba, u ataru sela Osaonica, na Ljuoj strani, bio je vod pod komandom Cvetka Ristovića Čobana. Srednji položaj je bio na ivici brda Nemrak, u selu Štulcu, na levoj obali Popinske reke, a branili su ga delovi Dragosinjačke i Omladinske čete (oko 45 boraca), pod komandom Radovana Pavlovića Jevrema. Ove čete su, pored pušaka, imale i jedan puškomitraljez brno sa nišandžijom Predragom Vukašinovićem i dva automata – mašinke. Na ivici brda Nemrak bio je vod pod komandom Steve Barge, jačine oko 30 boraca.



Na levom krilu popinskih položaja, od brda Nemrak kosom prema kućama Župnanjevaca pa preko druma do železničke pruge i ispod nje, obalom reke, prema Zapadnoj Moravi, formiran je levi krak potkovice. Ove položaje su branile desetine kojima su kamandovali Niša Brezak Lale i Miodrag Teodosijević Kajinac. Tako su jedinice Vrnjačko – trsteničkog odreda i Dragosinjačke čete Kraljevačkog odreda napravile neku vrstu potkovixe u kojoj je trebalo ukleštiti nemačke jedinice.



Rezervu je sačinjavala desetina Omladinske čete pod komandom Voje Terića.



Štab odreda (komandant Ljubodrag Milenković, kapetan bivše vojske i politički komesar Rade Vilotijević Vića) nalazio se na levom krilu Omladinske čete. U vreme planiranja odbrane i posedanja položaja na Popinskoj reci, štab nije očekivao da Nemci mogu izvršiti obuhvat preko padina Goča. Verovatno još nije slutio da će četnici biti u dosluhu sa Nemcima i da će im biti saveznici u ovoj velikoj borbi.



Narod vrnjačkih i trsteničkih sela u mnogo čemu je pomagao partizane dok su bili na položajima oko Popinske reke i živeo s njima i za njih. Siniša Marković je, tako, doneo na položaj jedan puškomitraljez i nekoliko pušaka koje su dotada čuvane na Goču. I seljaci iz Stanišinaca doneli su borcima na poponskim položajima desetak pušaka i sanduka municije. Seljaci su donosili i drugu opremu: vojničke čuturice, ćebad, opasače, fišeklije...



Nemci su 12. oktobra krenuli prema Trsteniku. Njih oko 1.200 prema oko 200 partizana na Popinskoj reci! Šest puta ih je više bilo. Šest na jednog!



Štab odreda toga dana uputio jje jednu patrolu pod komandom miše Brezaka koja se od Trstenika probila do sela Ribnika. Tu se patrola sukobila sa nemačkim predhodnicama, pa se posle krećeg puškaranja povukla na popinske položaje i izvestila štab o snagama neprijaralja.Nemci su toga dana ušli u Trstenik. Ali, ovde se major Vildermut sastao sa četnicima i sa njihovim vođama dogovorio za zajedničku akciju protiv partizana. Četnici sun pružili podatke Nemcima o partizanskim snagama i o tome koje su položaje zauzeli na Popinskoj reci.



Sutradan, 13. oktobra, pre svanuća, oko četiri časa, Nemci su krenuli prema Popinskoj reci, drumom prema porušenim mostovima. Ubrzo, razvila se žestoka borba. Veliki deo partizana, u vreme nemačkog napada, bio je na spavanju u obližnjim kućama ili kolibama, ili su bili sklonjeni od nevremnea, jer je cele noći padala kiša i susnežica. Jednim delom borci su bili iznenađeni. Ali, brzo su stizali na položaje i prihvatili borbu. Naročito dobro se tuklo desno krilo kojim je komandovao Čoban. I na centralnom delu položaja borci su otvorili ubitačnu vatru. Još u prvom naletu ovde je palo nekoliko desetina Nemaca. Čoban je svojim brnom brzo ućutkao jedan namčki mitraljez koji je počeo dejstvovati sa Marića brda.



Osetivši snažan otpor i videći svoje velike žrtve, Nemci su otvorili žestoku vatru. Počela je nemilice da tuče i njihova artiljerija, naočito desno krilo i centralni položaj odreda. Levo krilo se počelo povlačiti i priključivati se jedinicama na centralnom položaju. Ovde su sve jedinice pružile žestok otpor, Nemci su dva ili tri puta polazili na juriše, ali su sa sređenom i složnom vatrom partizana bili odbijeni.



Međutim, u toku neprekidne jake borbe došla je do izražaja nemačko – četnička saradnja. Nemci su još iz Trstenika uputili grupu svojih snaga, koje su predvodili četnici Gordića i Topalovića i mobilisni seljaci, preko sela Osaonice prema planini Goču – da izađe iza leđa braniocima na Popinskoj reci. Grupa Nemaca je najpre napalna Čobanov vod – s leđa. Međtutim, Čobanovi borci se nisu dali iznenaditi. Prihvatili su borbu i zaustavili Nemce. Ali, morali su se povlačiti. Prema ranijem planu štaba odreda, povlačenje je bilo određeno – prema Goču. Odmah posle toga druga grupa Nemaca, takođe s leđa, napala je polažaje koje je branio Jevremov vod. Tada je i štab odreda intervenisao, odmah je uzeo ljude iz rezerve da pomognu odbranu položaja Jevremovog voda. Međutim, Nemci su ih tukli sa tri stran: pešadijskom vatom i artiljerijom. Jevremovi borci su se hrabro branaili, pesmom i paljbom i prkosili nadmoćnom neprijatelju.



Kad su Nemci zapretili opkoljavanjem bivših položaja Omladinske čete, od pruge, štab odreda je naredio povlačenje. Međutim, Jevrem nije shvatio težinu situacije, pa je odbio da se povlači. Čak i kad je po drugi put dobio naređenje za povlačenje. Ostale jedinice su se izvlačile iz borbe, organizovno i braneći se. Smo je Jevrem uporno ostao na svom položaju. Međutim, Nemci su zašli njegovoj jedinici za leđa i potpuno je opkolili. U neravnoj borbi, opkoljeni sa svih strana, borci Jevremovog voda su se tukli do poslednjeg metka. Poginulo je oko 20 boraca, sa svojim komandirom Radovanom Pavlovićem Jevremom na čelu.





Na bojištu na Popinskoj reci palo je 38 partizana. Bili su to junaci iz Dragosinjaca, Vrnjačke Banje i okolnih sela, iz Trstenika, među njima i nekoliko boraca – izbeglica. Sedamnaestorica boraca bili su iz Dragosinjačke četa,a 21 borac iz Vrnjačko – trsteničkog odreda.



Junaci sa Popinske reke bili su seljaci, radnici, đaci, studenti; članovi Partije, SKOJ-a, članovi Okružnog i Sreskog komiteta SKOJ-a, obično borci.



Pali su zajedno, za iste ideje: za slobodu.



I na Popinskoj reci, izdajice četnici pomogli su Nemcima. Baš kao što će mesec i po dana kasnija na Kadinjači.



U borbi na Popinjskoj reci i Nemci su, po kazivanju očevidaca »padali kao snoplje«. Zemlja se plavila od pobijenih Nemaca...«



Iako je pretrpeo velike gubitke u borbi na Popinskoj reci, Vrnjačko – trstenički odred je nastavio da se bori protiv nemaca oko Kraljeva: kod Metikoša, Dragosinjaca, Ribnice, Vraneša, kod Vrbe...

LOKOMOTIVA BROJ 83062



Bilo je prošlo svega nekoliko dana od oslobođenja Užica. Jednoga jutra ušao je među radnike ložionice njihov komesar i rekao:



-Važna novost, drugovi! Od Vrhovnog štaba smo dobili zadatak da napravimo mali oklopni voz... Jutros sam bio kod druga Vukole i on mi je to saopštio.



To je bio neobičan i sasvim nov zadatak za radnike ložionice. Njime se oni ranije nikad nisu bavili, niti su pomišljali da tako nešto mogu dobiti u rad. Naravno, od njih se nije tražilo da naprave pravi oklopni voz, onakav kakav izrađuju fabrike, nego nešto prostije, primitivnije, što će ga zameniti. I rukovodstvo ložionice i radnici tako su i shvatali novi zadatak. I jedino ga je tako i trebalo shvatati.



Kada je razmotren nacrt plana o izradi voza, došlo se do zaključka da treba napraviti kompoziciju od lokomotive i još tri vagona, od kojih će jedan biti zatvoren, a sva otvorena. Posle toga odmah pristupilo radu. U ložionici je bilo dosta materijala, u prvom redu čeličnog lima i cementa. To je bilo ono što je najvažnije i za ovaj posao najhitnije.



Ko je pravio planove i davao naloge za izgradnju oklopnog voza? Sami radnici i stručnjaci ložionice. Upravo, oni su se dogovorili kako šta da urade. Savetovali su se za gotovo svaki manji ili veći posao. A raditi na takav način bilo je jedino i mogućno. Jer niko od njih u tome nije ima nikakvog iskustva. Samo se znalo ko je stručnjak za koju vrst poslova.



Odlučeno je da se odmah priđe poslu na lokomotivi. Za tu svrhu izabrana je lokomotiva broj 83062. Nju su pre rata vozile mašinovođe Božo Radaković i savko Grković s ložačem Dušanom Kuljaninom. Znali su da je dobro očuvana – imala je snažne točkove i razvijala veliku brzinu. Zato su baš nju i izabrali. Određani su i radnici koji će raditi na njenoj popravci. Među njima se isticao Mile Milosavljević. Radnici su najpre čeličnim limom,debelim desetak milimetara, obložili kujnu lokomotive. To je bio najteži i najdelikatniji posao, pa su zato majstori, kada je bio završen, hteli da utvrde njegovu vrednost. Naravno, i to su učinili na najprostiji način, pošto su hteli da budu sigurni. Uzeli su nekoliko pušaka i s odstojanja od 20 metara gađali ojačana mesta. Rezultat je za njih bio sasvim povoljan: ni jedno zrno nije probilo novi oklop lokomotive. Čak su se jedva zanala mesta gde su zrna udarila. To je bilo dovoljno da potvrdi kako je ono što su učinili moglo dobro da posluži svojoj nameni.



Prepravka vagona za oklopni voz nije zadavala toliko brige kao lokomotiva. Zidove vagona je, u stvari, trebalo samo udvostručiti i između njih postavitipesak, a osetljive delove i cementirati ili obložiti čeličnom pločom. I izrada predviđenih puškarnica nije činila naročitu teškoću.



Radnici ložionice su na tome poslu radili neprekidno i danju i noću, sve dok voz nije bio gotov. Ukupno – nepunih dana. Tako je, eto, slobodno Užice dobilo još jedan kuriozitet – oklopni voz. Na ostvarenju ovog zadatka radilo je više radnika zapošljenih u ložionici: Božo Radaković, Andrija Vukotić, Stojan Jelisajević, Dragojlo Vasiljević, Mihajilo Spasojević, Slavko Cerović, Radomir Nikolić, Milorad Ristović, Đorđe Stefanović, Budimir Nikolić, Dušan Kuljanin, Milenko Dogandžić i drugi.



Vozom je raspolagao Vrhovni štab, a trebalo je da posluži hitnom patroliranju i intervencijama na pruzi blizu fronta, patroliranju duž pruge Užice – Čačak i u onim područjima koja su povremeno kontrolisali četnici.



Članovi Vrhovnog štaba i svi rukovodioci koji su videli partizanski oklopni voz bili su zadovoljni njegovom izradom. Kako je bilo malo želazničkog osoblja, a mnogo poslova za železnicu i ložionicu,to se posada oklopnog voza menjala. I mašinovođa i ložač menjani su prema potrebi i prema tome koliko je osoblja bilo, ali je u svako doba po jedna kompletna četa morala biti spremna da krene bilo u kom pravcu.



Zna se da je na prvo putovanje oklopni voz pošao prema Požegi i da je sve što je učinjeno bilo dobro.Nešto kasnije mašinovođa Savko Grković i ložač Žarko Stanić vozili su oklopni voz od Užica do Čačka. U vozu je bilo nekoliko partizanskih rukovodilaca. I danas se Grković seća kako ga je jedan od sprovodnika voza upozoravao:



-Pred svakim mostom uspori vožnju, da osmoptrimo nije li neko od njih možda miniran...



I mašinovođa se toga pridržavao. Voz je usporavao i pred mostovima, i pred tunelima, i na većim krivinama.



Oklopni voz je naročiito dobrodošao u danima kada su se četnici dokopali Požege i kada su počeli da ometaju i sprečavaju saobraćajna pruzi prema Čačku. Nekoliko puta vršili su prepade na kompozicije koje su upućivane u Užice ili se vraćale odatle. Jednom su, po nalogu svoje komande u Požegi, na silu zaustavili zaustavili kompoziciju sa vagonom pušaka i municijom upućenom na front kog Fornjeg Milanovca, grada na koji su Nemci već nekoliko puta nasrtali. Kompoziciju su tada vozili Todor Bakić i Žarko Stanić. Njih su, iz jednog šljivika u blizini Ovčar – Banje, jakom vatrom napali četnici. Voz je bio zaustavljen i vraćen u Požegu – prazan. Četnici su svu municiju opljačkali. A Milanovac u tim danima nije uspeo da odoli navali okupatora baš zato što je njegovim braniocima ponestalo oružja i municije.



Drugi put su četnici u samoj stanici Ovčar – Banje ranili ložača Strajina Mićovića. Posle ovako učestalih prepada, saobraćaj na pruzi Užice – Čačak morao je biti sveden na najmanju meru. Ali otkad je pred važnijim kompozicijama bio upućivan oklopni voz, više nije bilo nikakvih incindenat. Četnici se nisu usuđivali da napadnu partizanski »oklopnjak«.



U danima kada su četnici napadali na Užice i druga mesta slobodne teritorije, oklopni voz je vrlo često patrolirao duž pruge prema Višegradu, a naročito prema Čačku. Jadanput je bombardovan u Gorjanima, ali nije oštećen. Njegova je posada više puta donosila važne vesti, izveštavala o kretanjima neprijateljskih snaga, a ponekad i sam stupala u akciju.





Svi pripadnici Železničarske čete danju su bili na radnim mestima, s oružjem uza se, a noću zajedno, u pripravnosti.





Partizanski oklopni voz se nekoliko puta u kritičnim situacijama probio iz Užica prema Čačku i Višegradu. Pri povlačenju bolnice i drugih jedinica krajem novembra, on je prevozio i ranjenike iz Užica do Kremna i u isto vreme vršio patrolu i izviđačku službu.





Lokomotiva partizanskog oklopnog voza preživela je rat. Dugo je saobraćala na pruzi Lajkovac – Mladenovac.





Radnici ložionice u Titovom Užicu, na čijoj upravnoj zgradi stoji danas spomen – ploča s imenima 32 radnika ovog kolektiva poginulim u narodnooslobodilačkom ratu, napravili su 1947. minijaturni oklopni voz sa lokomotivom – isti onakav kakav je bio pravi partizanski oklopni voz 1941. godine. On se danas nalazi u Muzeju narodnog ustanka u Titovom Užicu.

ZASTAVA TAKOVSKOG BATALJONA



U Vojnom muzeju na Kalemegdanu u Beogradu, među mnogim znamenjima iz oslobodilačkog rata, čuva se i jedna neobična zastava. I to zastava vojne jedinice iz 1941. godine. Iz dana Užičke republike.



To je zastava Takovskog bataljona Čačanskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda »Dr Dragiša Mišović«. Retka, možda i jedina zastava iz te ustaničke godine.



Neobičan je, gotovo neverovatan, njen ratni put.



Vijorila se pred bataljonom, zajedno s njim doživljavala pobede i poraze. Ali, u nevolji i mraku se savijala, krila, kisnula. Pa ipak, neokaljana, kao suza čista, prešla je put do slobode.



Posle pobede Takovske čete na Kremnu, na putu G. Milanovac – Pranjani – Požega, u selu Leušićima, 22. jula, nad daleko brojnijom nemačkom jedinicom i posle drugih akcija dolazi i veliki dan za Takovce, 25. septembar 1941. godine. Toga dana, u selu Lunjevici, u voćnaku Sretena Domnjanovića, okupile su se Prva i Peta četa Lubićkog bataljona pod komandom Milenka Nikšića i čete Takovaca. Domaćin je sve borce služio medom, kako se samo služe prijatelji i najdraži gosti. Ljubićani i Takovci dogovorili su se o napadu na nemački garnizon u Gornjem Milanovcu. Toga dana, od naraslih takovskih četa, u Lunjevici je nastao Takovski partizanski bataljon. Zajedno sa bataljonom, nastala je bataljonska zastava.



Od ovog dana Takovski bataljon u sve akcije ide pod svojom partizanskom zastavom. Najpre, u noći između 27. i 28. septembra, u borbi za oslobođenje Gornjeg Milanovca, kada je zarobljena gotovokompletna 6. »landesšicen« četa nemačke vojske. I uskoro, gotovo svakodnevne borbe protiv Nemaca. Već 1. oktobra Nemci iz Kragujevca, preko Vraćešnice i Rapaj – brda, navaljuju na slobodni Milanovac. Takovci celog dana odolevaju nadmoćnim fašističkim snagama. Upomoć im dolaze i Lubićani. U ovoj borbi oštećena su i zaplenjena dva nnemačka tanka, na mostu preko rečice Despotovice. Pet dana kasnije, 6. oktobra, nemačke jedinice napadaju od Topole, zauzimaju i spaljuju varošicu Rudnik. Ipak, toga dana opet su Nemci odbijeni. U Dubokoj jarugi u selu Majdanu Takovci su zaplenili još jedan namački tenk.



I posle ovih poraza Nemci su često pokušavali da prodru u Milanovac. Ipak, 15. oktobra uspeli su da savladaju otpor Takovaca i da u Milanovac i da gotovo sve do temleja spale. Posle tog varvarskog dela Nemci su se povukli i odveli 133 taoca koje su uskoro streljali sa hiljadama Kragujevčana.



Takovci su nosili svoju zastavu i u tim okršajima. I u pobedama i u porazima. Nepunih mesec dana kasnije, došao je još jedan iznenadan udarac od četnika. Oni su mučki, na prevarzu, jedne noći opkolili zgradu bolnice u Milanovcu, u kojoj se nalazio deo Takovskog bataljona sa delovima Šumadijskog i Posavskog odreda, i zarobljene partizane odveli na Ravnu goru, pa ih uskoro u selu Slovcu predali Nemcima – za municiju.



Ipak, desetkovani bataljon se bori pod svojom zastavom. Odoleva stalnim napadima Nemaca, a od početka novrembra i napadima četnika.



Zastavu nosi Dragomir Novaković Čapajev iz Treće čete. Uvek je na čelu četne kolone. Ponose se borci. Ponosan je i zastavnik Čapajev. Zastavom se ponosi i neustrašivi komandir radisav Janićijević Bomba.



Krajem novembra jake okupatorske snage, potpomognute četnicima i Nedićevim i Ljotićevim odredima – otvorenim slugama saveznicima okupatora – krenule su u veliku ofanzivu protiv Užičke republike. Takovci vode teške borbe, ali ne uspevaju da zadrže neprijatelja. Delovi Takovskog bataljona su primorani na odstupanjeprema Užicu i Sandžaku. Drugi delovi su razbijeni, rasturaju se. Borci iz tih jedinica se skrivaju, sklanjaju ispreed terora okupatora, naročito četnika. Među njima je i zastavnik Takovskog bataljona Dragomir Novaković Čapajev iz planinskog sela Ozrema.



Jedne hladne mrazovite noći Dragomir je banuo u kuću. Iznenađena je i njegova majka Kosara. Pitala je Dragomira:



-Šta je, sine. Da nisi ranjen kad si tako zadihan?



-Nisam, zdrav sam, ništa mi ne fali.



-A gde ti je četa?



-Povlači se! Nema nam opstanka ovde.



-Gde ti je zastava? Da ti je nisu neprijatelji oteli?



-Nisu, majko. Zbog nje sam i došao. Ostavio sam je u košari....



Pošto se odmori, pred zoru, Čapajev je doneo bataljonsku zastavu i predao je majci:



-Evo zastave, majko! Čuvaj je kao oči u glavi!



-Čuvaću je kao i tebe i umesto tebe, sine!...



Čapajev je otišao nepoznatim partizanskim putevima. Majka Kosara ostala je u Ozremu i prigrlila zastavu, umesto sina. Umotala ju je u suknene krpe i sakrila između jedne grede i krova u staji.





Čuvala je Kosara zastavu baš kao rođene oči, onako kako se zavetovala sinu Dragomiru. Ali, katkad je leti razvijala zastavu, ljupko i nežno joj tepala kao rođenom detetu. Jedanput ju je u tom zanosu našla i majka Rosa:



-Šta ti je to, dete moje.



-Partizanska zastava Takovskog bataljona!



Stara žena je othuknula i ozbiljno prigovorila:



-Joj, znaš li šta bi četnici od tebe uradili da saznaju da je čuvaš?



-Znam, dobro znam. Ne bih ni dana živela.



U maju 1943. godine Kosara je jedva uspela da sačuva zastavu. Dogodilo se da se zastava ovlažila i pokisla. Kosara nije znala kako da je osuši, gde da je razvije. Pomislila je da je najbolje da je omota oko svog tela, ispod suknje, pa da je tako i osuši i sačuva. Ali, toga dana četnici su hapsili partizanske majke u znak odmazde što su partizani bili zarovili nekog četnika Uzunovića. Uhapsili su i Kosaru. Doveli je pred četničkog komandanta Zvonka Vučkovića. Strepela je Kosara za zastavu više nego za sebe – da je četnici ne otkriju. Vuković je osorno pitao Kosaru:



-Gde ti je sin?



-Ne znam ni da li je živ.



-Ako sutra do 8 sati ne dovedeš Uzunovića – bićeš streljana. Ti znaš gde su partizani...



Dogodilo se neverovatno: Kosara je opet sakrila zastavu, a partizani su pustili zarobljenog četnika. Kosara za to nije znala i sutradan je opet bila pred Vučkovićem. On je i dalje osoran i surov:



-Neću te streljati, ali sinu poruči da dođe kod nas. Otac mu je bio nosilac »Karađorđeve zvezde«, pa je i njegovo mesto među nama...



Čuvajući zastavu Takovskog bataljona, hrabra partizanska majka Kosara prošla je sve nevolje i doživela oslobođenje takovskog i čačanskog kraja. Krajem decembra 1944. došla je u oslobođeni Čačak, u Komandu područja i predala sačuvanu zastavu komandantu područja Dušanu Careviću.



Na konferenciji Okružnog odbora Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta, 1. januara 1945. godine u Čačku, Kosara je kazala o zastavi Takovskog bataljona, a »Slobodni glas« u svom prvom broju zabeležio:



»Ja sam ovu zastavu Takovskog bataljona sačuvala kada su partizani otišli u Bosnu. Ostala je ova zastava kod mene i ja sam je čuvala. Ostavila sam je u jednu košaru, a odozgo naslagala žito i još neke stvari. Četnici su svuda oko nas krstarili, ali sam je ipak sačuvala. Jednom, za vreme nekog velikog pljuska, ona mi je sva pokisla. Ja odem u košaru, pa pošto nisam smela da je sušim, ja je omotam oko sebe i držala sam je tako dok se nije osušila. Onda sam našla neku staru parčad od mušeme, pa sam je uvila i ponovo je sakrila...«

»ŠTUKE« NAD UŽICEM



Nemački avioni su bili prava napast za oslobođenu teritoriju. Narod je brzo upoznao zloglasne štzuke, koje su svojim jezivim i zlokobnim sirenama unosile nemir i metež. Znalo se da donose samo smrt i pustoš. A Švabe su, opet, prilično sigurne da partizani nemaju čime da im se suprostave, slale avione na oslobođene gradove kad god bi im se za to ukazala prilika. Zato su štuke, bregei i drugi avioni često prosipali svoje zapaljive tovare na sve strane. Naročito na stambena naselja.



I Užice je dobro zapamtilo ove »vazdušne ubice«. Istoga dana kada su se povukli iz Užica i grad predali četnicima, Nemci su uputili na njaga šest štuka, i one su izručile bombe na stovarište municije u Krčagovu. (Iz ovoga se vidi kočoko je bio jak nemačko – četnički savez!) Mada su uspeli da zapale deo municije, ipak cilj nisu postigli: partizani su pristizali sa svih strana, gasili požar i iznosili municiju. A četnici se na to nisu ni osvrtali, kao da se ništa nije događalo. Uskoro su, jednoga dana, avioni uporno tražili stovarište municije, ali ga nisu našli.



Već prvih dana posle oslobođenja grada vlasti i komande jedinica preduzele su sve moguće mere da se Užice koliko – toliko osigura od napada iz vazduha. Organizovana je protivavionska odbrana, za čijeg je komandanta bio postavljen rezervni oficir Mihajilo Tomić, učitelj iz Gorobilja. U početku je Tomić i sam bio na jednom protivavionskom mitraljezu. Na nekoliko obližnjih visova – na Dovarju, Šančevima, na Pori, - zatim u Malom parku pred gimnazijom, pred zgradom Vrhovnog štaba, na zgradi hotela »Zlatibor«, nad štamparijom Borbe- bili su postavljeni protivavionski mitraljezi na specijalnim, visokim postoljima. I pokazalo se da ta mera nije bila bez osnova: avioni dočekani vatrom protivavionskih mitraljeza bili su primorani da lete visoko i nijanput nisu bombardovali grad.



Bio sam, u dužim vremenskim razmacima, tri puta po nekoliko dana u slobodnom Užicu. I svaki put doživeo vazdušne uzbune.



Prvog dana posle oslobođenja doletele su dve štuke. Kada je dat znak za uzbunu, samo deo naroda se povukao na periferiju. Niko avione nije uzimao ozbiljno. Bilo je tu i prkosa i ponosa, spojenih sa borbenim zanosom.



Kada sam drugi put došao u Užice, po povratku sa kraljevačkog fronta, naš Dragačevski batalon se smestio u zgradu osnovne škole. Idućeg dana oko podne počele su da zavijaju sirene. Bio je to znak da dolaze avioni. I bataljon se morao brzo skloniti gore, u najbliža brda. U kasarni su ostali samo dežurni. Avioni su stvarno doleteli. Brujali su iznad grada, zavijale su njihove stravične sirene, štekali su naši protivavionci, a onda su se avioni izgubili. Grad je bio uznemiren, ali nijedna bomba nije pala na njega.



Treći i poslednji put došao sam u slobodno Užice na veliki praznik, na svečanu proslavu 24-godišnjice oktobarske revolucije. U štabu Užičkog odreda okupilo se mnoštvo delegata iz jedinica koje su bile na položajima. Svi su oni došli na proslavu. Zajednički ručak nije bio završen kada su se začule sirene. Opet avioni! Sama po sebi je došla misao: ni jedan dan u slobodnom Užicu ne može proći a da ove proklete štuke ne nalete. Ostavili smo ručak, brzo istrčali iz zgrade i sklonili se u šumarak ispod Buara. I tada su štuke zavijale, i tada su tukli naši mitraljezi. Mislili smo: danas može svašta biti; znaju Švabe da mi slavimo Oktobar u sigurno neće propustiti priliku da nam tako svečani trenutak pokvare i zagorčaju slavlje. Zbog de mogućnosti predviđeno je da se paradna jedinica, i svečani miting, i akademija održe uveče. I ovoga puta se, međutim, sve dobro završilo: avioni su odleteli i nisu bombardovali grad. Protivavionci, sigurno, imaju za to najviše zasluga. Naravno, bili smo više nego zadovoljni – i zato što grad nije bombardovan, i zato što nam je raspoloženje ostalo nepokvareno: praznik ćemo proslaviti u veselju.



Drugi oslobođeni gradovi u zapadnoj Srbiji lošije su prošli. Oni su često bili bombardovani. Među njima najviše Čačak, zatim Gornji Milanovac, Loznica, Krupanj, Bajina Bašta, pa čak i mala Guča, a da i ne govorimo o pojedinim selima, naročito u prvim danima ustanka. Međutim, Požega, dok su je držali četnici, nijedanput nije bombardovana!



Ali i 19. oktobra nad Užicem se bilo pojavilo osam štuka. One su počele da kruže nad Krčagovom i u nekoliko uzastopnih naleta bombardovale su fabriku oružja, koja je još bila u staroj zgradi.



U izveštaju nemačkog vojnog zapovednika u Srbiji kaže se da je prilikom ovog bombardovanja ranjen jedan pilot, da je postignuto osam punih pogodaka i da su »avioni tučeni neprijateljevom vatrom protivavionskom artiljerijom kalibra 2 cm.«



Šteta je bila prilična, ali su partizani iz svega toga izvukli značajno iskustvo. Još iste noći preselili su sva fabrička postrojenja.



Na avione koji su tih dana nadletali grad i borci su više puta otvarali plotonsku paljbu iz pušaka. Jedno popodne, krajem novembra, doletele su štuke i, kao i uvek, ljudi su potražili najbliža sklonišra. Baš u tom trenutku je iz zgrade Vrhovnog štaba izašao drug Tito i ugledao borce zaštitne čete i njihovog komandira Ratka Sofijanića*. (Svega nekoliko dana ranije Moravička četa došla je s položaja iz Pranjana, gde se bila istakla u borbama, i naredbom određena za zaštitu Vrhovnog štaba.) Drug tito je upitao Sofijanića, koga ranije nije poznavao:



-Druže, jesi li ti komandir Moravičana?



-Jesam, druže vrhovni komandante! – odgovorio je Ratko i trčeći prišao drugu Titu.



-Odmah prikupi borce da plotonima tučemo avione. – naredio je Tito.



Ratko je brzo prikupion veći deo čete i rasporedio ga po grupama. Tito je prišao jednoj od njih i, nišaneći zajedno s borcima komandovao da gađaju plotunom. On je razgovarao s borcima i hrabrio ih, napominjući da borac dok gađa biti savršeno miran, jer od gađanja nasumice nema nikakve koristi.



Trajalo je to tako sve dok avioni nisu odleteli.



_____________

* Nešto više o tom događaju možete pronaći u odlomku teksta »Moj prvi raport vrhovnom komandantu« koji se nalazi na temi »Druga proleterska«.



dodatak uz ovu glavu:





Oborili smo još jedan fašistički aeroplan



Naši partizani su na Romaniji oborili plotunom iz pušaka

tromotorni italijanski bombarder tipa ‚‚Savoja”. Time je jedan

manje od onih fašističkih zlikovaca koji sa neba prosipaju

smrt na naše gradove, starce, žene i decu.



“Vesti”, 18. oktobra 1941.

REČ MLADOSTI



Sedamnaesti oktobar 1941. godine postao je jedan od mnogih značajnih datuma Užičke republike. Toga dana, na velikom omladinskom mitingu, osnovan je Srpski narodnooslobodilački omladinski savez, borbena organizacija rodoljubive omladine.



A samo dan ranije, 16. oktobra, u Užicu je zasedala oružana konferencija SKOJ-a. Konferencijije prisustvovao Aleksandsr Ranković i oko sedamdeset delegata. Jedna od njenih odluka predviđala je da se sutredan sazove omladinski miting na kojem bi se donela odluka o osnivanju Srpskog narodnooslobodilačkog omladinskog saveza.



Miting je. Zbog mogućnosti naleta neprijateljskih aviona, bio zakazan za 8 sati uveče. Celko popodne u grad su dolazile povorke omladinaca iz Užica i predstavnici jedinica sa fronta. Užice je toga dana grmelo od pesme mladost. Dala omladinskog doma bila je prepuna još pre početka mitinga. Zidovi iskićeni cvećem, ukrašeni savezničkim zastava i nacionalnom trobojkom. Na drugom stolu predsedništva veliki buketi cveća. Za stolom, u predsedništvu je i sekretar CK SKOJ-a Ivo Lola Ribar, član CK SKOJ-a Mile Radosavljević Abas, sekretar OK SKOJ-a Dobrivoje Vidić, Olga Bogićević i drugi istaknuti omladinski radnici. A iz dvorane, s balkona, odjekuje partizanska pesma.



Burno pozdravljen, na govornicu izlazi Dobrivoje Vidić i otvara miting. On govori o težnjama slobodoljubive omladine celog sveta da stvori jedinstveni front borbe protiv porobljivača. Za ostvaranje jedinstva mladih celog sveta, omladina Jugoslavije ulaže velike napore. Sada, u jeku teških ratnih okršaja, treba okupiti svu omladinu koja hoće da se bori za slobodu bez obzira na politička i druga ubeđenja. Omladina Srbije se nije pomirila s tim da je njena otadžbina pokorena. Ona je među prvima pohrlila u partizanske odrede i već postaje njihova glavna i najbrojnija snaga.



»Sveti plamen ustanka gori širom zemlje. Više nego ikad dosad potrebno je ujediniti sve snage, sve narode u borbi protiv mrskog osvajača. Omladina mora iskovati nesalomljivo jedinstvo svih svojih mladih redova. Ona mora postati jedna od glavnih snaga naše NOB. Zato se i stvara Srpski narodnooslobodilački omladinski savez. Cilj Saveza je da ujedini sve napore srpske omladine, svih njenih rodoljubivih organizacija, grupa i pojedinaca u svetoj oslobodilačkoj borbi našeg naroda... Naša osnona parola danas jeste: »Sve za front, sve za pobedu ustanka!« Naš Savez, zajedno s narodom i oslonjen na oružanu slnagu naših slavnih partizanskih odreda, predstavlja savez mladosti oslobođene i porobljene Srbije protiv fašističkih varvara...«



Posle dugotrajnih aplauza kojim su pozdravljene Vidićeve rači, na govornicu stupaju predstavnici radničke, seljačke i školske omladine. U ime radnika omladinaca istupa mladi metalac, već poznati borac Užičkog odreda Aleksa Dejović:



»Radnička klasa je prva podigla svoj glas u borbi protiva ugnbjetavajućih klika, tražila oslobođenje radnih masa od izrabljivanja i ugnjetavanja i borila se za ostvarenje tih težnji. Mi, mladi radnici, nastavićemo s još većim poletom i uspehom časnu i tešku borbu naših starijih drugova do potpune slobode...«



Učesnici mitinga pozdravljaju muške reči o doprinosu omladine pojedinih srezova užičkog okruga oslobodilačkoj borbi i zavete njihovih predstavnika da će svim snagama raditi na jačanju Srpskog narodnooslobodilačkog omladinskog saveza.



Slobodan Penzić govori u ime štaba Užičkog partizanskog odreda. On ističe da je stvaranje borbenog jedinstva omladine oslobođenog užičkog kraja sigurna zaloga jedinstvene i uspešne borbe narodnooslobodilačog pokreta.



Sekretar OK KPJ Željo Đurić već svojom pojavom diže na noge sve učesnike mitinga. Njegove vatrene reči razgaraju žar omladine. Bura aplauza se ne stišava.



-U ime Komunističke partije, – govorio je Đurić, – koja je prva podigla zastavu slobode srspskog naroda i srpske omladine pozivam vas da vaš novoosnovani Savez bude rov i ispred kojeg će fašistički gadovi naći smrt. Vaš Savez, vaše jedinstvo sigurna je zaloga pobede užičke omladine, zaloga je pobede srpskog naroda...



Poslednji govornik ne mitingu digao se iza stola predsedništva. Dobrivoje Vidić je objavio:



-Reč ima drug Pavlović, predstavnik CK SKOJ-a.



Na govornicu je izašao Ivo Lola Ribar, sekretar SK SKOJ-a. Cela dvorana je na nogama. Aplauz ne prestgaje. A Lola je svojim vatrenim rečima već za nekoliko minuta uzburkao masu učesnika mitinga. Dvorana se prolamala od povika i skandiranja. Iz svake reči, iz svake misli Loline kao da vrcaju varnice i raspaljuju oduševljenje. Lola izbacuje poklik:



-Sve za front!



Omladina, kao jedan čovak, ustaje i prihvata pvu krilaticu.



Lola nastavlja:



-Drugovi i drugarice, u ovom našem ustanku vodi se borba za biti il ne biti. Naša glavna borbena parola treba da bude: »Krv za krv, oko za oko, zub za zub...« Nećemo ništa zaboraviti neprijatelju. To su naši poklici s kojima ćemo ići do konačne pobede....



I omladinski tribun završava svoj plameni govor:



»Učvršćuj svoje jedinstvo, omladino Srbije! Budi kamen temeljac borbe omladine Jugoslavije u ovim teškim okršajima protiv fašističkih osvajača. Napred smelo u pobedu!«



Lola Ribar je, u ime CK SKOJ-a, izjavio da Savez komunističke omladine u celosti pristupa novoosnovanom Srpskom narodnooslobodilačkom omladinskom savezu, da nikad neće napustiti nepomirljivu borbu za slobodu zemlje, naroda i omladine.



Dvoranom odjekuje skandiranje omladine: »Sve za front! Sve za front!..«



Te večer izabran je Okružni odbor Narodnooslobodilačkog omladinskog saveza. Miting je završen pred ponoć. Uskoro su osnovani i sreski savezi u Požegi, Čačku, Gornjem Milanovcu, Guči, Bajinoj Bašti.



Omladinski miting u Užicu bio je prvi osnivački čin, prva klica jedinstvene omladinske organizacije – Sreskog narodnooslobodilačkog omladinskog saveza, iz kojeg je kasnije izrasao Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije.

PARTIZANSKA ORUŽANA



Krčagovo. Pošinger – fabrika oružja i »cirkus Pošinger«! O tome su i novine pre rata pisale. Krčagovo se naslanja na Užice. Pošinger je bio vlasnik fabrike oružja u Krčagovu. Čovek koji se s rođenim sinom otimao oko bašrine, ženio devojkama, a ostavio svoju ženu i bežao u inostranstvo, sudio se s advokatima i svojim radnicima. Otuda i ono »cirkus Pošnger«. Pre rata je puškara bila omrznuta kuća. Tu je bilo dobrih i vrednih ljudi, radnika, revolucionara, ali su rad u život u njoj bili teški i gorki.



Već prvih dana užički partizani su bacili oko na Krčagovo i priželjkivali da se dočepaju puškare. Ali nisu to još bili ostvarljivi planovi. Za kratko vreme, međutim, i to se pokazalo realnim.



Stegnuti od Arilja i Požege, Bajine Bašte i Kosjerića, Nemci su se povukli iz Užica. Ostavili su sve.I pušk***. Mašine nisu uništili. Svakako su računali da će se brzo vratiti. A partizani su se dokopali fabrike i odmah počeli prikupljati alat i mašine za izradu oružja. Tek kada su bili izjureni i iz Požege i Čačka, sve do Kraljeva, Švabe su se setile puškare. I jednog jutra nad Krčagovom osvanulo je jato štuka. Nisu išle na Užice. Obletale su oko Sekulića i Lazovića brda i puštale bombu za bombom na pušk***. Štab je naredio da se fabrika seli u trezore ipod Dovarja. Po noći su u krugu fabrike stizali kamioni, konjske i volovske zaprege. Radnici su raščišćavali ruševine. Izvlačili su mašine, tovarili ih na vozila, a ova su izmicala preko Dovarja u Užice. Pred trezorima su mašine istovarane na vagonete i prugom gurane u desni tunel. Cela noć je prošla u utovari i istovaru mašina, uz tandrkanje kola, škripu kamiona i viku ljudi. Ali već pred zoru puškara je bila preseljena. Bio je tu čitav mašinski park: drebanzi, frezerice, brusilice, mašine za punjenje i izvlačenje čahura, kontrola mašina, najvažnije mašine i uređaji za proizvodnju municije. Odeljenje za izradu i popravku pušaka bilo je u Marjanovića mlinu, dok je deo mašina smešten u jednoj kafani u Adi. Sutradan su radnici došli u trezore na posao, da nastave ono što su počeli u Krčagovu.



Za nekoliko dana iz jedinica odreda, iz grada, iz Krčagova, Sevojna – okupili su se skoro svi radnici. Cele tri smene muškaraca i žena. Nije više bilo gazda – Pošingera, ni ubeležavanja kada je ko došao na posao. Svi su dolazili pre vremena. Ljudi su radili predano. Manojlo Smiljanić, student tehnike, Sreten penzić, metalostrugar, i Spasan Jovanović sačinjavali su rukovodstvo fabrike. Manojlo je bio komesar. Živeli su s radnicima kao jedna porodica. Odmah se osetio novi duh u radu. Svi su se odlično poznavali. Razgovarali otvoreno i jednostavno. Za izostanke se nije znalo. Ni za bolest.



Sada je fabrika bila osigurana. Ceo desni tunel trezora zakrčile su mašine. U levom se građanstvo sklanjalo od bombardovanja. U manji, poprečni tunel i u dubinu desnog tunela je smešten veliki broj sanduka municije i tromblonskih bombi, topovskih granata, znatne količine eksploziva. Tu je bilo najsigurnije. Radnici su otvarali topovske granate i iz njih vadili eksploziv i barut za pravljenje puščanih metaka. Jer drugih izvora nije bilo.



Kada su presušile rezerve bombi na frontu, u fabrici su stali da razmišljaju kako da ih oni izrađuju. Manojlo, Sreten i još nakolicina radnika muku su mučili oko toga. Jer ranije bombe ovde nisu pravljene. Ali za kratko vreme puškari su skrojili plan. Čitavo stočno vašarište bilo je ograđeno vodovodnim cevima. Radnici su poskidali cevi, odvukli ih u fabriku. Tamo su ove cevi i cevi s rashodovanih lokomotiva sečene na delove određene dužine, a majstori su ih punili eksplozivom, zatvarali, stavljali upaljače i – nove bombe »partizanke« ugledale su svet. Radovali su im se i proizvođači i partizani. Ubrzo su sve jedinice na frontu bile snabdevane ručnim bombama, i to još kako ubojitim!



Puške su pravljene od os dtarih delova i bile su iste kao i predratne, samo što su imale dugačku cev. I one su nosile naziv »partizanke«. Uz redovan posao radnici su pripremali poklon za Vrhovni štab. Radili su sasvim nove puške bez starih delova. U njih su ucrtavali petokraku i oznaku »UPO«*. Te su puške kasnije kao najveća dragocenost čuvane u toku celog rata.



Naloge za izradu pušaka i municije u partizanskoj fabrici oružja u Užicu davali su komesar Manojlo Smiljanić i Sreten Penzić. Ali je često dolazio i drug Tito lično. On bi se raspitivao za poslove, davao nove naloge. Više puta je dolazio u tunel među radnike i po čitav sat ostajao u razgovoru s njima ili posmatrao kako se izrađuje municija. A uvek je nosio oselo od crnog šajka i ravnu šubaru; o pojasu mu je visio parabelum, a preko ramena je bila prebačena kožna torbica sa sekcijama.

Nastavak u sledecem postu

Nastavak


Jedanput je tako prišao poslovođi labaratorije Slavoljubu Mićoviću Zuletu. Majstor je stajao kraj mašine i kontrolisao debljinu i veličinu zrna.



-Majstore, treba mi malo municije za pištolj...



-Odmah će mo to napraviti, druže komandante!



Nešto kasnije, kada je Tito već izašao iz tunela, pokraj Zuletove mašine je naišao Sreten Penzić. On je kao i obično, pogledao šta se radi i zastao iznenađen. Planuo je na Zuleta:



-Ko ti je naredio da to radiš?



-Stari, druže Penziću...



-Lažeš, matori!



-Što bih te lagao? Za njega lično. Za parabelum.



I na kraju Zule slaga, verujući da će biti ubedljiviji:



-Kaže drug Tito da nema ni pola okvira municije. Pokazao mi je, bogami...



Narudžkine su dolazile svakog časa. Sa svih strana: iz Šumadije, Čačka, sa Bukova, iz Ivanjice, sa Romanije. Noću se pred fabrikom često zausavljala čitava kolona kamiona i kola. Brzo bi bili natovareni sanduci puni metaka, bombi. I tako svakog dana. Front je bio veliki. Mnogo je partizanskih odreda, bataljona i četa vodilo svakodnevne i teške okršaje s neprijateljem. Sve je trebalo »hraniti« municijom. Radnici su radili neumorno. Nije bilo potrebno podsticati ih na rad. Bili su to sve prekaljeni metalci. S oskudnim sirovinama i alatom s upola manje mašina, često i oštećenih od bombardovanja, izrađivali su bolje i više nego pre rata, pod normalnim uslovima, u pravoj fabrici i sa svim udobnostima. Pre rata se proizvodilo 180 pušala dnevno, a u danima Užiče republike po 450, municije čak i do 25.000 metaka.



Jednom, pred veče, u fabriku je došao drug Tito. Išao je brže nego obično. Radnici su fga već dobro poznavali. I sada, po njegovom hodu i izrauzu lica, videli su da je naka važna stvar u pitanju.



-Drugovi, za borce na Bukovima treba nam do ujutru pedeset hiljada metaka! Imate li rezervi?



-Sve je otišlo, druže komandante! – odgovorili su Smiljanić i Penzić. – Ima svega oko hiljadu metaka.



-Recite drugovima da vas sve molim da do sutra napravite šro možete više za borce pred Valjevom...



-Napravićemo, druže komandante! – odgovorio je komesar fabrike.



Skupile su se sve tri smene. Niko nije išao na odmor ni na spavanje. Mnogi nisu ni večerali. Za svakom mašinom bilo je više radnika. I ujutru, još pre svanuća, kada je trebalo poslati municiju, javljeno je Vrhovnom štabu: »Pedeset hiljada metaka poslato je Bukovima...«



Taj uspeh je bio radnicima najdraži. Ko bi ranije mogao pomisliti da se i to može postići! Ali – svi su zapeli, znojili se dvadeset i četiri časa bez odmora, obroka i sna, stalno za mašinama. I radnici i radnice. I zdatak je bio izvršen.



Dani su prolazili u radu, svakodnevnim naporima. Često, gotovo svakog dana stizala su razna oružja na popravku. Sve je to bilo, manje ili više, staro i često se kvarilo. Bilo je puškomitraljeza, mitraljeza i topova s valjevskog i kraljevačkog fronta. Mada nisu bili stručnjaci za mnoge poslove te vrste, radnici su ipak brzo pronalazili kvarove i osposobljavali oruđa. Bilo je pravih podviga. Verovatno je najzanimljivija priča o čahurama topa koji je dejstvovao na Višegradu...



... U Muzeju narodnog ustanka u Titovom Užicu čuva se ta neobična topovska čahura. Njena sudbina vezana za nesvakidašnju istoriju jednog protivtenkovskog topa sa Višegrada, koji su partizani opsedali. Municije za top bilo je malo – svega osam granata. Druge se nisu mogle naći. Moralo se ratovati onim što se imalo. Partizani nisu dopustili da nešto propadne. I čim bi top upotrebio makar jednu granatu, prazna čahura bi putovala u fabriku oružja, u Užice. Radnici oružane imali su dosta granata od drugih oruđa. Na ovu člahuru svaki put su montirali kapislu i zrno granate topa »pito«. Čim bi to bilo urađeno, nova je granata vraćena na front. I tako neprekidno. S fronta u fabriku, iz fabrike na front. Ko zna koliko je puta čahura prešla ovu maršrutu i koliko je zrna izbacila! I top nikad nije ostao bez municije!



Jedan protivavionski mitraljez većeg kalibra popravljen je u fabrici za vreme četničkog napada na Užice. Mitraljez je montiran na kamion i poslat na položaj. Zbog njegove jačine partizani su ga zvali »topče«.



Duga je lista proizvoda koje su izrađivali požrtvovani radnici fabrike oružja. Za miniranje puteva i objekata partizani nisu imali nikakvih sredstava. Sekli su vodovodne cevi na manje ili veće konmade i punili ih eksplozivom iz avionskih bombi. Takvim minama zaprečavali su puteve i prilaze objektima, naročito pri odbrani Užica od četnika. Radnici su sami konstruisali tromblon za pušku »partizanku«. Posle kratkog vremena svaka partizanska četa imala je po pušku – dve za izbacivanje tromblonskih bombi. Za borbu protiv tenkova pripemale su se obično boce pune benzinom i zatvarane »pampurnim zatvaračem«, kroz koji je bio provučen fitilj. Užička omladina je izvela nekoliko vrlo uspešnih dobrovoljnih akcija za skupljanje boca i njihovo punjenje.



Nastali su mučni dani. Draža je zabio nož u leđa partizanima. A tek nedavno je iz fabrike, iz ruku ovih radnika, 24.000 metaka i 500 pušaka bilo poslato na Ravnu goru! Sve je to bilo namenjeno borbi protiv Nemaca. Sada su četnici i stim oružijem pošli na Užice. U gradu je bilo savim malo vojske. Skoro sve je otišlo na Valjevo, Loznicu, Višegrad, Belo Brdo.



Četnici su nadirali. Vrhovni štab i štab Užičkog odreda prikupili su poslednje rezerve u gradu. I u fabrici je data uzbuna. Sve je s oružjem izašlo pred tunel. I drugarice. I cela fabrika je bila u stroju.



-Rad prestaje, drugovi! – fovorio je Sreten Penzić. – Mi idemo na položaj da pomognemo našim drugovima i najurimo četnike. Na radu će ostati samo Zule sa drugaricama. Ništa se ne sme izrađivati sem municije...



Došlo je 22. novembra – tragični dan za partizansku fabriku i za Užice. Jutro je prošlo kao i svako drugo. Negde popodne drug Tito je svratio u fabriku, pogledao kako teku radovi i vratio se u svoju kancelariu. Kako je dan bio oblačan, to su i ljudi živahnuli – neće nadletati avioni! Bilo ih je više na poslovima pred tunelima. Radnici druge smene su već čekali da uđu na posao.



-Zule! – zvao je Manojlo Smiljanić. – Pronađi mi nekoliko šrafova da učvrstim mašinu za mlevenje baruta.



-Ne ide mi se! Kada se mašina mnogo stegne – barut se pali. Bolje je ovako. Jeste da je sporije, ali i sigurnije.



-Idi, Zule, biće bolje!



I Zule je izašao iz tunela. U zgradi banke je pronašao šrafove i poneo ih nazad. Prolazeći pored srednje zgrade čuo je kako ga zovu:



-Zule, Zule!



Majstor se okrenuo. I opet čuo:



-Dođi da ti isplatimo zaostatke – zvao je Sreten Penzić.



Zule se vratio, ušao u kancelariju. A Sreten i još nekolicina radnika prsnuli su u smeh. Bila je to šala, naravno. Kada je majstor shvatio da su ga drugovi natociljali, smejao se i požurio natrag. I baš kada je bio pred zgradom, silna eksplozija i jak talas vazduh oboriše ga. Kako je do eksplozije došlo – pouzdano se ne zna. Najverovatnije je da je nepoznati špijun uneo kroz civilni tunel minu usporednog dejstva i postavio je u poprečni prolaz pun municije. I sve se to zapalilo i eksplodiralo! I bombe, i municija, i rezerve baruta. Sav eksploziv. Na sve strane je grmelo i sevalo. Ljudska tela i njihovi otkinuti delovi leteli su po pedeset i više metara i padali na obližnje zgrade. Plamen je obuhvatio sve što mu je bilo na domaku. Ošamućen, Zule se digao iz kanala u koji je bio srušen i pojurio ulicom prema stanici misleći da je bombardovanje.



-Nisu avioni, Zule, – vikale su žene s prozora zgrade. – U trrezorima gori!..



Mijo Savić je baš bio stupio na posao. Tek je prišao svojoj frezerici, povratio se do kontrolne mašine da pogleda kakve čahure izlaze. Tu se našao u trenutku eksplozije i od silnog pritiska bio izbačen iz tunela na gomilu cigala – sav ispečen po licu. Jedan kurir iz Obrenovca doživeo je još neobičniju sudbinu. Udar vazduha izbacio ga je na obližnu kuću. Zgrada Vrhovnog štaba je bila obavijena plamenom i dimom. Plamen je zahvatio i unutrašnjost zgrade. Titova kancelarija je bila na spratu. Radnici su odmah dobacili Titu uže da se spusti kroz prostoe. On je bio priseban i sačekao nekoliko minuta dok je oluja prošla, pa se onda stepenicama, kroz plamen i dim, spustio pred zgradu.



U tunelima je i dalje stalno sevalo. Na otvore je sukljao plamen, povremeno su izletala i parčad granata, puščana zrnad. A u dubini tunela je kuvalo. Brdo, celo Dovarje nad tunelima je podrhtavalo. Po gradu su jurile sanitetske ekipe. Skupljale su ranjenike, povređene opečene i odvozili ih u Krčagovo i Sevojno. Brzo je stigla i četa vatrodasaca sa šmrkovima. Činilo se sve da se spasu preživeli drugovi koji su ostali unutra. Voda iz gumenih creva šištala je u otvore tunela, ali se vatra nije gasila. Trajalo je to nekoliko časova. Već se i noć počela spuštati, i kao da ništa noje pomogao. Plamen je i dalje skupljao. Unutra su se čule, istina sve ređe i ređe, potmule eksplozije.



U Vrhovnom štabu sazvan je hitan sastanak. Tito je bio skupio i sve stručnjake – inžinjere, objasnio im šta je sve učinjeno da se požar ugasi i spasu drugovi, pa pošto nije bilo uspeha, pitao ih je za savet. Ljudi su se dizali i govorili, spremni su da učine sve, ali često nisu ni sami bili uvereni u svoje reči. Najzad su se svi složili da treba pokušati gašenje džakovima peska, da se u tunele juriša gvozdenim štitovima.



»...Ja sam svakodnevno posjećivao tu fabriku, i toga dana, kada se desila eksplozija, poslije smjene u dva sata, bio sam prisutan kada je odlazilla prva smjena unutra. Tada se postavilo pitanje kako spasavati ljude. Eksplozije su neprekidno trajale u tunelima i u toku noći trebalo je donijeti odluku da se zatvore tuneli, da ne bi došlo do eksplozije 10.000 trambonskih bombi.



U toku čitavog rata bilo je teškim momenata, a naročito u IV i V ofanzivi – ja ne bih pominjao druge jer su ipak bili lakši – kada je bilo vrlo teško izdati jedno naređenje od koga su zavisili životi hiljade i hiljade ljudi. Čini mi se da mi nikad nije bilo tako teško donijeti odluku kao tada, kada se postavilo pitanje da li držati tunele otvorene ili ih zatvoriti da ne bi došlo do veće katastrofe. Bili smo izdali naređenje da se juriša u tunele s gvozdenim štitovima, ali je sve bilo bez uspjeha. I tek onda, oko 11 časova o 30 minuta, kada sam bio siguran da više niko nije živa, naredio sam da se zatvore tuneli. To je za mene bio najteži momenat...«



Među prvima koji su prodrli u tunel u kojem je bila fabrika nalazili su se Aleksandar Ranković i Slobodan Penzić Krcun. Tamo je vladala pustoš. Bila je to prava ljudska kasapnica. Više od jedne smene radnika, prekaljenih metalaca – muškaraca i žena, našlo je smrt. Oni koji su preživeli eksplozije povlačili su se u dubine desnog tunela, jer se pored poprečnog nije moglo nazad. Da bi se zaštitili od gušenja dimom i otrovnim gasovima, radnici su stavljali maramice na usta. I u takvom položaju disali. Tako je podlegao i komesar fabrike Manojlo Smiljanić. Prema njemu se bila okrenula i grupa radnika i tako se ukočila. Kao da je slušala komesarove reči! Druge grupe bile su po uglovima tunela. Mnogi su nađeni sa stisnutom pesnicom. Umrali su s partizanskim pozdravom. Toga nesrećnog dana poginulo je 111 ljudi, žena i dece: 49 radnika – puškara i 62 građanina.



Sutredan su žrtve eksplozije sahranjene. Bila je to najtužnija povorka koju je Užice ikada videlo. Dan tmuran. Nebo se kao teška, siva ponjava nadnelo između Zabučja, Tatinca i Terazija, a iz mkega je bez prekida padala sitna kiša. Kao da se ceo grad umivao kišom i suzama ljudi. Sve živo u Užicu slilo se u pogrebnu povorku. U mrtvačkim sanducima odlazili su na partizansko groblje; Mitar Pavlović, Miloš Lazović, Manojlo Smiljanić, Rajka Kovačević, Nenad Bošković, Milisav Antonijević, Lenka Cvetić, Kaja Vuletić i drugi metalci, građani, žene, maldići i devojke...



Ali partizanska fabrika se nije predavala. Istina, gotovo sve je bilo propalo. Mašine oštećene, drvenarija izgorela, alat iskvaren i, što je najteže i najvažnije, – izginuli radnici. Pa opet, preživeli su se dali na posao. Obnovili su drvenariju, pod – i rad je, u nešto smanjenom obimu, nastavljen. Ranjeni, opečeni radnici, oporavljali su se i lečili...



Mijo Savić, kome je izgorelo i lice i ruke, onoga časa se jedva digao sa gomile cigala i, gušeći se od barutnog dima, pojurio prema bolnici. S ostalim ranjenicima kamionom je prevezen u bolnicu u Sevojnu. Tamo su mu najpre očistil lice od opekotina.



-Dajte mi ogledalo! – obratio se lekarki.



-Nemoj, druže!Ima vremena...



-Uh, kakav sam! Ličim na oderanog jarca.



Doktorka ga je zagrlila:



-Drugi kukaju, a ti se šališ...



-Hoćemo li sad čistiti ruke? – pitao je Mijo.



-Suta. Boleče te mnogo!...



-Danas, danas! Samo ti, drugarice, skidaj kožu. I, ako ima, kocku šećera bih da pojednem...



Mijo je već posle nekoliko dana s drugovima evakuisao mašine fabrike oružja vozom do Kremna. Tu je jedva umakao nemačkim tenkovima.



Nekoliko dana posle ove neprijateljske diverzije Tito je** u telegramu »ZA DJEDU«, tj. za Izvršni kominet Komunističke internacionale, izveštavao Moskvu:



»... Ovi zlikovci su prije 4 dana prouzrokovali strašnu katastrofu. Oni su podmetnuli paklenu mašinu u tunelu (trezori Narodne banke u Užicu), gde je naša fabrika municije. Došlo je do užasne eksplozije i ubijeno preko stotinu radnika i građana, koji su se nalazili sklonjeni u sporednom tunelu. Pri tome je gotovo odletio i moj štab u zrak, jer se zgrada nalazi ispred tunela na 5 metara. Nas nekoliko je ostalo čitavih, ali je oko 15 naših kurira i stražara strahovito ispečeno i sada su u bolnici...«

____________

* Užički partizanski odred

** sa potpisom Valter

PRVI PUT NA SLOBODI



Nije bilo prošlo ni mesec dana otkako je Užice oslobođeno, a u gradu, u bližoj i daljoj njegovoj okolini desilo se toliko promena. Život u novim uslovima bujao je novim snagama, postavljao na dnevni red mnogobrojne, dotad nepoznate probleme. Partijske organizacije su se bavile sasvim novim poslovima, koji su za ilegalne uslove života i borbe bili potpuno nepoznati. Mobilizacija novih boraca, organizovanje NOO, izbor odbornika u selima i gradovima, snabdevanje fronta i pozadine, plate radnicima i službenicima, politički rad u selu i mnoga druga pitanja sama su se svojom snagom isticala i postavljala na dnevni red. Bila je to prava nova država, u malom naravno, puna svojih nevolja i nerešenih problema, ali i uspeha u organizovanju i radu organa vlasti, privrede i na drugim područjima. Trebalo je da Partijam njeni kadrovi, stigne svuda, da o svemu da svoju reč. Da sve te probleme reši kako se najbolje u tim uslovima mogu rešiti. U tim danima je delatnost partijskih organizacija i rukovodstva u Užicu i u ostalim oslobođenim mestima i selima, u jedinicama odreda bila veoma plodna. Sastanci OK KPJ za Užice, na primer, održavani su vrlo često. I uvek je na dnevnom redu bilo mnoštvo pitanja koja je neodložno trebalo rešavati. Komitet je radio u zgradi hotela »Palas«, u kojoj su bili smešteni i redakcija Borbe, Agitrop CK i druge ustanove. Na sastanke komiteta često je dolazio i poneko od članova CK KPJ. Najčešće su to bili drugovi Edvard Kardelj ili Ivan Milutinović. Njihovo prisustvo, učešće u radu i donošenju odluika doprineli su da sastanci budu operativniji, odluke konkretnije, da se na licu mesta ispravljaju greške i da se zadaci brže sprovode u delo. Razume se, to je bila garancija da se u tim burnim danima, vodi ispravna politika u mobilizaciji novih boraca, u radu vlasti, u snabdevanju fronta, u odnosima prema četnicima i neopredeljenima itd.



U tim i takvim okolnostima, u jeku razmaha ustanka u Srbiji i u drugim krajevima zemlje, održana je okružna konferencija KPJ za užički okrug, prva partijska konferencija na oslobođenoj teritorij, na slobodi izvojebvanoj u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.



Sve partijske organizacije sa teritorije okruga i iz jedinica Užičkog NOP odreda birale su svoje delegate za okružnu konferenciju. U Užicu je održana gradska, a u ondašnjim srezovima sreske izborne konferencije. Tako su bila izqabrana 43 delegata iz redova radnika, seljaka, intelektualaca, žena, omladine i boraca. Svi ti skupovi bili su radnog karaktera. Mnoštvo problema bilo je na njima pretresano, zadaci su tako sagledavani stvarnije i svestrano.



Okružna konferencija održana je krajem oktobra 1941. u maloj dvorani, na spratu bivšeg Sokolskog doma. Kako je dan bio vedar, mogao se sigurno očekivati i nalet avijacije. Zato je pored straže koja je bila na balkonu doma postavljen i specijalni osmatrač na bregu iznad zgrade, na Malom zabučju. U maloj dvorani stolovi su namešteni tako da su svi delegati bili okrenuti jedni drugima. Učesnici konferencije okupili su se rano izjutra. Oko 9 časova došao je i predstavnik CK KPJ Ivan Milutinović. Pre početka rada konferencije Dobrivoje Vidić prikupio je od svih delegata podatke o godinama života, zanimanju i partijskom stažu. Kada je došao red na Milevu Đurić, ona je kazala:



-Imam 26 godina...



A Vidić je dobacio:



-Eto ti sad! Stalno si govorila kako imaš 18, a sad, kada se mora tačno reći ispade da si dvaput starija...



Ovoj upadici delegati su se slatko nasmejali.



Među učesnicima konferencije bili su: Željo Đurić, Dobrivoje Vidić, Slobodan Penzić Krcun, Milinko Kušić, Dušan Jerković, Vukola i Cveta Dabić, Mileva Đurđić, Rajak Pavićević, Vitomir Čvorović, Ješo Popović, Aleksa Dejović, Dušan Višić, Ljubo Mićić, Slobodan Popović Bakula, Venijamin Marinković, Mićo Matović, Dragan Milojević, Krsta Pajić i drugi.



Delegati su uglavnom bili mladi ljudi, mahom ispod 28 godina, sem jednog pedesetogodišnjaka. To je bio Savo Popović, čika Sava kako su ga svi zvali. Ovaj seljak iz Latvice i stari član Partije doživeo je i posebnu čast: kao najstariji po godinama on je otvorio konferenciju i ukazao na značaj koji ima za tadašnje prilike.



Sekretar OK Željo Đurić skrenuo je pažnju delegatima:



-Mi ćemo, drugovi, i sada svi biti bezimeni, mada se većina nas međusobno poznaje. Ako bude potrebno da napustimo današnju slobodnu teritoriju, neko od nas će sigurno morati da ostane ovde ili na nekom drugom mestu kao pozadinski ilegalni radnik...



U ime CK KPJ govorio je Ivan Milutibović. On je ukazao na veliki značaj pobeda koje je postigla Partija organizovanjem partizanskih odreda, stvaranjem slobodne teritorije i NOO. Govorio je i o značaju održavanja prve okrušne partijske konferencije na slobodnoj teritoriji; za nju su delegati birani sasvim slobodno, u uslovima koji su sasvim drukčiji od onih u doba ilegalnog rada Partije.



Na dnevnom redu je bio izveštaj o rad partijske organizacije okruga i njenim narednim zadacima. Na govornicu je izašao povisok čovek,mršav, u skromnom seljačkom odelu. To je sekretar Okružnog komiteta Želimir Želo Đurić, dvadeset dvogodišnji učitelj,za koga u bivšoj Jugoslaviji nije bilo posla. On podrobno analizira političku situaciju u svetu, stanje na frontu. Govori o iskustvima iz rada partijskih organizacija na stvaranju i jačanju partizanskih jedinica, o tome kako se snalaze organizacije koje rade na snabdevanju fronta, i izboru organa vlasti, u fabrikama ili partizanskim radionicama. Iznosi iskustva iz delatnosti organizacija u vojnim jedinicama, govori o radu partijskih ćelija u selima, ukazuje na slabosti i greške u radu...



Posle referata sekretara komiteta konferencija nastavlja rad. Delegati se javljaju za reč. Govore Dobrivoje Vidić, Slobodan penzić, Milinko Kušić, rajak Pavićević, Dušan Višić... Problemi rada su mnogobrojni i raznovrsni. Jedan delegat govori o radu organizacija u vojsci, drugi o onome što se postiglo na mobilizaciji radnika da ulože sve snage u proizvodnji oružja i drugih potreba za front, treći o prvim iskustvima iz rada organa vlasti, onda o naporima koji se ulažu na prikzupljanju sredstava za jačanje narodnooslobodilačkog fonda. Govovori se op teškoćama na koje se nailazi u radu na selu, o nedostacima masovne agitacije, o tome kako zbrinuti ranjenike, kojih je svakog dana sve više. Pominju se i teškoće sa nezapošljenim službenicima i kako da se oni reše. Iznose se podaci o tome kolika se sredstva troše za izdržavanje izbeglica...



To je gomila problema. Kao u jednoj maloj fržavi. Delegati se tako i ponašaju – kao da imaju svoju slobodnu državu, pa se brinu u raspravljaju o svim njenim poslovima.



Konferencija je trajala ceo dan, mada su svi delegati dva puta morali izlaziti iz dvorane i peti se uz Zabučje zbog naleta aviona.



U jednom trenutku čuli su se protivavionski mitraljezi, zatim eksplozije bombi u Krčagovu. To su Nemci gađali fabriku oružja. A nisu znali da su je partizani preneli u trezore. Pri povratku delegata sa Zabučja u dvoranu, Vidić je nekoliko njih morao uputiti na front...



Zaključke konferencije predlagao je Želo Đurić u svojoj završnoj reči. Kao i mnogo puta ranije, on je i sada umeo da oduševi sve one koji su ga slušali da ih uzbudi. I to ne samo tečnim govorom nego i pre svega, ulaženjem u srž problema koji stoje pred organizacijama, smelim ukazivanjem na slabosti, osvetljanjem perspektive, koja, mada nije laka, sigurno vodi pobedi naroda i Partije. Zaključci su ukazivali na to da se ideološko – politički rad članova Partije i Skoja pojača, da se partijske organizacije u vojnim jedinicama i oe u radničkim radionicama i fabrikama omasove. U svom radu partijske organizacije treba stalno da pomažu mladim organima narodne vlasti da po selima rede na organizovanju prikupljanja pomoći za front, zatim da se zalažu za održavanje prela, koja su postala popularna ne samo po tome što se na njima oprede dosta vune i isplete veliki broj čarapa, rukavica i džempera za borce na frontu, nego što se tako okupljenoj omladini i građanima, uz rad i razonodu, može govoriti o politici i borvi Partije, o zamahu borbe i uspesima koje postižu partizanske jedinice, o potrebi još većih napora da se snabdeju borci na frontu. Potrebno je da se ojačaju i sreski komiteti, da se više podstakne agitacioni i kulturno prosvetni rad na selu, jes se u toj oblasti najmanje napredovalo. Što više i češće je potrebno upućivati razne kulturne grupe u sela...



Ove i mnoge druge zaključke i odluke konferencija je prihvatila jednoglasno. Izabran je i novi Okružni komitet Partije: Ž. Đurić, D. Vidić, C. Dabić, V. Dabić, J. Popović, S. Penzić, M. Đurđić, V. Čvorović, D. Višić i drugi. U biro komiteta izabrani su: Željo Đurić, Todor Sremčević, Kušić, Đurđevićeva, Vidić i Čvorović.



Pojedini članovi komiteta dobili su i delokrug svoga rada. Tako je Kušić, kao komesar odreda, bio najviše angažovan i odgovoran za politički i partijski rad u vojnim jedinicama, Mileva Đurđić je radila među ženama, Vidić na jačanju skojevskih aktiva i među omladinom, Čvorović na jačanju NOO itd.



Posle završetka konferencije rad partijskih organizacija je postao življi i bogatji. Mnoge organizacije su se ojačale prijemom novih članova, razvile su ideološki rad. U partizanskoj oružani, u tkačnici, u radionicama i drugim ustanovama ili jedinicama bili su organizovani partijski tečajevi na kojima su izučavani »Istorija SKP(b)«, osnove lenjinizma ili politička ekonomija.Pored drugih rukovodilaca, na nekim od tečajeva predavao je i Trajko Stamenković.



Posle okružne partijske konferencije primljen je i veći broj novih članova iz redova radnika oružane, sa železnice, iz tkačnice, partizanskih radionica, primnjeni su istaknuti borci, zatim vredni radnici u selu. Mnogi od nih su kao članovi Partije išli u borbu na Trešnjic, na Kadinjaču. I hrabro se borili. I ginuli.



Tada su stvorene i nove partijske ćelije u mnogim selima, u Triplovi na primer. Organizacija u Straparima, na primer, povećala se i brojala 8 članova i od svog sela stvorila jako partizansko uporište.



Učesnici okružne partijske konferencije i svi komunisti ispunjavali su zadatke i odluke koje su jednoglasno prihvatili. Još jače su prilegli na posao i sve svoje snage uložili u borbu za oslobođenje

TITO NA SASTANKU SA DRAŽOM



Neobična kolona od po jednog kamiona, automobila i motocikla krenula je iz partizanskog Užica 26. septebra 1941. Bila je to delegacija VŠ narodnooslobodilačkih odreda koja je, radi pregovora, krenula u štab Draže Mihajilovića na Ravnoj gori. Sem druga Tita, delegaciju su sačinjavali Sreten Žujović i Mitar Bakić, a pratioci su im bili osmorica partizana.



Tito je posle oslobođenja Užica više puta pozivao Dražu da dođe u Užice da se dogovore o vođenju borbi i da reše razna pitanja, naročito ona oko kojih su izbijali sukobi. Dražin »ambasador« u VŠ, obaveštajni gardijski kapetan Milorad Mitić, javljao je da Draža ne pristaje. Ni drugi predlog VŠ, da se pregovori vode u blizini Kosjerića, na neutralnom terenu – nije bio prihvaćen. Očito, Draža je izbegavao pregovore na najvišem nivou. Javljao je samo da bi uputio delegaciju, ali da on ne može doći. Naprotiv, Tito je želeo da se učini sve što se može učiniti samo da se vidi je li uopšte mogućno sporazumeti se s Dražom kako bi prestali međusobni sukobi i kako bi se sve snage upotrebile za borbu protiv okupatora. Zato je i odlučio da lično, uprkos opasnosti i veoma lošem iskustvu sa četnicima, ide u Dražino gnezdo, na Ravnu goru. Naposletku je taj poslednji predlog VŠ, kako je javio kapetan Mitić, bio prihvaćen.



Vozila kojima je delegacija putovala bila su slaba, dotrajala. Jedan motocikl se pokvario već na nekoliko kilometara iza Užica. Kasnije, mada se većinom išlo seoskim drumovima, delegacija je srećno prošla. Četnici uz put nisu pravili nikakve smetnje. U selu Dobrinju delegacija je srela kapetana Vučka Ignjatovića, jednog od »vlastodržaca« Požege. Ignjatović je bio izukrštan redencima i naoružan do zuba. Vraćao se s Ravne gore. Žujović ga je poznavao još sa pregovora oko incidenata u Požegi, pa je predložio titu da zaustave automobil i porazgovaraju s njim. Ignjatović se u početku ljubazno ponašao. Na kraju, kada je bilo reči o Nediću, otvoreno je rekao:



-Pametan je to čovek. Zna šta radi...



Posle ovog susreta Tito je uz put podugo razmišljao i onda se obratio Žujoviću i Bakiću:



-Nije čudo što s ovima iz Požege čovjek čestito ne može ni o čemu razgovarati. Jest li vidjeli, kaže nam u brk: Nedić zna šta radi!...



U Pranjanima je delegaciju VŠ sačekao nekakav žandarmerijski oficir. Seo je u automobil. Taj bradonja je bio polupijan, i jedva se odvojio od neke žene, verovatno kafedžike.



Tako je već na prvom koraku najeminentnija delegacija VŠ naišla na rđav znak, na pravu četničku atmosferu.



Tito i ostali članovi delegacije stigli su pred podne u Brajiće, pod Ravnom gorom, gde je bila četnička vrhovna komanda. Susret između Tita i Draže nije bio hladan, a ni prisan. I odmah se selo za sto. Pregovori su vođeni u ovećoj seoskoj kući, upravo u jednoj prostranoj sobi Dražinog »Glavnog stana«. U sredini sobe bio je veliki sto, sav prekriven sekcijama. Na zidu je visila karta Jugoslavije. U uglu je bio Dražin lični telefon.



Draža, bradat kao i svi oko njega, bio je u uniformi generalštabnog pukovnika. Na nosu je imao cvikere. Poviše raznobojnih olovki premeštao je iz ruke u ruku za sve vreme razgovora. Ostali njegovi oficiri bili su takođe u uniformi. Svima su im i leđa i grudi bili izukrštani kaiševima.



Tito je nosio odelo od crnoga šajaka, skrojeno po srpskoj nošnji, sa sportskim džepovima na kaputu, čizme, parabelum, torbicu sa sekcijama i nisku šubaru s petokrakom.



Za sto su seli: Draža, njegov politički savetnik Dragiša Vasić, potpukovnik konjičke garde Dragoslav Pavlović i čkan četničke vrhovne komande kapetan Mitić, zatim Tito, Sreten Žujović i mitar Bakić – članovi VŠ NOP odreda. Delegacije nisu sedele odvojeno, već su se izmešale, tako da je levo od Draže sedeo Žujović, a do potpukovnika Pavlovića – Mitar Bakić. U sobi su bili i svi pratioci delegacije VŠ, naoružani automatima, većinom mladi ljudi, a i nekoliko žandara, starih i bradatih, koji su, verovatno kao »stručnjaci« i ljudi od poverenja, obezbeđivali Dražin glavni štab.



Draža je skinuo naočari i pogledao Tita, Žujovića i Bakića, pa rekao:



-Gospodo, da počnemo.



Reč je uzeo drug Tito. Bio je kratak. Govorio je o tome kako ne treba želiti napora da se ujedine snage naroda u borbi protiv okupatora. Međusobnim sukobima četnika i partizana neprijatelj se obilato koristi, naročito u svojoj propagandi. Sva druga pitanja i problemi su manje važni. Njih treba ostaviti za kasnije, da o njima sam narof kaže svoju reč kad se rat završi. Delegacija VŠ je i došla s tim ciljem i smatra da ima uslova da se pitanja sporazumno reše.



Draža je na to neodređeno klimnuo glavom. Nastao je mali tajac, pa je reč uzeo Mitar Bakić.



-Kod vas je, ovdje, engleski kapetan Hadzon – rekao je. – Ja sam s njim i ostalim oficirima koji su kod vas došli prepešačio cijelu Crnu Goru i Sandžak – od mora do Čajetine. Pošto će on obavještavati englesku vladu o stanju u Jugoslaviji, trebalo bi da prisustvuje pregovorima kako bi mogao obavijestiti saveznike i o našim i o vašim pogledima u stavu prema borbi protiv okupatora.



Na to je odmah odgovorio Dragiša Vasić:



-On nam ovde nije potreban! Ovu su naše stvari. Mi će mo njega obavestiti o svemu...



U stvari, ovakvim stavom Draža je manervisao, izbegavao je da pregovorima da važniji karakter, a naročito da prizna delegaciju partizanskog VŠ kao ravnopravnu stranu. Zato razgovor nije ni mogao imati organizovan tok. Draža nije pristajao da govori o predlogu od 12 tačaka koje mu je Tito još ranije, 20. oktobra poslao pismo. Nije se pretresao problem po problem, nego se govorilo čas o jednom, čas o drugom pitanju. Čim se povela reč o Hadzonu i Vasić dao »političko« tumačenje njegovog odsustva, Draža je počeo dokazivati da je jedino njihov pokret zakoniti i pravni izdanak Jugoslavije, da zemlja, u stvari, nije kapitulirala i da on kao predstavnik vlade u Londonu vodi rat protiv Nemaca. U tom svom govoru Draža je više puta levom rukom skidao naočari a desnom kucao u prsa govoreći: »Samo mi...«



Izlažući teze o perspektivama svog pokreta, i Draža i Vasić su govoril o tome da posleratna Jugoslavija treba da obuhvati uglavnom »srpske teritorije« (a u »srpske« oni su trpali sve jugoslovenske teritorije sem delova Hrvatske i Slovenije). Draža je govorio kako su Hrvati izdali Jugoslaviju, kako su svi oni ustaše, kako se sa njima treba obračunati. Muslimane, kako je rekao, treba uglavnom likvidirati u toku rata. U razgovoru on je za njih više puta rekao:



-Poklati, poklati! Sve poklati!



Dragiša Vasić se bio raspričao o tome koliko četnici imaju štete od partizanske štampe.



-Vi nas ocrniste. Brukate nas pred narodom, a ljudi misle da je sve istina. Trebalo bi da prestanete štampati tu vašu Borbu.



Drug Tito je, mada je malo govorio, često energično istupao. Govorio je da se hrvatski narod ne sme izječnavati s uštašama. Ustaše su u hrvatskom narodu ono što su ljotićevci među Srbima. I u Hrvatskoj se partizani bore. Muslimanima i svim jugoslovenskim nacionalnostima treba dati osnovna prava.



U jednom trenutku Draža se, da bi proverio sve sumnje, obratio Titu:



-Pa vi ste, gospodine Tito, Rus!...



-Ne, gospodine pukovniče! Ja sam Jugosloven – rekao je Tito.



Drug Tito je tada u govoru upotrebljavao i poneku rusku reč, sličnu našima, a dosta se osećalo i kajkavko narečje, pa je to, valjda, i navelo Dražu da ga direktno upita za nacionalnost.



Nastavak u sledecem postu

Nastavak


Od delegata VŠ najviše je govorio Sreten Žujović. On je vešto navlačio Dražu i Vasića na pojedine probleme i prosto ih vukao za jezik da kažu šta misle. Četnici su se, uglavnom, trudili da iz ovih pregovora izvuku deo zaplenjenog novca, oružja i platna iz užičke tkačnice. U razgovorima o tim pitanjima brzo se dolazilo do sporazuma. Delegacija VŠ je pristala da se obrazuje zajednička komisija koja bi određivala kako će se trošiti 55 miliona dinara zaplenjenih u užičkoj Narodnoj banci. Novac je, prema dogovoru, bio namenjen uglavnom gradovima i selima koje je okupator popalio. Kada je odlučeno da po 5 milona dobiju VŠ i četnička vrhovna komanda, svi četnički pregovarači su se, očevidno, iznenadili, prosto su zinuli od čuda i načuljili uši. Draža se odmah obratio Žujoviću, koji je predhodno o tome govorio:



-Kada nam možete poslati te pare? Možete li ih dati kapetanu Mitiću sutra ili prekosutra? Znate – pogledao je pri tom u Tita – mnogo su nam pare potrebne. Sirotinja smo...



Čim se počelo govoriti o drugim pitanjima, teže je išlo. Kao i u mnogo čemu drugom, Draža je svoj pokret pokušavao da veže za Kraljevinu Jugoslaviju, nastao je takoe da mu tako nađe legitimaciju, pa je tražio da u svakom selu glavnu vlast predstavljaju »četobaše«. Verovatno je trebalo da to budu nekakvi seoski kmetovi. VŠ je to odbio. Ipak odlučeno je da Mitar Bakić i i Dragiša Vasić pripreme predlog o tome kako da se obrazuju zajednički sudovi. Međutim, od toga ništa nije bilo.



Dogovoreno je da četnička vrhovna komanda bude u Požegi, a da se i partizani i četnici mogu svuda slobodno kretati.



U toku razgovora je Dražin zamenik Pavlović često gurkao Mitra Bakića nogom i šaptom ga nešto pitao.Kao da ga nije zanimalo šta će se rešiti na pregovorima – on se trudio da štogod ućari za sebe. Jedanput je, tako, rekao tiho:



-Vidite kakav sam prljav?! Ni gaća više nemam. Vaške me jedu neprekidno. Pošaljite mi malo platna molim vas. Ja bih za vas, gospodine, to sigurno učinio. Znate, i sami vidite kakav je ovaj naš ratnički život!...



-Pa vidjećemo, nešto će se naći – odgovorio je Bakić mamerno glasno i odmahnu rukom.



To dabome, nije ostalo nezapaženo, pa si ostali pogledali Bakića i Pavlovića.



-Šta kažete, druže Bakiću? – upita Tito.



-Evo, gospodin potpukovnik traži da mu pošaljemo rublje.



-Pa, daj mu, daj... Pošalji mu nešto – dodade Tito.



Draža se okrenuo svom pomoćniku. Ništa nije rekao, ali mu je očevidno bilo neprijatno. I među pratiocima i partizanima i četnicima, iako su bili podeljeni, nastalo je tiho gunđanje i prigušen smeh.



Nešto kasnije Draža se, da bi pokazao veličinu svog pokreta, raspričao o tome kako četnika ima u svim krajevima zemlje.



-A u Crnoj Gori – ihaj! Ima nas kao pleve!...



Na to će Mitar Bakić:



-U Crnoj Gori, gospodine pukovniče, bar zasad – nema četnika. Ja sam prije desetak dana s kapetanom Hadzonom prijepešačio cijelu Crnu Goru i Sandžak, i od mora do Čajetine nijesmo sreli ni jednoga. Pitajte i Hadzona. Možda vam je već pričao?...



Draža posle ovog argumenta nije znao šta da odgovori. Malo kasnije se prisetio:



-Imamo i mi ovde Crnogorca. Urednik našeg lista je Crnogorac.



Za vreme odmora Mitar Bakić se sreo s tim Crnogorcem. Bio je to nekakav teolog i prezivao se Perović Uređivao je četnički list Sloboda ili smrt. Bakić ga je odranije poznavao i pitao ga:



-Šta radiš ovdje?



-Uređujem Slobodu ili smrt – četnički list – odgovorio je teolog.



-Slobodno ono »sloboda« izbriši. Neka ostane samo »smrt...!«. Nego, što ne ideš u Crnu goru pa da vidiš kako se Crnogorci bore! – rekao je Bakić.



Teolog je ćutao zbunjen.



Dok su delegacije razgovarale u sobu je često ulazio Dražin ađutant, mlad oficir, poručnik Tufegdžić, i javljao razne vesti s »frontova«. Tako je nekoliko puta javljao o vestima s položaja. Draža je uzimao telefon, izdavao naređenja, svaki čas pitao koliko vojnika imaju, ucrtavao elipse, strelice i krugove po karti, upisivao datume. Sva ta telefonska zvrjanja, ta izdavanja naređenja u toku razgovora, hitni »poslovi« zbog kojih je ađutant ulazio u sobu izgledali su članovima VŠ smešni zato što je bilo jasno da su namešteni. Draža je time hteo da svoj »glavni stan« prikaže kao komandu visokog ranga, kao štab koji rukovodi mnogobrojnim jedinicama. Jednostavno – da se iz svega toga vidi određena četnička snaga. Međutim sve to, pa i mnogi drugi argumenti koji su iznošeni delegaciji VŠ, bilo je obično blefiranje. Kao šef obaveštajne službe bivše jugoslovenske vojske, Draža je hteo da impresionira delegaciju VŠ i na nju kasnije psihološki deluje.



Pošto je poručnik Tuferdžić za kratko vreme javio Draži i o nekoliko slučajeva napuštanja položaja, Bakić je počeo gurkati potpukovnika Pavlovića, da bi mu se na neki način odužio:



-Raspade vam se sva vojska! Gubite sve šanse u pregovorima!...



Jok, jok! Poslaćemo odmah sveže jedinice. Znate kako je – nesiguran je ovaj seljak kad ga mobilišete.



Za vreme jednog kratkog predaha Draža je hteo da lično Titu pokaže gde mu se nalaze trupe i da se pohvali koliko ima vojske. Uzeo je kartu, privukao je bliže Titu i počeo:



-Pogledajte! Odred od osam stotina ljudi... Ovde – grupa odreda od 2.000. Ovamo 700, tu 250... Šta kažete, ha?...



I tako je Draža prenosio vrh olovke s elipse na elipsu koje su označavale raspored jedinica. Došao je na kosu prema Valjevu, na kojoj je stajao kružić crvene boje, a nije bilo označeno koliko ima vojske. Draža je pripitao potpukovnika Pavlovića. Ovaj nije znao. Ni drugi njegovi saradnici nisu sećali broja. Onda je neko rekao da je juče u Brajiće stigao nekakav poručnik baš sa tog položaja. Ubrzo je taj oficir stajao ukrućen pred Dražom:



- Koliko vas ima tamo? – upitao je Draža.



-Dvojica, gospodine pukovniče.



-Šta govoriš? Jesi li lud?...



-Dvojica, gospodine pukovniče! Samo svojica...



-Marš napolje! – prodera se Draža i nastavi da objašnjava raspored »svojih mnogobrojnih« trupa.



Uto je zazvonio telefon. Čuo se glas koji je javljao da Nemci nastupaju. Draži je to dobro došlo posle one nezgode s jedinicom od dvojice ljudi.



-Idu Nemci, kažete? – upitao je Draža, a posle dodao: - A vi malo vrdnite. Sklonite se...



U jednom trenutku Dragiša Vasić je prišao Titu:



-Da li bi ste želeli šumadijski ćaj?



-Kako ne! Hoćemo čaj – prihvatio je Tito.



Za nekoliko minuta doneli su vruću rakiju. Tito se od prvog gutljaja zagrcnuo. Bilo je jasno da dotad nije znao da vruću rakiju u Srbiji zovu šumadijskim čajem. Draža je pri tom prsnuo u smeh. Tito je samo rekao:



-Ovo je rakija. Podvalili ste mi – i okrenuo se Dragiši Vasiću.



Kada su razgovori nastavljeni, dogovoreno je da četnici odmah dobiju 800 pušaka i 25.000 puščanih metaka iz užičke fabrike oružja, a kasnije da se oružje i municija dele jedinicama prema tome koliko ih utroše na frontovima.



Za vreme rada iznenada je ađutant javio Draži da nešto treba isplatiti. Draža je prstom pozvao žandarmerijskog narednika, koji ke sve vreme razgovora bio u sobi sa nekim drvenim sandukom na leđima. To je, u stvari, bio čovek – kasa. Kada je prišao i okrenuo leđa, Draža je izvadio ključ iz džepa, otključao sanduk, izvadio novac i opet zaključao sanduk, pa komandovao:



-Slobodan si!



Kada su pregovarači otišli na večeru, među njima se pojavio i kapetan Hadzon. S njim je najviše razgovarao Mitar Bakić, jer su se njih dvojica već dobro poznavali. Bakić mu je rekao da je došao sa delegacijom partizanskog VŠ da se dogovore s Dražom o zajedničkoj borbi protiv Nemaca. Rekao je i to kako je predlagao i da Hadzon prisustvuje pregovorima. Engleski kapetan je suvo odgovorio, klimajući glavom.



I sve se na tome završilo. Hadzon se, izgleda, bio dogovorio s Dražom da ne dolazi na pregovore kako bi omalovažio delegaciju VŠ.



Pored ostalih jela, na večeri je bilo dosta pečenja i gibanice. Dok se jelo pečenje, Draža je stalno nutkao Tita i govorio mu:



-Uzmite! Ovo je sa buta... ovo sa rebra!... Vidite – vrat je vrlo dobar!...



Bakić je hteo da se našali s potpukovnikom Pavlovićem:



-Vi ovdje, kako vidim, dobro poznajete ovu svinjsku anatomiju.



Razgovori su nastavljeni i posle večere. I opet je sve išlo mučno, smeteno, napreskok, sa zastajkivanjem. Pratioci delegacije VŠ bili su, tako, već počeli da komentarišu razgovore poluglasno i šaptom. To se prenelo i na Dražino obezbeđenje – žandare, te se jednog trenutka Draža okrenuo njima iskolačenih očiju:



-Kuš, vi tamo!... Ko vas šta pita?



Za sve vreme razgovora ljudi iz Dražine okoline prosto su skakutali oko njega. Potpukovnik Pavlović je nekoliko puta ustaja, mada je sedeo podalje, da pridigne Draži šinjel, i pri tom uvek izgovarao istu rečenicu:



-Ne smete ozepsti, gospodine pukovniče. Kako ćemo bez vas?



Konačan bilans bio je krnj. Draža je pristao samo da se podeli plen i da dobije oružje. Za vođenje operacija rekao je: ako dobije oružje – javiće kako misli. O organima vlasti, zajedničkom komandovanju i drugim važnim pitanjima nije došlo do sporazuma. Jer kada je Tito predložio da se formira zajedničkki operativni štab i da se vode zajedničke operacije, Draža je odgovorio da bi u štabu mogli raditi samo »stručnjaci«, to jest njegovi oficiri, a da su partizani laici za vojne stvari.



Tako je sastanak praktički bio završen. Delegacija je prenoćila u Brajićima. Spavalo se u dve sobe. Tito, Žujović i Bakić imali su krevete. Ostali su ležali u slami. Međutim, mnoge okolnosti su Titu postale sumnjive. I njemu, i Žujoviću, i Bakiću bila je neprijatna Dražina okolina – svuda žandari. Baš oni, dakle koji su njih pre rata progonili. Uz to za vreme razgovoram u predahu, na večeri žandari su stalno nešto u grupicama gunđali i popreko gledali partizane. Sve je to opominjalo delegate VŠ na budnost.





Delegacija VŠ je otputovala rano izjutra. U Požegi se Titov automobil zaustavio na gradskom trgu. Kako je bio pazarni dan, na pijaci se zateklo prilično seljaka. Oni su se okupili oko automobila čim su čuli da su Tito i delegati partizanskog štaba. Prvo što su seljaci upitali bilo je:



-Gde su Namci?



A onda razgovarajući s Titom, mnogi su od njih rekli:



-Ne valja što se Srbi međusobno ubijaju...



Tito im je rekao da je to zaista najveće zlo i da srpski narod treba da bude složan u ovoj borbi: da je delegacija VŠ išla zato kod Draže – kako bi se zajednički borili protiv okupatora; da će VŠ i dalje činiti sve što može kako se međusobni sukobi ne bi ponavlali, već da se rame uz rame borimo...



Pošto se delegacija pozdravila, seljaci su, onako iz gomile povikali:



-Srećan put!



Nastavljajući put za Užice, kolona vozila je čim je izapšla iz Požege bila zaustavljena pred mostom na Skrapežu.



-Ne može preko mosta! Ni ptica ne sme za Užice – rekao je jedan četnik, a drugi su stajali pred mostom kraj mitraljeza i s puškama uperenim u vozila.



I levo i desno od puta, iz rovova, virile su puške i šubare.



Tito je odmah izašao iz automobila i ljutito povikao:



-Šta ste vi? Vojska ili drumski razbojnici? Znate da sam partizanski vrhovni komandant i da sam bio na sastanku s Dražom. Kako se usuđujete da mi pravite zasjede!... Vozi u komandu, kod Ignjatovića!... A vi drugovi, - obratio se Tito, odmah zatim, pratiocima – spremite se, može svašta biti!...



Za nekoliko minuta Titov automobil je ušao u kasarnski krug i zaustavio se pred jednom zgradom. Tio je odmah pozvao kapetana Ignjatovića, četničkog komandanta Požege. Međutim, ni Ignjatović ni Glišić nisu se pokazivali. Izašao je samo Marinković. Čim se ovaj pojavio na vratima, Tito je viknuo ljut kao retko kad:



-Kakav je to bezobrazluk? Kako vas nije sramota da nas napadate? Dajte mi vezu s Dražom!...



Marinković je stajao zbunjen i iznenađen Titovom oštrinom. Pravdao se da on o tome nema pojma, da će odmah tražiti Ignjatovića i Glišića. Posle pola časa Marinković je javio:



-Možete, možete slobodno... Svi...



Kolona vozila se izgubila uskim ulicama i, sad bez zaustavljanja, prešla preko mosta na Skrapežu i zamakla ka Užicu.



Nekoliko dana kasnije u VŠ se saznalo da je u Požegi zaista bila organizovana zaseda s namerom da se izazove incident i da se članovi delegacije VŠ pobiju. Na suđenju posle oslobođenja, govoreći o ovom slučaju, kapetan Glišić je rekao da je Ignjatović bio naredio da se minira most i digne u vazduh kada naiđe Tito. U trenutku kada su automobili VŠ ušli u kasarnski krug u Požegi, i Glišić i Ignjatović su bili u štabu, ali zbunjeni Titovom odlučnošću, nisu se ponavlhjali. Glišić je ustuknuo i naredio da se most razminira. I tek kada je to bilo učinjeno delegaciji VŠ je rečeno da je put slobodan.



Međutim, Mihajilović nije održao reč. On je uopšte imao visoko mišljenje o sebi i svojim sposobnostima, i bio ubeđen da svakoga može nadmudriti. Još kao vojni izaslanik u Čehoslovačkoj, pred rat uspeo je da u uniformi oficira te zemlje ode u SSSR na manerve Crvene armije. Verovao je da je napravio podvig decenije. Ali, prevario se. Na kraju manerva Rusi su delili suvenire. Mihajilović je dobio tabakeru na kojoj je bilo ugravirano ime pukovnika čehoslovačke armije. Međutim, kad je otvorio tabaker, Mihajilović je našao cedulju sa svoji imenom i prezimenom! Pa ipak, on je i dalje visoko ceno svoje rukovodilačke i političke sposobnosti. U početku ustanka povremeno je sarađivao sa raznim saveznicima: Nedićem, Ljotićem, Aćimovićem, Pećancem, partizanima, pa i sa Nemcima.Polazio je od toga će on svakoga da nadmudri. Tako je ubrzo pogazio sporazum sa partizanima – postignut u Brajićima. Njegovi četnici u Požegi ubili su komandanta Prvog šumadijskog odreda Milansa Blagojevića. Onda su napali Užice, pa Čačak, Gornji Milanovac. Sa tim »kapitalom« Mihajilović je pošao na sastanak sa Nemcima u selu Divcima, 14 kilometara od Valjeva. Sastali su se uveče 11. novembrau jednoj kafani. Sa nemačke strane bili su prisutni načelnik operativnog odeljenja generala Bemea, potpukovnik Kogart, Turnerov pomoćnik major Kisel, kapetan Matl i još nekoliko oficira. Od četika bili su: Draža Mihailović, major Aleksadar Mišić, pukovnik Branislav Pantić koji je održavao veze sa Nemcima i kapetan Nenad Mitrović. Nihailović, po ranije sondiranim dogovorima, tražio je od Nemaca oružje i municiju: 100 lakih minobacača, 200 teških mitraljeza, 2.000 puško-mitraljeza, 100.000 bombi, 20.000 pušaka, municije: po 500 metaka na pušku i po 2.000 na puškomitraljez i mitraljez, 100 mina na minobacač; 20.000 pari cokula, 20.000 uniformi. Dok su vođeni pregovori u Divcima Mihajilovićevi četnici predali su Nemcima oko 350 zarobljenih partizana – Takovaca i Užičana u selu Slovcu. Zarobljeni partizani odvedeni su u Valjevo i tamo gotovo svi streljani.



Da ironija bude veća, jugoslovenska emigrantska vlada u Londonu u to vreme bori se kod vlade SSSR da i ta zemlja prizna Mihailovića kao jedinog vođu otpora u Jugoslaviji – dok se on sastaje s Nemcima i od njih traži pomoć!

"ŽIV JE STEVO ČOLOVIĆ..."



Seljak revolucionar Stevo Čolović, politički komesar Ariljskog bataljona Užikog partizanskog odreda, sekretar SK KPJ za Arilje i član PK Skoja, rodom je iz kraja prilično zaostalog: iz sela Radobuđe, desettaj kilometara udaljenog od Arilja, a oko 40 od Užica. Rano, još u mladosti, iz svoje Radobuđe je otišao na zanat. Bio je šegrt, kasnije trgovački pomoćnik u Beogradu, gde je mnogo naučio i bavio se revelucionarnim radom. Tu su počeli i da ga hapse i proganjaju. Svega 19 godina je imao kada je osuđen na 5 godina robije. Tako je kao mladić robijao u Sremskoj Mitrovici i drugim mestima. On je u robijašnici, kao i mnogi drugi naši revolucionari, učio i spremao se za revoluciji i obračun sa klasnim neprijateljem.



Već u prvim danima ustanka Stevo Čolović je pokazao svoje organizatorske sposobnosti. Taj visoki, plećati čovek oštra pogleda bio je i vešt i lukav. Na primer, u selu Radobuđi, gde je bila smeštena njegova, onda Ariljska četa, zapravo na svim pprilazima selu – bile su postavljene dečje straže. Deca su delovala neprimetno, bezazleno, jer niko na njih nije obraćao pažnju. A ako bi se dogodilo da neko nepoznat ili sumniv naiđe kroz selo, jedno od dece koja su sačinjavala stražu odlazilo bi trkom u kasarnu i javljalo šta se dogodilo. Tako niko nije mogao neopažen ući u Radobuđu.



Stevo je u prvim danima ustanka učinio ono na šta bi se mnogi teško odlučili, bar u ovim krajevima: ispraznio je svoju kuću, porodicu smestio kod rodbine i poznanika u susedstvu, pa kuću pretvorio u pravu kasarnu. Tu je logorovala njegova četa,tu se hrana spremala, tu su donošene sve važnije odluke. Već tada je Stevo počeo da za revoluciju daje sve što je imao i što je mogao.



Jednoga dana četa je krenula na Arilje. Stevo je s komandirom odlučio da to bude petak, pazarni dan u varošici. I doista, partizani, naoružani bombama, privukli su se Arilju. Primetivši ih, žadari su iz kasarne pobegli u crkvenu portu, ograđenu visokim zidom. Ovde se razvila kratka borba, u kojoj su poginula dva žandara i jedan partizan. Baš u trenutku kada je borba bila završena, iz Požege je stigao jedan putnički automobil. Nastala je mala zabuna, jer su svi u prvi mah pomislili da su to Nemci, pa su žandari to iskoristili i razbežali se. Međutim, ubrzo se videlo da je to civilni automobill i begunci su odmah pohvatani.



Ređale su se borbe s Nemcima. Najpre su bili iznenađeni na Viroštaku i žestoko potučeni. Nešto docnije došlo je do još većeg okršaja, u Gorobilju. Nemci su hteli da osvete svoje poginule na Viroštaku i pošli su starim, ariljskim putem. Ali u Gorobilju su ih dočekale Požeška i Ariljska četa. I potukle ih do nogu. Stevo je Ariljsku četu, koja je polako prerasla u bataljon, predvodio i na požegi i u drugim okršajima. Ali se uskoro morao vratiti prema Arilju i Ivanjici, jer je tamo počeo svoju opasnu igru četnik Božo Ćosović Jarovac. Ovaj je jednoga dana upao u Arilje i stao da pljačka i otima imovinu partizanskih porodica. Stevo je dobro ispitao situaciju u Arilju, pripremio se za okršaj i iz Vigošta napao četnike. Borba je trajala tri sata. Nekoliko stotina četnika bilo je zarobljeno. I Arilje je ponovo oslobođeno.



Nešto docnije deo Ariljskog bataljona krenuo je zajedno s Moravičanima dalje, da oslobodi Ivanjicu, u kojoj su se bili ulogorili Purić i Javorac. Stevo je, po nalogu VŠ, tražio da se na sve načine bez obzira na žrtve, sporazume sa četnicima u Ivanjici, iz koje su ovi bili izišli. Dvaput su dotad partizani i četnici u ovom kraju već bili sklopili sporazum, ali je Javorac i posle toga mučki napao partizane.



Najzad, 1. novembra na Palibrčkom groblju, Stevo Čolović u ime partizana i Purić u ime četnika potpisali su nov sporazum. Purić se obavezao da će se i sam boriti protiv Javorca i njegovih četnika.



Za vreme potpisivanja sporazuma u Ivanjici je bio samo deo Ariljskog bataljona i deo Moravičke čete s komandirom Ratkom Sofijanićem. Glavnina Moravičke čete bila je u selu Brezovi, u poteri za Javorčevim četnicima, pa te noći zamalo nije zanoćila na Katićima. Moravičani su stigli u Ivanjicu u zoru, tek na sat pre četničkog napada. Četnici su bili već opkolili Ivanjicu i na partizane namerno nisu otvarali vatru,jer čas za napad još nije bio došao. To je bilo 2, novembra izjutra. Čim je došao u Ivanjicu, Stevo je održao sastanak s komandirom Ratkom i svim partizanima i upoznao ih sa sporazumom. Te večeri su obezbeđenja sa nekih pravaca bila povučena, pa su se četničke grupacije mogle neprimećene uvući u samu Ivanjicu. Izjutra, oko 4 časa, četnici su otvorili vatru sa svih strana. Premda u prvi mah zbunjeni, partizani su počeli da daju organizovan otpor. Borba je potrajala i preko dana. U dva maha, prvi put oko 10 časova, a drugi put oko podne, samozvani vojvoda Mosilović je partizanima i Čoloviću slao preteća pisma zahtevajući bezuslovnu predaju, uprkos tome što je s četnicima koliko juče potpisan sporazum o zajedničkoj borbi.



Najjači pritisak četnici su vršili na ondašnju zgradu sreza. Znali su da je u njoj bio štab, sa Stevanom i Ratkom. Odatle i sa drukčiji položaja u gradu partizani su odbijali juriše četnika. U kritičnoj situaciji, videći da će partizani, verovatno biti izbačeni iz Ivanjice, a grupa u zgradi sreza opkoljena, Stevo jje upitao Ratka:



-Može li se čovek u ovoj Ivanjici sakriti – zlu ne trebalo?...



Tek što je bilo prošlo podne, Javorac je poveo svoje četnike u odlučan juriš na partizansi štab u zgradi sreza. On je išao na čelu i vikao iz sveg glasa:



-Napred, četnici! Nema više Steva Čolovića!...



A iz zgrade sreza javljao se komesar partizanskog bataljona:



-Držite se, drugovi partizani! Živ je Stevo Čolović!...



Posle žestokog okršaja, odbijajući s Ratkom i malobrojnim partizanima četnički juriš, Stevo je bio smrtno ranjen.



Ratko to nije bio ni primetio u prvi mah. Govorio je Stevu:



-Tuci one što dolaze otud, s leve strane!...



Ali Stevova se puška nije čula. Ratko je opet povikao:



-Udri, Stevo! Šta čekaš?

I tek onda je ugrabio trenutak da pogleda komesara. Najpre nije mogao, a ni želeo da shvati da je Stevo Čolović mrtav.



Kada se borba završila, čuo je od drugova da je Stevo padajući jedva izgovorio: »Drugovi, osvetite me...«.



Partizani su se povukli u zgradu i tamo izdržali svu žestinu četničke vatre i nasrtaja. Sa hrabrik momandirom Ratkom Sofijanićem, oni su uspeli da odbiju četnike i održe se u Ivanjici.



Nepostredno posle stevove pogibije, možda u odsudnom trenutku ovog okršaja, Ratko je primetio jednog četnika kako s aktiviranom bombom trči ka prozorima zgrade, pa je brzo nanišanio i oborio ga. Bradonji je bomba eksplodirala u ruci i raznela ga. Komandir je tada zgrabio puškomitraljez, istrčao na tavan, podigao nekoliko crepova na krovu i kroz uzan otvor vatrom iz puškomitraljeza počeo tući četnike koji su jurišali. Mate Ujević i Miko Jelić su se u to vreme bili izvukli iz Ivanjice i sa desetak partizana zabacili napadačima za leđa. Među četnicima je nastala prava panika, jer im se učinilo da su to partizanima pristigle u pomoć nove jedinice. Ariljci su vodili ogorčenu borbu za most na Gliječkom potoku i u Javorskoj ulici. Kada je počelo da se smračuje, četnici su bili rasterani. A posle borbe, u Ivanjici i oko nje izbrojano je 30 mrtvih četnika i 14 partizana.



Ivanjica i moravički kraj su opet bili slobodni. Ali je to bilo skupo plaćeno – poginuo je i jedan od najuglednijih i najhrabrijih partizanskih rukovodilaca u užičkom kraju, omiljeni komesar Ariljskog bataljona Čolović.





PARTIZANSKI TENKOVI U KRALJEVU



Pred vratima muzeja Narodnog ustanka u Titovom Užicu stoji i danas na kamenom postolju mali tank hočkis. Danas on zaista izgleda mali, ali je nekad, u danima ustanka i Užičke republike bio veliko i moćno oruđe.



Duga je i uzbudljiva priča o našim hočkisima i o našim tenkistima...



...Početkom oktobra, tačnije 5. oktobra, 1941. godine jaka nemačka pešadijska i motorizovana kolona, s artiljerijom i nekoliko tenkova, ukupne jačine oko jednog ojačanog bataljona, nastupala je od Kragujevca i rudnika ka Gornjem Milanovcu, u kojem su bili partizani. Činilo se da nema te sile koja će je moći zaustaviti. Takovski bataljon i Treća ljubićka četa Čačanskog partizanskog odreda pružili su jak otpor, ali Švabe su prodrle u Milanovac.



Pri povlačenju, u selu Majdanu, na prelazu preko Dubokog potoka, jedan se tenk zaglavio. Usled pritiska partizana Nemci su tenk napustili. Partizani su posle borbe izvuklitenk i dovezli ga u Milanovac. Tako su partizani zaplenili ispravan tenk, prvi od početka ustanka. Istina, bio je to mali tenk, hočkis – tako se zvao, ali ma i najmanji da je – bio je tenk. Jer tada je tenk za partizane, a naročito za narod oslobođenih sela i gradova, bio simbol snage i moći kojima se ne može odoleti. I partizani i narod su se od srca radovali tome uspehu. Svome prvom tenku.



Prošlo je svega deset dana od tada, a partizani su došli do drugog tenka: opet je to bio hočkis, opet zaplenjen od Nemaca. Nemci su o ovoga puta krenuli na Milanovac i uspeli da ga zauzmu. Te večeri su tako pirovali po gradu da je bilo nalik na pravi krvavi vatromet. U jednom dokumentu je zapisano:



»Sa specijalnim zapaljivim fosfornim pločicama, nemački vojnici su išli od kuće do kuće, razbijali prozore i ubacivali pločice unutra, tako da su uskoro gorele čitave ulice. Nemci su zapalili preko 80 odsto zgrada, a po ulicama u plamenu žene progonili, silovali ili i kasapili, a muškarce do 15 godina skupljali da povedu. U Kragujevac su poveli 133 taoca...«



No već u zoru, pod silnim naletom Takovaca i Ljubićana, Švabe su morale bežati navrat – nanos. Samo da žive glave iznesu. I u tom bežanju opet su ostavili jedan ispravan tenk, koji se zaglavio na raci Despotovici.



Partizani sad već imaju dva tenka! I narod se čudu nije mogao načuditi: kako to da se partizani, neuki ratovanju, bore protiv toliko Švaba, koji celu Evropu pregaziše, i otimaju im još i takve kolose od čelika kao što su tenkovi! I narod i vojska radoznalo su zaustajali kraj tenkova, okupljali se i zapitkivali kako se tenk kreće, kako dejstvuje, ko će ga sad od partizana voziti...



Brzo su se među partizanima našli ljudi koji će biti tenkisti. A za nekoliko dana već je bilo dovoljno boraca koji su se dobro snalazili u rukovanju tenkom.



I ubrzo su se tenkovi našli na frontu prema Kraljevu, jer tamo je u to vreme bilo najteže, tamo su se vodile najkrvavije borbe.



Krajem oktobra u Operativnom štabu na kraljevačkom frontu spremao se novi napad na Kraljevo. I tenkisti su se spremali kako su znali i umeli. U uvali kod Musine reke, pod Ružića brdom, čistili su oruđa, podmazivali i spremali municiju. Komandir tenkovske čete Srećko Nikolić, kovač iz Donje Trepče, ovako je, jednostavno govorio vojnicima:



-Bruka bi to bila za nas, drugovi, da mi, ovako naoružani, ne prodremo u grad!



I te večeri tenkisti su osvetlali obraz svim borcima koji su napadali na Kraljevo. Jurili su mali hočkisi i čistili sve pred sobom. Jednim tenkom upravljao je Slovenac Franjo Čapinšek, bivši oficir, a drugim Srećko Nikolić. Protutnjali su pored Ratarske škole, u kojoj su se utvrdile jake nemačke snage. Tenkovi su na sve strane sipali vatru iz svojih mitraljeza i topčića. I provalili su u grad. A tu, dublje u gradu, nije se ni znalo šta se sve naokolo događa. U jednom trenutku oko hočkisa se okupilo mnoštvo nemačkih vojnika da bi bar štogod saznali o borbama na drugom kraju grada, tamo gde je krkljalo kao u kotlu. Tenkisti kao da su to priželjkivali – osuli su rafalima iz mitraljeza i mnoge pokosili. Jedan tenk dospeo je do gimnazije a drugi do trga.



Iako ni ovaj napad na Kraljevo nije uspeo, tenkisti su se proslavili na svoj način. Tih dana na položajima borci su neprekidno zapitkivali kako su uspeli da prodru u grad i kako su Švabe bežale ispred naših tenkova, zatim kako ih je narod u gradu dočekivao...



No jedno od tih večeri je ipak bilo tužno ua tenkiste. Nije to bila borba, ni okršaj kojem bi bilo teško suprostaviti se. Nije to bio ni novi napad na Kraljevo. Bilo je to ono najgore: došlo je do izdaje, upravo – do mučkog napada četnika.



Posle upada tenkista u Kraljevo, sa svih strana su počeli da dolaze i čestitaju im na uspehu, sem partizana, i četnici su, tada još, takođe učestvovali u borbama protiv Nemaca. Istina, u to vreme se već počelo naslućivati da odnosi između partizana i četnika nisu više najbolji, ali je savezništvo još bilo na snazi. Jedne večeri došao je među tenkiste nekakav četnički oficir i, pošto im je čestitao na uspehu, ponudio se da im njegova jedinica pripremi večeru. Nesluteći ništa, partizani su odmah pristali i otišli na večeru. Tamo je sve bilo pripremljeno i partizane su dočekali tobož kao drage goste. Nazivali ih junacima, stezali im ruke i tapšali po ramenu. U jednom trenutku iznenada su, sa svih strana, opalili četnički pucnji, sevnule su četničke kame... U odbrani partizanskih tenkova poginuli su komandir Srećko Nikolić, Trivun Jakovljević i još jedan borac, dok je kurir ranjen.



Posle kraćeg vremena četnici su pri napadu na partizane u Čačku upotrebili ove mučki otete tenkove. Međutim, tada su ih partizani ponovo zaplenili. I ratovali su i dalje sa njima i protiv Nemaca i protiv četnika. Sve do konačnog povlačenja u Sandžak i Bosnu.



Otuda danas jedan od hočkisa stoji pred Muzejom narodnog ustanka u Titovom Užicu i čuva svetlu uspomenu na naše prve tenkiste i naše prve tenkove.

RADIO – STANICA CK KPJ



Sredinom jula 1941. godine član OK KPJ za Čačak Ratko Mitrović dao je zadatak Timotiju Radojčiću, članu CK KPJ iz sela Dučalovića, pod Ovčarom, u Dragačevu, da što je mogućno brže obezbedi smeštaj za nekolicinu drugova koji treba da obavljaju neke vrlo odgovorne i poverljive poslove. Kuća koju odaberu ne sme biti upadljiva i treba da je, po mogućstvu, udaljena od puta.



Radojčić se odlučio za kuću Vidosava Ćebića, koji je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj, a čija je žena živela u Ovčar – Banji.



Nekoliko dana kasnije Ratko Šibinac, takođe član Partije iz sela Rtara, dobio je poruku da odmah ode u Čačak kod sestre Ratka Mitrovića, Olge, radi važnog zadatka. Od Olge je dobio upustva da sačeka jednog druga koji će doći vozom iz Beograda. Prema dogovoru, Ratko je čekao pred gradskom mlekarom preko puta železničke stanice. U rukama je držao kvinsliški list Novo vreme i tobož pažljivo ga čitao. Ovalš, preko novina držao je i svoju kapu. Dok je voz ulazio u stanicu Šibinac je prekinuto čitanje i nezainteresovano pratio užurbane putnike, kaon i onda kada se voz zaustavio. Prošlo je svega nekoliko minuta, pa se jedan čovek pojavio pred njim i ovalš ga dohvatio za rame. Kao da je želeo da ga nešto upita. Šibinac je u tom trenutku izvadio crvenu olovku iz džepa i počeo nešto da piše po novinama. To je bio znak da je javka ispravna.



Putnik iz Beograda je u stvari bio kurir CK KPJ, Šibinac ga je odveo u selo Kulinovce, nedaleko od Čačka, gde je tog dana bio Ratko Mitrović. Kurir je doneo nalog za OK komiet da se nabave tri ispravna automobilska akomulatora, a kako je Ratko saopštio da će nova, najvažnija pošiljka stići za nekoliko dana. A s njom i nekoliko drugova.



Posle toga Šibinac se vratio u svoje selo. Već sutradan je u selo i Ratko Mitrović i naredio mu da pronađe jedna volovska kola, te ode u Čačak, u Pivarsku ulicu, kod Dragana Vrančića, član OK, od koga će preuzeti neke važne stvari i doterati ih u Dučaloviće. Po cenu života nije smeo dopustiti da stvari uz put budu oštećene ili da padnu neprijatelju u ruke.



Šibinac je odmah s Radojčićem volovskim kolima krenuo za Čačak. Na ulazu u grad Radojčić se odvojio, a Šibinac otišao u Pivarsku ulicu. Tamo je našao Vranića. Ovaj je s jednim čovekom nešto razgovarao na ulici, na kojoj su stajala kola s upregnutim konjima. Posle kratkog razgovora, iz konjskih kola je pretovareno nekoliko velikih punih ranaca u volovska kola, pa je preko njih naslagano dosta sveže kukuruzovine za volove.



Pozdravivši se s Vranićem, Šibinac je pošao natrag, u Dučaloviće. Obilazeći neprimetno glavne ulice, on je, s volovima koje je terao ispred sebe, posle oko pola sata izašao iz Čačka. Na izlazu iz grada, nedaleko od stare kafane »Belvi«, sačekao ga je i Radojčić, pa su obojica nastavili put. No kada su stigli u selo Parmenac, nekoliko kilometara udaljeno od Čačka iznenada se pojavio komandir žandarmetrijske stanice u Markovici, narednik Radomir Janković, koji je peške išao iz Čačka. Čim je video Šibinca, koga je inače poznavao, pridružio im se i, dakako, ne pitajući niti šta ima u kolima, niti da li će volovima biti teško, popeo se na kola.



Timotije je bio bio naoržan pištoljem, koji je nosio u unutrašnjem džepu kaputa, pa je kada im se žandar priključio, išao, za svaki služaj, pored samih kola, stalno držeći na oku neželjenog saputnika. Bio je spreman da interveniše ako žandar slučajno ni u snu nije moga pomisliti da se »njegovi« seljaci usuđuju baviti ma kakvim opasnim poslom. On je samo s vremena na vreme jedva po koju progovorio, i to o najobičnijim i najbezazlenijim stvarima iz sela. Ili bi kratko prokomentarisao gledajući niz put i oko njega: »Lepa ova kuća«; »Vidi se, dobar domaćin«; »Dobro rodila ova kruška«...



Pokazalo se, čak, da im je on dobrodošao. Kada su prolazili kroz selo Beljinu, iznenada su se sreili s omanjom kolonom nemačke motorizovane jedinice. Žandar je vojnički pozdravio Nemce, sedeći, ne ustajući sa kola. Oni su otpozdravili ne zaustavljajući se i ne raspitujući šta seljaci voze u kolima. Pa što bi im i bili sumnjivi kada je žandar sa njima? Tako je žandarmerijski narednik Radomir Janković, hteo – ne hteo, bio sasvim sigurna pratnja prilikom transportovanja ove važne pošiljke CK KPJ.



Pred stanicom narednik se skinuo sa kola, a Timotije i Šibanac su nastavili put. U Dučalovićima su istovaril rance i sakrili ih u selu, pošto je ranije tako bilo dogovoreno. Posle nekoliko dana njih dvojica su ponovo otišli u Čačak. Sada su otud dovezli nešto namirnica kojih nije bilo dovoljno u selu i dva kreveta s posteljinom. U međuvremenu je Mihajilo Zlatić, poznat po nadimku Miš, već bio doveo preko obućarske zadruge »Napredak« u Čačku – »turiste« i Beograda i oni su se smestili u usamljenu kuću pod Ovčarom, radi »odmora«.



Uskoro je u Dučaloviće opet došao i Ratko Mitrovič. Pozvao je Šibinca i Radojčića i, u prisustvu »turista«, kazao im da donesu rance. Njih dvojica su se vratili u kuću i doneli rance koje su nekoliko dana pre dovezli iz Čačka.



Ratko Mitrović ih je obavestio da su dovezli akumulatore i delove radio – stanice CK KPJ, a onda ih upoznao s »turistima«: Pavlom Savićem, profesorom, njegovom drugaricom Brankom i sa Čedom Makedoncem*, radio telegrafistom. Savić je ranije dobio nalog da organizuje rad radio – stanice, a pri polasku na »letovanje« Aleksandar Ranković mu je predao šifru.



Sledećih dana – sve je bilo obično, svakodnevno.



Radio – stanica je radila pod Ovčarom sve dok joj nisu oslabili akumulatori, a onda je prenesena u školsku zgradu u Lisi. U toj školi je radio mladi učitelj Vitomir Vulović. On je bio napredan čovek i već se nalazio u Dragačevskoj partizanskoj četi. Ali je vraćen u Lisu, pod izgovorom da nastavi rad u školi čim za to bude pogodne prilike. Svake noći su Pavle, Branka, Šiinac, Radojčić, Čedo Makedonac i Vitomir nosili radio – stanicu u topionicu antimona na Bukovici da bi napunili akumulatore. Veza je i tu održavana u jedan čas po ponoći. Posle toga su šifre i šifrovane poruke ušivane u pojas Šibinčevih pantalona, a on ih je nosio u Čačak i predavao Ratku Mitroviću, od koga je primao nove poruke i vraćeo se u Lisu. Osoblje radio – stanice i njeno obezbeđenje živeli su kao porodica, uvek zajedno.



Ali radio – stanica, odnosno ljudi koji su je opsluživali nisu ostali neprimećeni. Četnici su jednog dana opkolili školu. Bila je prva polovina septembra. U školi se održava sastanak. Jedino je Vitomir bio odsutan. U jednom trenutku on je uleteo u školu i povikao: »Opkoljeni smo!« Pred vratima školske zgrade stajo je s pištoljem u ruci samozvani lučko – lišanski vojvoda Milić Milićević, rezervni kapetan.



-Svi koji ste unutra – izlazite! – viknuo je Milićević.



Prvi je izašao Vitomir, a poslednja Branka, koja je kao »domaćica« ostala nešto duže u kuhinji. Ona je bila vrlo snalažljiva i hladnokrvna žena. Zastala je da još jednom pogleda, da nije ostao kakav trag. Kada se pojavila na vratima, Milićević je povikao:





-Izlazi, ti ženska veštice!



Trenutak je bio kritičan. Bombe i pištolji u džepovima, ali je četnika isuviše. Radio – stanica se morala sačuvati. Pavle je prvi reagovao:



-Nema smisla da nas maltretirate. Mi smo svi rodoljubi i hoćemo da se borimo protiv neprijatelja...



-Ja u Lisi nikoga ne poznajem. Ja sam komandant Lise. Komuniste ne trpim!... Neću da vas vidim ovde. Do jedanaest časova da ste se izgubili iz Lise!



Naredio je pretres svih prostorija škole. Pretres je poverio Nikoli Šuluburiću Krdžu, ondašnjem opštinskom blagajniku. Nikola je o tom događaju ispričao:



»Milićević je nabusit ušao u opštinsku zgradu i u kancelariji se obratio tadašnjem predsedniku Tihomiru Joloviću:



-Znaš li ti koga držiš?



A zatim se okrenuo meni:



-Zašto me nisi obavestio koji su to stranci? Znaš li da su u školi komunisti?



Naredio mi je – ped školom – da mu predam sav propagandni materijal koji pronađem. Za pretres sam izabrao Vitomira Jovovića i Nastasa Borovića; u njih sam imao poverenja. Pozvaosam Vitomira Vulovića da prisustvuje pretresu. Vitomirov pištolj smo sakrili u brašno, a neke stvari pod tavan. Kada je sve bilo završeno, izašao sam pred komandanta i raportirao:



-Gospodine kapetane, pretresao sam sve od poda do krova. Nisam našao ništa!



Milićević je naredio još jedanpud da svi do jedanaest časova napuste Lisu. U škoi je ostavio jednu desetinu četnika i mene...«



Pavle, Čedo i drugovi izneli su zakopanu radio – stanicu i uputili se ka Bukovici. Obavestili su Mića Matovića u Ivanjici šta se dogodilo. Javili su i Ratku Mitroviću u Čačak. Na Bukovici su stanicu natovarili na jedna seoska kola sa još nešto namirnica, ponajviše brašna i otišli u Ivanjicu. Tamo je Pavle Sakić, kao »sumnjiv, u nekakvom mantilu i bez oznaka ni četničkih ni partizanskih«, bio uhapšen. Kada je nesporazum otklonjen, po nalogu Miće Matovića, sekretara komiteta KPJ za srez moravički, stanica je prenesena na Bukovicu. Tamo su je obezbeđivali partizani Moravičke čete pod komandom Milana Bujoševića. Njemu je Mate Ujević dao zadatak da »čuva i sačuva važne drugove i važni materijal« i da se ne interesuje mnogo o tome šta oni rade. Bujošević je postupao kao dobar vojnik – i niti se interesovao, nitije znao šta je čuvao. Posle desetak dana, po naređenju Matovićevom, Bujošević je sa svojom desetinom sproveo radio – stanicu i drugove koji su je opsluživali – preko Radaljeva i Trešnjevice na Divljaku, zatim preko arilja u Virovo, u kuću Milojka Ćirjakovića. Odatle je radio – stanica prenesena u Čačak, u OK, zatim opet preko Arilja u Užice, u VŠ NOPOJ, gde je stigla 26. oktobra 1941. godine. Kako su u to vreme četnici držali Požegu, to se Pavle Savić s radio – stanicom i pratiocima uputio preko Godovika i Rečica, a Branka i Čedo peško do Požege, pa onda vozom u Užice. Savićevoj grupi u Užicu pridružio se podoficir veze Veljko Dragićević, koji je britanskom podmornicom, s kapetanom Hadzonom i majorom Ostojićem, došao u Crnu Goru, a kasnije ostao u VŠ, dok su druga dvojica otišla na Ravnu goru.



Rad radio – stanice CK KPJ u Užicu takao je normalno. U vreme koje je bilo odreženo za održavanje veze emitovani su signali, odašiljanje i primane depeše. U Užicu je radio – stanica primala i prve telegrame. Telegrame je dešigrovao Pavle, a odašiljao ih i primao radio – telegrafista Čedo Makedonac.



Prilikom eksplozije u trezorima Narodne banke u Užicu, 22. novembra, radio stanica je bila oštećena. Čedo Makedonac je poginuo, a Pavle Savć zadobio teške opekotine. Timotije Radojčić je 23. novembra dobio objavu, koju je potpisao Tito, da ide na lečenje svojoj kući u Dučaloviće. Iako oštećena, radio – stanica je radila sve do 29. novembra. Dužnost radio – telegrafiste je preuzeo Veljko Dragićević i vršio je sve do pogibije, u vreme nemačkog desanta na Drvar, 25. maja 1944. godine.





_________

* Sa Čedom Makedonem – sa Sedeskom Kostovskim