Religija uopšte

First topic message reminder :

Iznesite svoj stav o religijama.
Da li su one potrebne?
Koje su dobre strane?
Koje su loše strane?
Da li bog stvarno postoji ili je on samo alatka???

Majke mi sto vise citam to se vise nerviram ... Ja dok ne vidim ne verujem, to sto se nekima "javio" Bog, ima danas dosta takvih slicajeva samo sto su otvorene posebne ustanove a pre 2000 god nisu bile .

Kommunizam potice iz Humanizma, i silnih Philosophija i Nauke. Ja vijeruem u prirodu, ali sam Kommunista.

Velika kritika na proslosti Kommunizma je da su bez Kompromissa sve unistavali, to nije dobro, Svijest se mora polako osnovati.

Komminst more za mene isto biti jedan vijernik, ako je vijernik i bori se za Radnike, Narod, Seljake ili za bolju Jugu, onda je vaki covjek bolje neka neki koruptna Komunjara.

Kako je Tito rekao, mi moramo ista na nam davati kritiku.

Religija je nesto privatno, i nesto sa sebe a ne za druzstvo manipulariti.

Kada se čovjek obrati bogu - to je molitva.
Kada se bog obrati čovjeku - to je šizofrenija.

Armin151 (citat):Kommunizam potice iz Humanizma, i silnih Philosophija i Nauke. Ja vijeruem u prirodu, ali sam Kommunista.

Velika kritika na proslosti Kommunizma je da su bez Kompromissa sve unistavali, to nije dobro, Svijest se mora polako osnovati.

Komminst more za mene isto biti jedan vijernik, ako je vijernik i bori se za Radnike, Narod, Seljake ili za bolju Jugu, onda je vaki covjek bolje neka neki koruptna Komunjara.

Kako je Tito rekao, mi moramo ista na nam davati kritiku.

Religija je nesto privatno, i nesto sa sebe a ne za druzstvo manipulariti.

Covek je kao bice u stalnom razvoju. Generacije prenose svoja iskustva na mlade ( nove ) generacije. svaki zastoj ( rat ) koci razvoj i napredak coveka. Svak onaj ko veruje u prirodu bi trebalo da je inteligentan covek. Ziveti u skaldu sa prirodom znaci postovati je. Ko postuje prirodu, taj odrzava dobre uslove za naredne genracije. Oni koji nepostuju prirodu ( bez obzira sta govorili ) cine suprotno. Najgori su oni ( posebno politicari ) koji imaju decu a nepostuju prirodu. Znaci da su toliko niske inteligencije da neshvataju da cine zlo svojoj rodjenoj deci, kako bi onda mogli ciniti dobro drugima??

Covek moze da se bori za nesto, samo ako je licno ubedjene u nesto, a ne zato sto zeli da stoji u "svetlima reflektora" i centru paznje.

Radnicka klasa mora sama da radi na unapredjenju svoje svesti. Da je svest vecine ( posebno nasih ) radnika jos uvek u "povoju" se najkasnije videlo kada je pocelo mucko ubijanje SFRJ-e. To je najveca tragedija, od postojanja Jugoslavije, koja je zadesila ne samo nase drzave vec i celokupnu radnicku klasu.

Vera mozda nekim ljudima daje oslonac, koji su u medjuvremenu izgubili. Svest coveka medjutim mu daje mudrost da se bori protiv porobljavanja duse u njemu. Samo onaj covek koji je oslobodjen opterecenja " visih sila" moze jasno da sagleda situciju u kojoj se nalazi. Dok vera propagira molitvu i cekanje na "sina bozijeg" koji ce resiti sve probleme na zemlji, govori zdrav razum, ti sam si kovac svoje srece i samo ti sam i tebi slicni mogu nesto na ovoj zemaljskoj kugli i promenuti.

Bez obzira dali ti bio komunist, ateist ili vernik, bitno je da ti je dusa cista i da verujes u bolje sutra. Da nisi podao i zlonameran covek....... Kao sto se vidi i normalna zivotna pravila imaju puno slicnog onome sto pise u biliji. Zalosno je sto se mnogi vernici a i ateisti nepridrzavaju onoga sto zdrav razum ili biblija nalazu, a to znaci da je razvoj mozga coveka pa i nivo inteligencije jos uvek na niskom stupnju razvoja.

Puno vode ce dunavom proteci dok se tu nesto bude promenulo.

Kapitalistickom sistemu nije u interesu da se radnicka klasa "Osvesti". Kapitalisticki sistem zeli profit za manji broj ljudi, zato podrzava crkvu i teoriju " vernik treba da se moli" i ceka na dolazak "svevisnjeg"= lipsim magarce do zelene trave.

Radnicko samoupravljanje u SFRJ-i je radnickoj klasi prvi put u istoriji radnicke klase, dala mogucnost da upravlja drzavom. Nivo inteligencije radncke klase nije izdrazo "iskusnju" i poklekao je pred nacionalistima i kapitalistickom sistemu ( lazni sjaj ).

Sada svi idu u crkvu i molitvom dozivaju " sina bozijeg" da on resi problem u kom se nalaze. Da su taj problem sami uzeli u ruke svoje, bi vec bili dalje, ovako ce i dalje cekati i cekati i cekati............

Nivo inteligencije svakog pojedinca vodi u jednoom pravcu. Dali je taj pravac ispravan, je drugo pitanje.

Valter

Hvala ti Valter da isto vidis vid prirode kao i ja, to me jako raduje. U mojim snovima je nova Jugoslavija " zelena i crvena" = ekologicna i kommunisticka zemlja .

Da potpuno sam zato sta si rekao, ljudi si sada kao u "Nervani" cekaju na ovog "sina bozijeg".
Al isto cekaju na drugog Tita ili neki na Evropsku Uniju.

A dobro si rekao Svijest moraju ljudi sami naci! A to ce najbolje doci ako mi pocnemo kao nasi "pre kommunisti" regionalno gruppe ( Sovijets) napraviti, i da tamo ljdui iamju sanzu da Svijest svoju nacu, ne samo radnizi, i ucenizi, doktori svi.

Armin151 (citat):Hvala ti Valter da isto vidis vid prirode kao i ja, to me jako raduje. U mojim snovima je nova Jugoslavija " zelena i crvena" = ekologicna i kommunisticka zemlja .

Da potpuno sam zato sta si rekao, ljudi si sada kao u "Nervani" cekaju na ovog "sina bozijeg".
Al isto cekaju na drugog Tita ili neki na Evropsku Uniju.

A dobro si rekao Svijest moraju ljudi sami naci! A to ce najbolje doci ako mi pocnemo kao nasi "pre kommunisti" regionalno gruppe ( Sovijets) napraviti, i da tamo ljdui iamju sanzu da Svijest svoju nacu, ne samo radnizi, i ucenizi, doktori svi.

Postoavni Armin151,
to se moze postici samo ako se prestane isticati mrznja medju narodima i manjinama. Treba poceti ( kao sto je bilo pre ) isticati sve ono sto se moze postici ako svi to zajedno cine. Nikada nikome nije srecu doneo neko drugi ( EU ) samo gradjani iz regiona mogu sami sebi pomoci. Svest coveka izgradjuju pre svega, roditelji dece, skola, politicari i crkva. Sadasnja situacija je usmerena u suprotnom smeru. Samo vi mladi mozete to da promenete.

Postovanje, tolerancija, druzenje i prijateljstvo sa svima narodima i narodnostima, je jedino resenje. Svest se izgradjuje postepeno. Samo tako ce svi da shvate sta je sustina svega.

" Samo zajedno smo jaci!"

Valter

RELIGIJA JE OPIJUM ZA ŠIROKE NARODNE MASE!

Neznam sta bih mogao pametno da kazem na temu religije,jer sam kao prvo ateista,a kao drugo,nevidim jasnu razliku izmedju crkve i sekte.
Crkva i sekta mi dodju kao jedno,imaju svoje svete dane,verske obrede ili rituale,recituju bla,bla,truc.U imecrkve ili sekte ljudi pucaju jedni na druge,kolju se ko da je svaki dan Novembar.Kako drugacije covek kao ja to da razume,nego kao organizovani kriminal.Vecina poglavara tih verskih sekti se cak i oblace kao krimosi,ljudi u crnom,sa zlatnim kajlama debljine jednog proecnog palca,zlatni privesci na kajli od par stotina grama,pa onda besna kola,naj manje 3000ccm3,a sta je auto bez 300 konja,ko bi to jos vozio.Kad sve to dosadi,oni malo imucniji da ubiju mnotoniju izfinansiraju i po neki rat,tek da nije dosadno.
Pitam se ja smo jedno,zasto ti ljudi nisu u zatvoru,organizovan kriminal,koliko se ja secam kaznjiv je zakonom.

E sad,biblija i nijetako losa kniga,procitao sam je,sjajna SF,dosta lepih primera o lepom ponasanju,dosta filozofska,ali mi se vise svidja tema,Gospodari prstena,sjajna trilogija.

Remark je lepo objasnio da nikada više nema vidovnjaka,lažnih proroka,iscelitelja nego u najtežim momentima po čovjekov opstanak.Imamo razne primjere,Kleopatra,vidovita Zorka...U doba krvavog raspada Jugoslavije i najveće ekonomske krize.
Religija je nešto što duboko razdvaja ljude.Umjesto verovanja u čovjeka i njegova djela,svjetom je bačena udica,i ljudi se djele na dobre i loše sledbenike po religiji kojoj pripadaju.Tu se odstupa od ljudskosti,već o tome u šta vjeruje i kojoj religiji pripada.
U vrijeme raspada naše Jugoslavije religije su odigrale ključnu ulogu u širenju netrpeljivosti medju narodima i narodnostima.Čim je "crkvenjacima" doizvoljen veći spektar delovanja naše zajedništvo i mir je otišlo u propast.Dakle? Mi bar na ovim prostorima svjedoci smo kakva je zabluda riječ religija.Treba li nam bolji primjer?Pogledajte Vatikan...Iza zatvorenih vrata uređuje politiku zapada.Pogledajte Bin ladena koji sebe naziva vjernikomPogledajte pravoslavlje i Rusiju....Svako zastupa svoje,u svoju korist za prestiž u svjetu.Dok običan narod poput ovaca slijepo prati.Religija je naopasnije razdvojila ljude i svuđe usvjetu zbog nje je došlo do krvavih sukoba.U Jugoslaviji komunizam je pokušao držati religiju podalje i rezutat toga je pedesetogodišnji zajednički život i preporod svih naroda i narodnosti u oderno društvo.bezbednost i stabilnost je bila kako dosada nije bila nikada na ovim prostorima.Kada su Fratri,popovi i hodže došle do izražaja usledio je krvavi raspad.Kao agnostik u postojanje boga ću povjerovati kada vidim čvrste dokaze za to.Sigurno ni tada on neće moći imati više oblika i imena...Ne može biti Hrišćanin,Budista,ili Musliman odjednom zar ne?Do tada,pošto takvih dokaza nikada neće biti,ostaje vjera u čovjeka.Reliija je opasna zabluda.Biti čovjek se može i bez odlazaka u crkvu,bez obelježavanja slava i pomodarstva.Ko ovo ne shvati na vrijeme skupo platiće.Mi smo platili ceh već više puta religiji.Dokle više drugovi?Slovenska plemena nesrećno lutaju razbijena u više stada...Moraju se ujeditnit tamo gdje pripadaju.Ujedinjenje ne ide podjelama.Dakle religija nije ono što ujedinjuje.Zamislite apsurdnost u našim ratovima kada je brat na brata podzao oružje samo zato štose ovaj ne krsti sa tri prsta već "lopatom" kako zli kažu ili se klanja?Zbog toga je loš čovjek?I te narodnosti niko od nas nije birao.Dobili smo ih rođenjem.Jesmo li za to krivi? Slovene su drugi pokrštavali,poturčivali i šta sve ne pa danas jadni mnogi ne znaju ko su i šta su...evo jedna pesma

[You must be registered and logged in to see this link.]

Što se tiče religije, lično sam vjernik, osrednje praktikant.
Evo od mene intervju koji mi je dosta toga razjasnio, posebno smisao rečenice "Religija je opijum za narod".

I dio
Kada nam je [You must be registered and logged in to see this link.] predložila da pišemo o temi iz naslova stupili smo u kontakt sa redakcijom lista [You must be registered and logged in to see this link.] koja nam je srdačno izašla u susret, tako da smo uspeli da dobijemo intervju sa gospodinom [You must be registered and logged in to see this link.], teoretičarem sociologije religije.
Intervju je dat ekskluzivno za Građanski Krug.


Gospodine
Đorđeviću, obzirom da je Marks aktuelan, kako ste sami rekli "po peti
put među nama" (nedavno je u Beču izašlo peto izdanje "Kapitala"), da
kažemo nešto za početak o samom Marksu kao sociologu i filozofu,
njegovoj kritici religije i kritici njegove kritike.
Neće
biti moje neko mišljenje, iako se trudim da izrazim isključivo
sopstveno, ako budem rekao da je Marks nesporni genije i da mu to niko
nije osporio za života, ni potom. Naše vreme pokazuje da je to nešto
više od konvencionalne fraze. Jedan od onih genija kakvi se u istoriji
ljudske misli javljaju možda dva puta u toku jednoga stoleća kod
srećnijih naroda, tu sumnje nema.
Što
se Marksove kritike religije tiče, kao prvo – on nije napisao neku
posebnu kritiku religije niti istorijsko osvetljenje religijske
problematike u svetu, a drugo – Marks se nije bavio religijom kao
sistemom vrednosti nego je izneo nekoliko teza koje nije razvio u
celovit sistem. Te teze se nalaze razasute u njegovom obimnom delu.
[You must be registered and logged in to see this link.]Prva od tih teza je da je religija "kao takva", religio (verovati) - iako vera i religija nikako nije isto, kao što znate (religio na latinskom, u smislu karike koja čoveka vezuje za neki smisao, a vera je fides, fidei).
Marks je postavio prvu tezu koja glasi: Religija je u istoriji
ljudskoga roda, od praistorije pa do danas, u sferi infrastrukture i
odnos je bazičnih struktura – to su ekonomski odnosi među ljudima u
ljudskoj zajednici. Marks je poznavao i antičku religijsku misao,
jednako kao i srednjevekovnu i modernu. Doktorirao je kao mlad čovek na
Epikurovoj teoriji religijskog poimanja sveta. Ipak, Marks se nije bavio
religijom kao sistemom vrednosti u celini, i u tom smislu ova njegova
prva teza je vrlo rano, od strane nekih mislilaca, za njegovog života
dovođena u pitanje. Kada kažem "dovođena u pitanje" time nisam hteo reći
jer tako nije bilo - ona nije osporena. Religija doista pripada sferi
infrastrukture i odražava stanje stvari u ljudskoj zajednicdiv.Section1 { page: Section1; }i.
Bogovi
se rađaju i umiru, u prvobitnoj ljudskoj zajednici, u antičkoj Grčkoj,
po istom principu i shvatanju sveta: tako su nekad zoomorfni – liče na životinje, nekada antropomorfni - liče na ljude, ili se spiritualizuju
do otuđene moći (kakve imamo u religijskim sistemima). Marks je
zanemario taj momenat religije kao sistema vrednosti, ali ga je
zanemario samo u tom smislu što ga nije razvio u celovit sistem.
Izvanredno dobro ga je poznavao, uključujući i hebrejsku religiju i
hebrejsko društvo. Poreklom je Jevrejin, po roditeljima lociran u
protestantskoj Nemačkoj, a po bazičnom obrazovanju on je utemeljen na
antičko-humanističkim temeljima ljudske misli.
To
je prva teza koja, dakle, uopšte nije sporna, i što je naročito
zanimljivo, koju i danas niko čak ni u strukturiranim crkvama ne spori.
To jeste tako, jer Bog u vreme Epikurovo, i Bog u vreme Platonovo, nije
isti onaj Bog kakav je bio 325. godine za vreme Nikejskog sabora, kada
su proroka Isusa proglasili za božanstvo – o tome ćemo kasnije.
Marks
je, međutim, imao još jednu tezu koja je izazvala više bure i više
nesporazuma, a nama će biti zanimljiv nesporazum oko te formulacije.
Marks
je drugu tezu formulisao i opisao, imate u "Kapitalu", u "Kritici
Gotskog programa", na desetine drugih mesta, gde navodi religiju kao
jednu vrstu opijuma kojim se čovek služi u različitim vremenima i
koristi ga. Činilo se u početku da je to vrlo stroga osuda religije,
međutim, onaj ko pažljivo čita izvorne Marksove tekstove videće da je to
vrlo precizna formulacija, jer (ne zaboravite) opijum je anestetik
potreban u svakodnevnom životu ljudi da bi lakše proveli svoj vek, ili
kako biblijskim jezikom to kažemo u ovoj dolini plača
koja se zove život. Dakle, kada je rekao da je religija opijum za
narodne mase, on nije ništa loše rekao nego je konstatovao jedno stanje,
jer čovek u očajanju, poniženosti i odbačenosti, najbolje poima koliko
mu je taj opijum ne samo potreban nego i spasonosan. To se razumelo
kasnije, i najbolje su dubinu Marksove misli prvi razumeli katolici, i
to katolici u najsiromašnijem delu planete – u Latinskoj Americi, gde je
stvorena na temelju tako razumno, dobro shvaćene Marksove ideje čuvena
"teologija oslobođenja", koja polazi od premise: Mi smo marksisti, u
stoprocentnom smislu smo komunisti baš zato što smo hrišćani, i obrnuto,
hrišćani smo baš zato što prihvatamo Marksadiv.Section1 { page: Section1; }.
Prvi put su ovu Marksovu misao da je religio
opijum, krivo razumeli sa pogubnim posledicama po jednu trećinu
Zemljine kugle, ruski komunisti, koji su reč "opijum" preveli sa "jad",
"otrov". Marks nigde nije rekao da je religija otrov za narod, za
ponižene i uvređene, nego je rekao da je opijum, a Rusi su bukvalno
prevodili. Od Kropotkina pa posle do levih ekstrema Lenjina i Staljina
kasnije, da je religija otrov za narod i da je treba ukinuti.
To je sušta suprotnost, i tako smo dobili treću tezudiv.Section1 { page: Section1; }.
[You must be registered and logged in to see this link.]Obično
se misli, a to je pogrešno, čak i danas (ako smo se oko ovog razumeli),
da se Marks nigde nije bavio istorijom crkve. On doista, posebnu neku
knjigu o istoriji crkve nema i o crkvenoj premisi, kao što nema ni
posebnu neku knjigu o estetici – nije stigao sve da uradi. Međutim,
Marks je izvanredno dobro poznavao crkvenu doktrinu budući da je bio levi
Hegelijanac, i u crkvi je video istorijsku inkarnaciju, odnosno
devijaciju izvorne religijske imperije koja spada u sumu ljudskih
vrednosti. Da li bi tako mali narod, šaka jada, Jevreji,
dvadeset i pet‑šest vekova opstao da nisu imali religijski sistem
utemeljen na prorocima, i tako dalje. Danas je došlo dotle da, citiram
savremenog francuskog akademika koji je inače biskup, vladika: "Kada se stvari dobro izuče, pravo je čudo da crkva razumno,
ukoliko ga imamo, nije Karla Marksa već proglasila za svetog oca po
dubini njegove misli i po prognozama koje je vreme potvrdilo."
Uopštena
etiketa koja se Marksu prilepljuje kada se priča o religiji, je baš ta
priča o opijumu za mase, zapravo za narod (u originalu on kaže "the
people" a ne "the masses"). Činjenica je da sama ta rečenica nije
originalno Marksova, da je to Markiz de Sad napisao u "Juliji" 1797.
godine.
U
pravu ste, "Kapital" je u originalu napisan na engleskom. I pre Markiza
de Sada imate to isto, a da nevolja bude veća, možda će vas iznenaditi,
kod Svetog Jovana Zlatoustog imate isto to rečeno: "Da nije religije u
ovoj Dolini plača koja se zove život, jedva da bi smo opstali". Toma
Akvinski to razvija još šire, pa kaže religio est consolatio – religija je uteha, spasonosna, ja pijem taj anestetik da bih opstao, jer me gazda tera da radim deset sati noću, razumete.
Kada
citiraju tu Marksovu misao, citiraju samo njen zadnji deo a ne celu
rečenicu koja kaže: "Religija je čežnja potlačenog bića, srce sveta bez
srca, duša stanja bez duše. To je opijum za narod."
Ako
hoćete, Frojd je bio još strožiji prema religiji. Bečki doktor je
potpuno otpisivao religiju, to je "budućnost jedne iluzije".
Marks
je u svoje vreme živeo u Pruskom carstvu, monarhiji kao sprezi crkve i
države, a ne u kapitalizmu u pravom smislu reči, republikanskom uređenju
- uopšteno rečeno u buržoaskoj državi. Koliko je na njegov stav o
religiji uticao antimonarhizam?
Marks
je bio od formata velikih humanista, kakav je recimo Baruh de Spinoza, i
još desetak takvih u istoriji ljudske misli, tako da na njega pruski
sistem, jedna vrsta vojno-demokratske kombinacije, nije vršio neki
uticaj, jer Marks, iako je u Pruskoj živeo, on se slobodno kretao – u
Parizu, Londonu, Kelnu ili Rimu osećao se i po jeziku i po ponašanju
jednako kod kuće. Njegov sadrug, Engels, otišao je još dalje: toliko se
bio oduševio Vukom Karadžićem da je naučio pristojno srpski jezik.
Engels je znao napamet narodnu pesmu "Banović Strahinja" na srpskom
jeziku. Engels se u pismu jednoj svojoj devojci hvali da je imao retku
sreću da upozna Vuka Stefanovića Karadžića. A u šezdeset debelih tomova
Vukovih spisa, ovaj i ne spominje Engelsa, to je za njega bila sitnica ...
Karl Marks je napisao dosta svojih Kritika. Pitanje je zašta ga smatraju, za kritizera ili kritičara?
Ni
jedno, ni drugo. Ne radi se o kritičaru religije u klasičnom smislu,
nego se radi o čoveku koji fundamentalno poznaje religiju kao fenomen, i
prema njoj ima kritički stav, a od kritizerstva ni govora kod Marksa ne
može biti, budući da se, pred sam kraj, slušajući ovakve primedbe,
Marks ogradio čuvenim rečima: "Gospodo ako je to marksizam, pišite da
ostane zapamćeno – ja marksist nisam".
Kada
smo već kod tih, koji idu kritikom na kritiku, Marks je, i svojevremeno
ali i danas, optuživan za zastupanje satanističkih ideja. Bilo je
kritika na njegov račun od strane anarhista. On u okviru kritike
religije postavlja i kritiku ateizma, pa i ateisti čak imaju određene
kritike njegovih stavova.
Pa
kritika semitske vere je njegova. Ni govora o Marksu i satanizmu, mada
postoji jedna knjižica koju je napisao čovek u zatvoru, Rumun neki,
osudio ga Čaušesku na nekih tridesetak godina zatvora a imao je pravo
samo da čita spise Marksove i Lenjinove. On je napisao knjižicu "Karl
Marks i Satana". Ta knjiga nema nikakvu vrednost. Na traženje jednog
izdavača ja sam je preveo sa francuskog i italijanskog. Međutim, ni
govora o satanizmu. Što se satanizma tiče, kod Marksa je jasno na
najmanje deset mesta u "Kapitalu", on kaže "aura sacra fames
– prokleta žeđ za zlatom, za novcem, to je Satana". U tome je stvar.
Kritike o satanizmu su dolazile i od anarhista, i to uglavnom od ruskih
koji Marksa nisu razumeli jer su Rusi evropsku pa i nemačku misao
usvajali ne preko Hegela direktno, nego preko Šelingijanstva i
pretvorili je u jednu vrstu ateističke mistike – dakle, ni govora o
tome.

Pred nama je drugi i završni deo intervjua sa gospodinom Mirkom Đorđevićem. Saznaćemo razliku između Marksove i marksističke kritike religije. Ko je sve i kako "slobodno" tumačio i falsifikovao Marksa. Kakav je odnos Marksa i Ajnštajna. Šta bi Marks rekao o današnjem svetu.


U kontekstu ateističkog misticizma, da se pozabavimo aberacijama Marksove misli: latinoamerička, zapadnoevropska, istočnoevropska, dalekoistočna (azijska) i posebno SFRJ.
Ako je iko ozbiljno prvi primetio da u toj Marksovoj filozofiji religije, nazovimo to tako, nešto nedostaje bio je Veber. Veber je prvi zapazio jednu tezu koju je izveo od Marksa, iako se Marks njome ne bavi direktno, a koja glasi: "Moderni kapitalizam se razvio iz duha protestantizma". Šta to znači? Prvi su protestanti, dakle jedan deo u hrišćanstvu, proklamovali doktrinu da raditi i sticati bogatstvo i kapital, nije uopšte greh. A katolici su sticali bogatstvo, grabili i pljačkali, ali su tvrdili da je to greh. Protestanti su prvi. Veber je odatle izveo odličan zaključak da se moderni kapitalizam rađa iz duha protestantizma. Evo cela Amerika, kako je nastala, dokaz je da je to tako. Dakle, religija se posmatra kao sistem vrednosti – tako stvari stoje.
Što se tiče aberacija, njih ima bezbroj. Prvu smo objasnili, sa onom ruskom percepcijom marksizma i lenjinizma. Na Zapadu, Marks je priman akademski, ali tu ne hvata dubljeg korena. On je za života toga bio svestan, pa je u više navrata podvlačio: "Moj sistem kako urediti ljudsku zajednicu – socijalizam, komunizam – zove se Mančesterska formula, koja važi samo za razvijene zemlje Zapada, za industrijski Mančester, a ne za pravoslavni polufeudalni ruski Istok." O tim narodima Marks, kao i Klauzevic, ima stav da su to plemena koja tribalizmom kvare suštinu.
Treći momenat, posebno u novije vreme od kako je izbila ekonomska kriza: pokazalo se da su Marksove prognoze, i o religijskom sistemu i o svetu, ispale matematički tačne. I evo šta radi Buš: direktno držeći Marksovu knjigu u ruci, spašava dolar – interveniše država. Suština Marksovog ekonomskog učenja je da je država osnovna forma u rodu ljudskom, i da se on tu automatski slaže sa Svetim Jovanom Bogoslovom. Formula društva je odnos rada i kapitala. Na toj relaciji formira se nešto što se zove višak rada. Onaj ko gospodari viškom rada, taj će određivati i religiju, ideologiju, oblike društva – sve. Pokazalo se da je i danas to tako, i pred našim očima srušio se pre pola godine jedan veliki i lažni mit. Marks ga je razorio, a taj mit se zove slobodno tržište. Ta mitologija kaže: bitno je slobodno tržište, ono će se samo regulisati. Marks je napisao stotine stranica o tome da ne može postojati tržište koje će se samoregulisati. Zakon je na relaciji rada i kapitala, a interes određuje da velika riba guta malu ribu. Vreme je pokazalo da je Marks bio u pravu. Ja ovde nisam nikakav njegov advokat, nego se radi o istorijskoj istini.
Međutim, što se tiče njegovog učenja o religiji, samo da se vratim na to, iako se ove ključne njegove stvari citiraju tako kako se citiraju, suština njegovog religijskog viđenja sveta nije uopšte izučena. Ona se ne nalazi ni u kojem posebnom njegovom spisu, nego baš u "Kapitalu". Jer je "Kapital" protkan ljudskim iskustvom i religijskim smislom, što se povremeno pokazuje da je tako.
Tamo gde se on varao, to je "Kritika Gotskog programa", sa onom famoznom diktaturom proleterijata. Međutim, nigde Marks nije rekao sam po sebi izraz diktatura proleterijata, on to prvo nije ni doživeo. Pariska Komuna nije imala taj oblik, nego je imala smenjivost vlasti u toku godine. Prvi su Rusi proklamovali (Lenjin) diktaturu proleterijata, pa setite se pobune Roze Luksemburg koja je pitala Lenjina: "Jeste diktatura proleterijata, ali kod vas nigde ne piše, vi ne kažete kada počinje a kada se završava. Kod vas ispada da treba da traje zanavek." Opet ista priča. Tu smo – to je to.
Interesantno je da je na Istoku marksizam klizio ka ateizmu, pa čak i militantnom ateizmu (setimo se Staljina ili Pol Pota), a sa druge strane na Zapadu je na primer Toni Bler izjavio kako je "hrišćanski socijalista", a pretpostavka je da je Ugo Čavez "hrišćanski komunista". Dakle, kako je moguće da, kako idemo ka zapadu marksizam klizi ka marksističkom teizmu, a prema istoku ide u marksistički ateizam? Šta sa onim SFRJ-marksizmom, titoizmom, koji je navodno bio "u sredini"?
Postoji u celom svetu taj problem: Marks nigde ne govori izrazito o ateizmu, on je duboko svestan da u istoriji roda ljudskoga ateističke civilizacije uopšte nije bilo – oduvek je postojala religija, u Egiptu, kod Inka, Maja, kod Acteka. Ovu istinu su izvukli iz konteksta. Takođe, Rusi su izveli i takozvani militantni ateizam. Na Zapadu nije došlo do militantnog ateizma. Pitate zbog čega? Odgovor je vrlo jednostavan. Zapad je imao ogromno iskustvo, od Francuske revolucije (da ne idemo još dublje), dugo dvesta godina, i obezbedio je jedan princip: religija je čovekovo osećanje sveta, država nema pravo u njega da se meša, ali ima dužnost da ga štiti. Da štiti slobodu.
Kod nas danas prave neki Zakon o crkvama i verskim zajednicama – smejurija. To je srednjevekovni zakon. U francuskom Ustavu postoji jedna duža i jedna kraća rečenica o religiji i crkvi: "Građani Republike su slobodni da veruju kako veruju, u okviru tradicije" i "Republika je dužna da im to pravo štiti". Tačka. Nemaju uopšte zakon o crkveno-verskim zajednicama, niti francuska Vlada ima ministra vere, Ministarstvo vera – šta vam pada na pamet?! Ruska Vlada nema, ni jedna Vlada. To su nesretnici na Balkanu izmislili koješta. A to je bio i direktni referentni princip Marksa. Oslobođenje – čovekov rad je samooslobađanje. Vidite, nigde Marks taj proces nije video kao završen proces, nego samooslobađanje. On je to voleo da kaže "come l' uomo s'eterna – kako se čovek vekoveči", Dante. Vidite, Marks je voleo da "skače" sa jezika na jezik, jedina mana mu je što nije srpski znao – smatrao je da čovek svakim svojim postupkom teži da se ovekoveči, vaskrsava. Onim što čini, onaj ko ne otima, ne krade i ne laže. To je suština toga. A šta su o Marksu sve napisali, nije čudo što su u njegovo ime vođeni ratovi i vođen staljinistički represivni sistem. I u Hristovo ime su vođeni ratovi, i to sedam komada Krstaških ratova. A o Alahu i Muhamedu da ne govorimo. Bin Laden, naš rođak – jedna od žena mu je iz Bijeljine i mnogo voli Srbe, i dalje je u ratu. Slušao sam poslednji njegov proglas, "dirljiv": Poziva na Sveti rat protiv Velikog Satane (Zapada), sve slobodoljubive narode, pa kaže da tu računa i na hrabre Srbe koji mrze Ameriku "do daske".
Šta su od svega toga napravili Titovi pioniri?
Ništa tu novog nema. Titoizam se ne može definisati drugačije nego kao jedan, u pravom smislu reči, revizionistički sistem gde Marksovo učenje nije prihvaćeno kao dogma. Setite se Titovog verskog spisa, zvao se "Proglas Saveza Komunista", 1958. godine. Kako se završava taj Titov verski dokument? "Ništa nije tako sveto, i ništa nije tako uspešno, da ne bi moglo biti zamenjeno boljim i uspešnijim". Titov sistem i njegova doktrina samoupravljanja su jednostavno mešavina anarho-liberalnih ideja i marksističkih ideja, a po političkoj formi to je bila lična vladavina kakvih je u Istočnoj Evropi bilo koliko hoćete. Jedna vrsta socijalističkog, komunističkog bonapartizma i ništa više. Ali i u okviru tog sistema on je otvorio neke prosvete. Evo, molim vas, pogledajte Titov odnos prema religiji: On je uradio Zakon o crkveno-verskim zajednicama 1953. godine. Mogu Koštunica i Tadić da vladaju trista godina, boljeg Zakona o crkvama napisati neće. U njemu lepo stoji da je religija privatna stvar, ne može biti politička. Crkvi je dao penzijsko, socijalno i jemčio svakoj parohiji dva maksimuma, izuzetno. Zakon je glasio da građanin može da ima maksimum zemlje osamnaest hektara. Crkvi je on dao dva maksimuma, sa napomenom da ne mora da ih obrađuje, da može da ih izdaje kombinatu i da kombinat isplaćuje mesečno. A danas, samo jedno malo bratstvo na Fruškoj Gori, manastira Jazak, ima četiri kaluđera, potražuje 736 hektara šume i oranica na Fruškoj Gori! I to će im vratiti. Stvari su mnogo ozbiljnije nego što se misli.
Marks je bio poznat i po tome da je tvrdio da je jedna od osnovnih definicija njegovih ideja "primenjena, prirodna nauka". Ajnštajn je bio istog nacionalnog porekla, istog verskog pa verovatno i društvenog obrazovanja. Obojicu su, svakog u svom vremenu još u mladosti proglasili ateistima, pa čak častili i gorim epitetima. Ajnštajn je bio "primenjeni prirodni naučnik". Da li je moguće povući paralelu između njih dvojice, obzirom da je Marks nazivan "ubicom Boga", a sa druge strane Ajnštajn nazvan "tvorcem novog Boga sjajnijeg od hiljadu sunaca" (atomska bomba)?
Da je Marks bogoubica, taj izraz, ta sintagma je mnogo novijeg datuma i nastao je nekih stotinak godina posle Marksove smrti. Za života mu to niko rekao nije. Prvi ko je proklamovao ubistvo Boga bio je filozof Fridrih Niče: "Bog je mrtav!" Gotterdammerung. Tako da Marks to nigde nije rekao. Što se Ajnštajna tiče, da prvo raščistimo po pitanju teizma i ateizma – oni su oduvek postojali kao ravnopravne tendencije. Pogledajte Epikura koga je Marks doktorirao, na starogrčkom.
Da je Marks danas "telesno" živ, kakvu bi kritiku uputio novim religijama, poput opsednutosti medijima, informacijama, kompjuterima, novim tehnologijama - savremenim iluzijama?
To je potpuno jasno: Što se tiče religije i crkve, Marks ne bi imao, gledajući današnje stanje u Srbiji ili gde god hoćete, prilike da dopiše nijednu reč svojim spisima niti jednu da ukloni, bilo bi mu sve jasno. A što se tiče tehnologije, kompjuterizovane civilizacije, ista situacija je kao i sa Ruđerom Boškovićem: sada da ustane iz groba, on bi seo i radio na kompjuteru bez ikakvih pitanja. On je to i tvrdio, a to je bazični kamen njegovog učenja, da će tehnološki napredak i mašine obaviti posao oslobođenja rada umesto čoveka. I to se i ostvarilo. Ko danas kopa deset sati na njivi? Mašine rade.
Na pitanje, neće li to stvoriti pauperizaciju, on je isto imao odgovor: Čovek će se samooslobađati, otkrivaće druge izvore svojih sposobnosti, tako da on u "mehanizaciji" vidi oslobađanje a isto bi bilo i danas sa kompjuterizacijom. Za svoje vreme, on je čak navodio primere šta mašine mogu, šta ne. A što se, recimo, Ruđera Boškovića tiče, on bi kompjuterima baratao bolje nego svi mi ovde prisutni. Ne bi ga ništa zbunilo.
*
Građanski Krug se zahvaljuje gospodinu Mirku Đorđeviću na ovom intervjuu. Saradnja će sigurno biti nastavljena, postoji toliko mnogo interesantnih tema o kojima se može da piše i diskutuje.

Ja sam vjernik, vjerujem u Boga, vjernik koji osuđuje poglavare crkve jer večina njih širi zlo a ne dobro, kao da nikad nisu čitali bibliju. Vjerovat se može i bez odlaska u crkvu. Sad se bore da Alojzija Stepinca proglase svetim. Ja se stim ne slažem jer nebi ga Drug Tito protjerao bezveze iz Jugoslavije

Pitanje religije moze biti jednostavno reseno. Ako je neko vernik, neka ostane vernik, ali pod uslovom da ne namece svoje misljnje drugima i ne maltretira ostale. Isto to vazi i za nevernike. Nevernik ne moze zabraniti ostalima da veruju i ne sme im nametati svoje misljenje i maltretirati ih. Covek ne uzima veru po pozivu, nego po svojoj zelji, . isto kao sto se neko moze izjasniti kao Jugosloven ako tako zeli, jer on veruje u Jugoslovenstvo. Dakle, bez represije, sa postovanjem tudjeg izbora. Ali... Istorija nas uci da je najlakse manipulisati narodom, makar on bio i jedan narod, kada je u pitanju vera. Pogledajte samo Irsku. Ja ne bih zeleo da se tako nesto dogodi Jugoslovenima u buducnosti. 3 velike vere su na nasim prostorima i treba ljude obrazovati u pravcu razmisljanja o socijalnim temama iznad vere. Socijalna pitanja moraju biti daleko iznad verskih i narodima treba, stalno uz obimnu propagandu, predstavljati zasto je to bitno, pa makar im davali najsurovije primere proslosti. Kada je covek socijalno obezbedjen, on ce tada razmisljati o veri sa potpuno drugog aspekta. Vidite, socijalno obezbedjen covek-vernik ce srecan zahvaljivati Bogu na blagodetima koje ima, a socijalno neobezbedjen covek-vernik ce tuzan i nezadovoljan moliti Boga za bolji zivot (to u najboljem slucaju. u najgorem ce ga proklinjati). Nezadovoljstvo moze da prerasta u protest, a protesti vode u destabilizacuju drustva i haos.

Znaci resenje je da socijalna pitanja budu na prvom mestu kod vecine ljudi. Pogotovo u vremenima blagostanja i, nadajmo se, bogatsva drustva, jer bas tada ljude treba podsecati kako tesko moze da bude.

Treba u predmetu istorije po skolama uvesti obavezno poglavlje o destabilizacijama drzava i naroda uz pomoc crkve, ali i drugih institucija. Treba dati ljudima uvid npr. o raspadu bivse drzave, faktorima ubacenim spolja da bi nas rasturili iznutra, elementima kojima su se sluzili, potkupljivosti... i na kraju o najbitnijem - o posledicama. I to bez cenzure, sa najsurovijim detaljima.
Trebalo bi dosta ovakvog obrazovno-propagandnog materijala da bude u opticaju! Narod mora da zna sta ga ceka i koliko se takav scenario ponavljao u istoriji. Mozda i osuditi jednu generaciju (zarad viseg dobra), da se vise ne bi ponavljalo i da bi pokolenja kazala: "Mi takve budale necemo biti!"

Ljudi su nesavrsena stvorenja . Da bi bili savrseni(ukuliko je to uopste moguce) morali bi da u potpunosti vladaju univerzumom to jest da budu u mogucnosti da kontrolisu sve moguce faktore koji uticu na postojanje coveka kao jedinke a takodje i na postojanje i opstanak ljudske vrste u celini .Kao nesavrseno stvorenje covek je podlozan tome da u svojoj glavi stvori sliku tog savrsenog bica i da mu pripise osobine koje mi nemamo a koje su nam potrebne da bi i sami bili savrseni. Najvaznije od tih osobina su besmrtnost i mogucnost da se utice na sudbinu nasih najmilijih.Zbog toga smo mi skloni da to savrseno bice (koje u stvari postoji samo u nasim glavama i koje je posledica nase svesti da postojimo i da smo smrtni) uzdignemo na nivo bozanstva koje je u stanju da upravlja citavim univerzumom ,pa samim tim i nasim sudbinama. Znaci ,nije Bog stvorio coveka vec je coveh stvorio Boga .Dokle god covek ne poprimi sve osobine i sposobnosti koje se pripisuju Bogu dotle ce imati potrebu i da veruje u njega .
Sasvim drugo pitanje je postojanje raznoraznih religija. To su grupe ljudi koje eksploatisu ljudsku potrebu da veruju ili da se preciznije izrazim da traze utehu u Bogu a sve sa ciljem da preko religije vrse raznorazne uticaje na zajednicu u kojoj deluju.
Ja sam ateista ali kako sam nesavrseno bice ne znaci da necu,kad budem star i bolestan, da postanem i religiozan .
Mislim da je Jugoslovensko pitanje pre svega versko pitanje .Takodje mislim da ratovi u kojima se raspala SFRJ nisu nikakvi medju etnicki sukobi vec se radi o cistom verskom ratu .Ta verska podeljenost ovog juzno slovenskog prostora je najveca tragedija ovog naseg Jugoslovenskog naroda(nadam se da se svi slazete da se radi o istom narodu).
Nadam se da nikog nisam uvredio ili povredio njegova verska osecanja ovakvim svojim stavovima . Drugarski pozdrav.